Dva studenta u Novom Pazaru osumnjičena su za pripremu ubistva državnih zvaničnika. Krivična prijava temelji se na tajno snimljenom razgovoru. NVO navodi: reč je o nastavku obračuna vlasti sa političkim protivnicima.

Studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru, Hamza Ziljkić i Nikola Marjanović uhapšeni su 22. marta, zbog sumnje da su pripremali ubistvo državnih zvaničnika, odnosno dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije. Tog dana su im pretreseni stanovi i oduzeti računari i mobilni telefoni. Iste večeri određen im je pritvor od 48 sati, iako im prethodno, kako za DW navodi njihova advokatica Maida Toković, nije predočena krivična prijava.

U utorak im je Osnovni sud u Novom Pazaru odredio pritvor od 30 dana, na šta su se njihovi advokati žalili, a sud je juče (27. mart) odbio žalbu zbog, kako je rekla Toković, mogućnosti uticaja, promene ili uništenja dokaza. „To je apsurd, s obzirom na to da su dokazi (oduzete stvari) u Nacionalnom kriminalističko-tehničkom centru“, kaže Toković.

„Nikakvo obrazloženje nismo dobili“

Maida Toković navodi da su ona i njen kolega u nedelju uveče, pošto su Ziljkić i Marjanović privedeni, otišli u policiju. Tamo je, kaže, „došlo do višesatne rasprave sa policijskim službenicima i inspektorima“, pošto nisu dobili ni krivičnu prijavu protiv studenata, niti su im predočeni dokazi zbog kojih su oni lišeni slobode.

„Možda je to policiji bilo poznato, ali nama je saopšteno da ni oni ne znaju zašto hapse. Saslušanje nije ni održano jer za to nije bilo ni faktičkih ni zakonskih procesnih uslova“, naglašava Toković.

Ona podseća da zakon nalaže da svako ko je lišen slobode odmah „mora biti upoznat sa krivičnom prijavom i dokazima koji su doveli do sastavljanja prijave, odnosno do lišenja slobode“.

„U slučaju Nikole i Hamze do toga nije došlo; mi nikakvo obrazloženje nismo dobili, niti smo mogli da uđemo u postupak saslušanja uhapšenih. Određeno je zadržavanje i poveli su ih u pritvorsku jedinicu. U utorak smo imali saslušanje kod tužioca i tada nam je prvi put stavljena na uvid krivična prijava koja se odnosi na telefonski razgovor između Nikole i Hamze od 17. marta“, objašnjava Toković i dodaje da advokati dvojice studenata još nisu dobili transkript tajno snimljenog telefonskog razgovora.

Radio Slobodna Evropa je preneo da je Osnovni sud u Novom Pazaru naveo da se dvojica studenata sumnjiče za pripremanje ubistva državnih zvaničnika, ali ne i da li su i zbog čega bili tajno prisluškivani. Prema članu 320 Krivičnog zakonika, svako ko priprema delo protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije biće kažnjen zatvorom od jedne do pet godina.

Zastrašivanje i opomena?

Hamza Ziljkić i Nikola Marjanović su aktivni učesnici studentskih protesta, pokrenutih posle pada nadstrešnice u Novom Sadu, gde je 1. novembra 2024. godine stradalo 16 ljudi. Toković zato veruje da proces protiv njih dvojice ima samo jedan cilj, a to je zastrašivanje.

„Hamza je aktivan od početka studentskog pokreta. Učestvovao je u svakoj aktivnosti i bio jedan od učesnika šetnje „16 za 16“ u oktobru 2025. godine (kada su studenti Državnog univerziteta iz Novog Pazara pešačili do Novog Sada, u znak sećanja na 16 stradalih osoba u padu nadstrešnice). Hamza je izuzetno aktivan u tom pokretu; Nikola manje, ali je ipak aktivan, kao i njegova sestra. Postoji samo jedna intencija – da se oni zastraše i da to bude opomena za njih, za njihovu okolinu, za njihove saborce i porodice“, ocenjuje Toković.

