Redovni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Lazar Lazić izabran je danas za novog predsednika Vojvođanskog kluba na redovnoj izbornoj skupštini te organizacije.

Za članove Predsedništva izabrani su dosadašnji predsednik Milivoj Bešlin, Ana Lalić, Dinko Gruhonjić, Marko Božić, Bojana Vatić, Zdenka Novičić, Vladimir Đurić i Slobodan Sadžakov.

Predsedništvo je na konstitutivnoj sednici odlučilo da će Vladimir Đurić biti i izvršni sekretar kluba.

Kako je rečeno, Skupština Vojvođanskog kluba održana je baš na današnji dan, 31. jula, jer je Vojvodina 1945. godine tada konstituisana kao autonomna pokrajina u okviru Srbije i Jugoslavije, kao plod antifašističke borbe njenih naroda i narodnosti.

Novoizabrani predsednik Lazar Lazić zahvalio je na poverenju i podsetio da Vojvođanski klub postoji već 29 godina te da je od osnivanja ta organizacija bila vođena idejom da je Vojvodina „posebna i specifična prirodna, istorijska i društvena celina“.

Dodao je da Vojvodina ima svoje osobenosti, koje su proistekle iz njenog prirodnog, kulturnog, istorijskog, društvenog, privrednog i političkog razvoja.

„Vojvodina je konglomerat različitih naroda i etničkih grupa i kao takva je i konglomerat različitih kultura. Proces nastajanja i očuvanja multietničkog nasleđa Vojvodine u nemirnom prostoru ovog dela Evrope, model je opredeljenja da se samo u negovanju duha tolerancije može opstati i civilizacijski napredovati“, kazao je Lazić.

Dodao je da se Vojvođanski klub bori za politički, administrativni i regionalni subjektivitet Vojvodine.

„Zalažemo se za pravo Vojvodine na vlastiti konstitutivni akt, sa zakonodavnom, sudskom i izvršnom vlašću, sopstvenom imovinom i prihodima“, poručio je Lazić.

Prema njegovim rečima, Vojvođanski klub se zalaže za postizanje istorijskog političkog dogovora kojim se na trajnim osnovama garantuje ravnopravni ustavni položaj Vojvodine u decentralizovanoj i regionalizovanoj Srbiji, kao složenoj i modernoj evropskoj državi.

Lazić je podsetio da novi Statut Vojvođanskog kluba predviđa i osnivanje više stručnih saveta, u koje će angažovati stručnjake iz različitih oblasti.

Precizirao je da je predviđeno formiranje stručnih saveta za ljudska prava, za privredu, za ustavno-pravni položaj Vojvodine, za slobodu medija, za evroatlantske integracije, za kulturu, nauku i obrazovanje, za ekologiju i klimatske promene, za demografiju i statistiku.

Dosadašnji predsednik Milivoj Bešlin rekao je da je Vojvodina danas, umesto jednog od najrazvijenijih delova srednjerazvijene Jugoslavije, postala nerazvijeni region zaostale Srbije.

„Imamo najgoru putnu infrastrukturu na postjugoslovenskom prostoru, kao i tragičnu devastaciju i ubrzanu depopulaciju čitave Vojvodine, sa izvesnim izuzetkom Novog Sada. Kulturno zaostajanje, propadanje, provincijalizacija i nasilna etnifikacija, odnosno srbizacija Vojvodine, čine se sa željom da se njen identitetski, istorijski i kulturni kontekst prevrednuju, zatru, a ona sama svede na geografski pojam“, ocenio je Bešlin.

Dodao je da se Vojvođanski klub nikada nije pomirio sa agresivnim nacionalističkim nasrtajem na Vojvodinu, njen evropski identitet i njene vrednosti kulturne, društvene i nacionalne različitosti.

„Nema kompromisa oko vraćanja otetog, vojvođanske imovine, izvornih prihoda i zakonodavne inicijative njenog najvišeg predstavničkog tela – skupštine. Nema odustajanja od dobro poznate formule: zakonodavna, izvršna i sudska vlast, naša imovina i pravo da raspolažemo vlastitim prihodima. Najšira autonomija Vojvodine u skladu sa evropskim kriterijumima ostaje trajan pokretač rada i delatnosti Vojvođanskog kluba“, poručio je Bešlin.

Dodao je da snaženje i afirmacija vojvođanskih institucija, pre svega kulture, nauke i obrazovanja, kao i reosnivanje otetih i ugašenih ustanova, kao temelja kulturnog razvoja Vojvodine, ostaje trajan cilj Vojvođanskog kluba.

„Vojvodina se mora braniti i afirmisati iz kulture na prvom mestu. Iz toga će izaći afirmisane naše demokratske, pluralističke tradicije, mediji koji će diseminirati kulturu suživota i različitosti, a na kraju dolaze političke odluke i ekonomski razvoj“, kazao je Bešlin.

Ocenio je da Vojvođanski klub mora „beskompromisno i nepokolebljivo radikalizovati vojvođansko pitanje“.

„Ne jednom sam rekao, praćen pretnjama od hapšenja u režimskim, gebelsovskim medijima, da mi moramo otvoriti vojvođansko pitanje. Varaju se oni koji misle da je ono rešeno, a Vojvodina umirena i zaboravljena. Otvorićemo vojvođansko pitanje, ne kao teritorijalno, već kao pitanje demokratskog i društvenog uređenja Srbije“, poručio je Bešlin.

Nekadašnja predsednica Vojvođanskog kluba Branislava Kostić ocenila je da se mora raditi na uključivanju više ljudi u rad Vojvođanskog kluba i da se mora više komunicirati sa članovima tog udruženja.

(Autonomija)