Nakon superćelijskih oluja koje su pogodile Vojvodinu, društvenim mrežama kruže snimci potpuno devastiranih šuma. Međutim, nisu sve šume jednako stradale. Dok su „stare“ šume pretrpele malo štete, zasadi klonskih topola su potpuno zbrisani.

Najslikovitiji primer razlike u nastaloj šteti je snimak koji je napravljen iz čamca u jednom dunavcu kraj Futoga, gde se sa leve strane nalazi stari, samonikli šumarak koji je pretrpeo minimalnu štetu, dok se sa desne strane nalazi zasad klonske topole koji je potpuno zbrisan.

Slične scene mogu da se vide i na Petrovaradinskoj adi, sremskoj obali Dunava, Gornjem podunavlju, Potisju – gde god postoje veći zasadi klonske topole.

Zbog čega su zasadi klonskih topola stradali neuporedivo više od prirodnih i samoniklih šuma za naš portal je objasnila aktivistinja neformalne građanske inicijative „Odbranimo šume Fruške gore“ i predsednica Udruženja za zaštitu šuma iz Novog Sada Dragana Arsić.

„Posledice ovog nevremena koje vidimo u šumama su pokazale da se decenijama neadekvatno upravlja šumama u Vojvodini i to je sada jako vidljivo nakon što su oluje zapravo pokosile klonske topole, mi to kažemo obrijale. Na područjima gde su nekada bile ritske šume sa autohtonim vrstama sada su plantaže klonske topole koje su bukvalno stradale od Beočina do Neština i sa jedne i sa druge strane Dunava iz razloga što su one kao drvo prosto neotporne na vetar, krte su. A tu su nekad bile te stare ritske šume sa autohtonim vrstama drveća. Jasno je da su staništa sa autohtonim vrstama drveća kao što su crne i bele topole, vretenaste, bademaste vrbe, poljski jasen i tako dalje – otporna na vetrove. Normalno je da pukne po koja grana ili da padne drvo, ali da ovako čitavi zasadi budu zbrisani, to je karakteristično samo za klonske topole“, kaže Dragana Arsić.

Iz Instituta za nizijsko šumarstvo u Novom Sadu, ne smatraju da su zasadi klonskih topola stradali više nego ostala šumska područja iako još uvek prikupljaju podatke o nastaloj šteti.

„U toku je prikupljanje podataka o štetama i izrada planova sanacije. Na osnovu prikupljenih podataka će se moći sagledati koliko je i šta oštećeno. Mi na našem Oglednom dobru imamo štete i na klonskim, a i na autohtonoj beloj topoli i vrbi. Ja bih pre rekao da su stradale one vrste koje rastu na područjima pogođenih olujnim vetrom jer je vetar bio velikog intenziteta. Intenzitetu štete je je pre svega doprineo geomorfološki položaj tih šuma. Koridorima velikih ravničarskih reka se vetar lako kreće i ukoliko ima potencijala nesmetano ubrzava (nema prepreka). Prilikom udara vazdušne struje orkanske jačine, u priobalju drveće teško može proći bez lomova krošnje ili izvaljivanja celih stabala, bez obzira na vrstu drveća“, navodi direktor ovog instituta Saša Orlović.

Sličnog stava kao Institut su i JP ,,Vojvodinašume”. Oni navode da poređenje štete između zasada klonskih topola i starih ritskih šuma nije merodavno, jer područja koja su pogođena olujom imaju mnogo veću zastupljenost zasada klonskih topola.

„Na području oko Novog Sada i Bačke Palanke oštećeni su zasadi klonskih topola jer je pogođeno područje gde se one nalaze. S druge strane, na području Srema, najviše su stradale autohtone šume hrasta lužnjaka. Oluja je nosila sve pred sobom. Lomila je betonske i metalne bandere. Tako da, tvrditi da su štete velike jer se radi o klonskim topolama jeste pretenciozno. Naravno da su monokulture izloženije i tu nema dileme, ali ovako to okarakteristati nije objektivno“, kategoričan je direktor JP ,,Vojvodinašume” Marko Marinković.

Da li su zasadi klonske topole uopšte šume ili ne?

U Evropi se odavno zasadi klonske topole više ne definišu kao šume, već kao poljoprivredne plantaže, jer su takvi zasadi monokulturni i ne zadovoljavaju kriterijume šume u ekološkom smislu. U takvim zasadima ne postoji spratnost, različite vrste i starost drveća, pa sve to utiče na kompletan biodiverzitet.

U Srbiji je zakon jasan – zasadi klonske topole su šume kao i sve ostale.