Porast broja uhapšenih

Istraživačica na Programu za javne politike beogradske nevladine organizacije Građanske inicijative Alma Mustajbašić za DW ocenjuje da je slučaj Ziljkića i Marjanovića „nastavak prakse zloupotrebe zakona i organa bezbednosti u cilju obračuna sa političkim neistomišljenicima“.

„Zarobljene institucije postale su sredstvo za obračun sa političkim protivnicima vladajuće stranke. Od početka studentskih protesta, a prethodno, tokom ekoloških protesta protiv iskopavanja litijuma, beležimo porast broja uhapšenih i privedenih građana“, navodi Mustajbašić.

Dodaje da se ti građani terete za različita dela.

„Od narušavanja javnog reda i mira, preko navodno nasilničkog ponašanja na javnim skupovima i ometanja rada službenih lica, do teških krivičnih dela poput pozivanja na nasilno rušenje ustavnog uređenja i pripremanja dela protiv ustavnog uređenja“, kaže Mustajbašić.

Ona podseća da je cilj „autoritarnih režima da imaju uplašene građane koji se povlače i autocenzurišu i koji ne dižu glas protiv korupcije i kriminala“.

„Onemogućavanje Ziljkićevim i Marjanovićevim advokatima da ostvare uvid u spise predmeta direktno je opstruisanje pravde i grubo narušavanje zakona“, naglašava Alma Mustajbašić.

„Kod te dece nije pronađena ni praćka“

Maida Toković kaže da je sud u Novom Pazaru „zanemario sve primedbe na postupak protiv Ziljkića i Marjanovića“ i da je „teret dokazivanja sada na tužilaštvu“.

„Nedostatak njihovih argumenata je naš argument. Oni su u zakonskoj obavezi da dokažu postojanje elemenata krivičnog dela koje nikada neće moći da dokažu, s obzirom da je razgovor Nikole i Hamze od 17. marta bio puka šala. Niti je nešto bilo usmereno na nosioce državnih funkcija, niti je to objektivno moguće“, naglašava Toković.

Ona objašnjava da prema članu 320 Krivičnog zakonika, delo protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije postoji kada je kod osumnjičenih pronađeno oružje ili postoji „kupovina naoružanja u cilju neposrednog izvršenja dela“.

„Ovde nedostaju svi objektivni elementi. Kod te dece nije pronađena ni praćka, a kamoli oružje, municija i slično“, naglašava Toković.

„Politički procesi“

Građanske inicijative su u decembru 2024. godine pokrenule mehanizam „Štit“, čiji je cilj pružanje pomoći osobama koje su privedene ili uhapšene na protestima, ili se protiv njih vodi sudski proces. U periodu od godinu dana, zabeleženo je više od 1000 uhapšenih.

„Među njima je i 36 uhapšenih i privedenih zbog sumnje na krivična dela pozivanja na nasilnu promenu ustavnog uređenja i pripremanja dela protiv ustavnog uređenja. Hapšeni su studenti, opozicioni političari, aktivisti, ratni veterani i jedan advokat. Privođeni su zbog objava na društvenim mrežama, i nakon nelegalno prisluškivanih razgovora koji su najpre objavljivani na prorežimskim televizijama“, podseća istraživačica Građanskih inicijativa.

Među njima je i 12 aktivista iz Novog Sada, takođe optuženih za pokušaj nasilne promene ustavnog uređenja, čije je suđenje počelo u novembru prošle godine.

Taj trend je nastavljen, pa je prema podacima Građanskih inicijativa, od početka ove godine u kontekstu građanskih protesta privedeno 50 osoba, a petoro je uhapšeno zbog sumnje da su pripremali dela protiv ustavnog uređenja.

„Način na koji se ljudi hapse, nelegalno prisluškivanje i nedostatak dokaza da su osumnjičeni zaista počinili dela za koja se sumnjiče, ukazuju na to da je reč o političkim procesima i političkom progonu“, zaključuje za DW Alma Mustajbašić.

(Deutsche Welle/foto: N1)