Glavni pretres u procesu protiv novosadskih aktivista odložen je za 2. februar, nakon što je odbrana okrivljenih zahtevala izuzeće tužilaca.

Sudija Vladimir Pecovski je tu odluku saopštio nakon što su branioci zahtevali izuzeće tužilaca Slobodana Josimovića, Branislava Lepotića, Tatjane Lagumdžije, kao i vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac.

Kako su branioci obrazložili, zahtevali su izuzeće zbog sumnji u njihovu nepristrasnost

Sud je odbio zahtev odbrane da se ceo proces tonski snima, uz obrazloženje da nemaju „tehničkih mogućnosti“, kao ni dovoljno ljudi za rad na transkriptima.

Građani i studenti okupili su se jutros ispred novosadskog suda da pruže podršku aktivistima organizacije Studenti protiv autoritarne vlasti (STAV) i opozicionog Pokreta slobodnih građana (PSG) kojima danas počinje suđenje po optužnici za navodni pokušaj rušenja ustavnog poretka.

Na skup su pozvali Zborovi građana Novog Sada i studenti u blokadi novosadskih fakulteta.

„Ovo je poruka svima nama: ćuti ili ćeš biti sledeći“, naveli su u pozivu.

Okupljeni studenti i građani aplaudirali su aktivistima kada su došli ispred zgrade suda, a nakon toga su i prisustvovali glavnom pretresu jer je bio otvoren za javnost.

Tužioci pristrasni

Obrazlažući zahtev za izuzećem tužilaca, zastupnik odbrane Srđan Kovačević naveo je da je glavni razlog za izuzeće postupajućeg tužioca Slobodana Josimovića, glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu Branislava Lepotića, kao i tužiteljke Apelancionog javnog tužilaštva u Novom Sadu Tatjane Lagumdžije ozbiljna sumnja u njihovu nepreistrasnost. 

Odbrana je tražila da o zahtevu za njihovo izuzeće odlučuje vrhovni javni tužilac, kao jedini organ “dovoljno odvojen da garantuje objektivnost”.

Srđan Kovačević je precizirao da je postupanje tužioca Josimovića u ovom predmetu zasnovano na dokazima pribavljenim protivno Ustavu i odredbama Zakona o BIA i Zakona o krivičnom postpuku.

“(Josimović) nije reagovao na radnje koje imaju obeležje krivičnog dela neovlašćeno prikupljanje podataka”, naveo je on. 

Zastupnik odbrane Vladimir Horovic upozorio je da sumnja u nepristrasnost tužioca Josimovića dolazi i iz činjenice da je on oštećeni u postupku koji se vodi protiv brata okrivljenog Lada Jovovića –  Radivoja Jovovića. 

“Zar imate bolji osnov pristrasnosti i sumnju koju treba otkloniti”, upitao je Horovic. 

Kao osnov za pristrasnost Josimovića, navedeno je i to da nije obavestio odbranu o podizanju optužnog predloga i na taj način je sprečio da predloži dokaze i svedoke, kao i da je optužni predmet podigao na samom isteku roka od 60 dana, odnosno maksimalnog mogućeg zakonskog roka za pritvor, iako dokazne radnje nisu bile okončane. 

To, ocenio je advokat odbrane Veljko Milić, jasno ukazuje na nameru da se dodatno produži pritvor okrivljenima. 

Jedan od branilaca, Vladimir Beljanski, izneo je i zahtev za izuzećem vrhovnog tužioca Zagorke Dolovac, jer, kako je naveo, postoje ozbiljne sumnje i u njenu pristrasnost, ocenivši da je ovaj krivični postupak kompromitovan objavljivanjem javno najvažnijeg dokaza – tonskog zapisa koji je načinila BIA.

On je istakao da taj snimak, kao i njegov transkript, nose oznake strogo poverljivo, da su i branioci bili u obavezi da čuvaju službenu tajnu, dok je istovremeno taj snimak emitovan na gotovo svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, uprkos tome što je njegovim dostavljanjem tim televizijama počinjeno krivično delo. 

“Nije pokrenut postupak za utvrđivanje okolnosti i pronalaženje počinilaca koji su izvršili krivično delo odavanja službene tajne dostavljajući ovaj snimak medijima” precizirao je Beljanski. 

Advokat odbrane Predrag Bogovac je podsetio da tužilac Slobodan Josimović postupa i u predmetu “Nadstrešnica”, te da je upadljiva razlika u njegovom postupanju u tom i ovom procesu. 

“Postoji razlika u njegovom vođenju postupka, kao i u korišćenju dokaza i stavu prema pritvoru okrivljenih u tim postupcima”, naveo je on. 

Sudija Vladimir Pecovski je na početku Glavnog pretresa pročitao rešenje kojim se odbija zahtev odbrane za tonskim snimanjem suđenja, uz obrazloženje da za to nema tehničkih uslova, odnosno da oprema postoji ali da nema ljudi koji bi radili transkripte snimaka. 

”U okolnostima kada je već sprovedeno medijsko suđenje i nebrojeno puta prekršena pretpostavka nevinosti od strane tabloidnih medija, kao i od strane predstavnika najviših državnih organa, tonsko suđenje je preduslov za pravično suđenje”, ocenio je Veljko Milić. 

Vladimir Beljanski  je ocenio da je postupak “izričito motivisan političkim, a ne pravnim razlozima”, te da bi princip pravičnog suđenja morao da ima prioritet. 

Sudija Pecovski je ipak odbio zahtev, ponovivši da nema tehničkih uslova.  

“Nemam problem są tonskim snimanjem. Nisam prepreka tonskom snimanju, pogotovo ne iz razloga koji se aludiraju”, naveo je Pecovski. 

Medijski linč

Aktivisti PSG-a i STAV-a uhapšeni su uoči velikog studentskog i građanskog protesta 15. marta koji je održan u Beogradu pod optužbom za navodno rušenje ustavnog poretka. Oni su u zatvorskom, pa kućnom pritvoru, proveli više od sedam meseci.

Reč je o studentu Lazaru Diniću, aktivistima Davoru Stefanoviću, Mladenu Cvijetiću, Srđanu Đuriću, Mariji Vasić i Ladu Jovoviću.

Dok su bili u zatvorskom pritvoru, aktivista Davor Stefanović je pretučen, dok je profesorka Marija Vasić štrajkovala glađu i žeđu.

Pored ovih šestoro aktivista, još šestoro aktivista STAV-a je takođe okrivljeno za navodni pokušaj rušenja ustavnog poretka.

Oni su se u trenutku hapšenja aktivista nalazili u inostranstvu, gde se nalaze i danas.

To su Mila Pajić, Branislav Đorđević, Doroteja Antić, Jovan Dražić, Anja Pitulić i Dejan Bagarić.

Njima će se suditi u odsustvu.

Povod za optužnicu bio je prisluškivani razgovor o studentskom protestu 15. marta, koji su u javnost plasirali prorežimski mediji.

Branioci aktivista su u više navrata u medijima ukazivali na pravne propuste u ovom slučaju.

Prema njihovim rečima, jedini dokazni materijal u ovom postupku – prisluškivani razgovor – nije pribavljen zakonski, a u krivičnoj prijavi koju je MUP podneo protiv njih ne navodi se šta je sporno u onome što je rečeno u tom razgovoru, već šta su aktivisti mislili.

Branioci su ocenili da je reč o “klasičnom političkom procesu” protiv neistomišljenika režima.

(Autonomija)