Dragana Arsić, ipak, misli drugačije. Ona smatra da bi i kod nas zasadima klonskih topola trebalo oduzeti “status” šume, zato što one u ekološko-biološkom smislu ne ispunjavaju kriterijume, jer šumu čini zapravo skupina raznovrsnog drveća različite starosti, spratova od donjih, srednjih, gornjih…

„One se zapravo zato i sade, zato su i posečene autohtone šume, da bi se zapravo zadovoljilo tržište koje je gladno za drvnom masom, a topola je jako tražena upravo za drvnu industriju. Naravno, u svakoj šumi ćete naći ptice i gnezda, ali to prosto nije taj raznovrsni biodiverzitet i one se sade bukvalno kao plantaže i ne razlikuju se mnogo od plantaža paulovnije koje se ne vode kao šumska područja“, tvrdi Dragana Arsić.

Na Institutu za nizijsko šumarstvo i u JP “Vojvodinašume” su jedinstvenog stava da zasadi klonskih topola i dalje treba da uživaju status šuma.

Oni ističu da u skladu sa važećim Zakonom o šumama, kao i međunarodno priznatom CORNIE klasifikacijom, zasadi klonskih topola jesu šumska područja i na kartama se tako i prikazuju.

Na naše pitanje, da li bi prema njegovom mišljenju zasadi klonske topole trebalo i dalje da se vode kao šume i računaju u ukupnu pošumljenost, direktor Instituta za nizijsko šumarstvo smatra da treba, jer se sadi drvenasta vrsta, a daju i ostale opšte korisne funkcije (oslobađanje kiseonika, prečišavanje voda, stanište za ptice, insekte, zaštita od vetra, vezivanje ugljenika…).

Direktor JP „Vojvodinašume“ kaže da nije sve što se primenjuje u Evropi nužno bolje nego kod nas i da nije uvek rešenje u prepisivanju zakona.

„Moram da istaknem da ako se nešto sprovodi u Evropi, ne mora da znači da je to najbolja praksa. Na primer, mi imamo značajno manji intezitet seča obnove šuma u odnosu na EU i smatram da radimo bolje od njih. Mi u JP Vojvodinašume sečemo samo 75% prirasta, dok u zemljama EU to ide na 95%. Mi akumuliramo veću količinu drvne zapremine, i tako dalje…. Ima tu još mnogo drugih primera. Suština je da je sistem copy-paste obično štetan kada se radi o složenim sistemima“, kaže Marinković.

Iako iz ove dve institucije ne vide ništa sporno u monokulturnim zasadima, ipak se u jednom slažu sa našom sagovornicom i aktivistkinjom OŠFG Draganom Arsić, a to je da se treba stremiti takozvanoj konverziji, tj. ponovnoj sadnji autohtonih vrsta drveća na mestima gde će najviše doprineti očuvanju biodiverziteta, razvoju rekreativnih i ekoturističkih potencijala.

Aktivistkinja predlaže da zasade klonskih topola treba saditi na poljoprivrednom zemljištu, kojeg u Vojvodini ima dosta i time obezbediti komercijalnu potrebu za klonskom topolom, a da se pritom ne ugrozi stanište starih ritskih šuma.

Orlović kaže da pored biodiverziteta treba imati u vidu i druge aspekte zaštite životne sredine kao što je npr. vezivanje ugljenika koje smanjuje koncentraciju ugljen-dioksida i tako ublažava klimatske promene. „Što je prirast šume veći to je veće vezivanje ugljenika. Zasadi klonskih topola se odlikuju znatno bržim rastom (najmanje duplo) u odnosu na ritske šume, što znači da vezuju više ugljenika. Poseban značaj klonskih topola je u tome što imaju veliku sposobnost da prečišćavaju zagađene vode i zemljišta (fitoremedijacija). Tako zasadi pored vodotokova (reka, kanala) sprečavaju/smanjuju ulivanje zagađenih voda u kojima ima pesticida, nitrata, fosfata, kao i otpadnih voda koje idu u vodotoke“, navodi.

Orlović dodaje i da retko koja biljna vrsta može da očisti zemljište zagađeno naftom, a da klonske topole to mogu. „Pošto se u nekim slučajevima drvo klonskih topola koristi za ogrev, znači obnovljiv izvor energije, to je takođe veoma značajno za ublažavanje klimatskih promena“, dodaje.

Iz JP „Vojvodinašume“ navode da konverziju šuma sprovode još do 2010. godine u saradnji sa Institutom za nizijsko šumarstvo gde god je to moguće, ali da ne može da se sadi bilo gde već da zemljište mora da pogoduje sadnji određene vrste drveta.

Vojvodina – najmanje pošumljena regija u Srbiji

Dilema oko toga da li zasade klonske topole treba zvati šumama ili ne, možda ne leži samo u zakonskim normama i različitim tumačenjima aktivista i institucija, već i u statistici.

Prema podacima koje smo dobili do JP  „Vojvodinašume“ zvaničan procenat pošumljnosti AP Vojvodine je svega 7,1%, a kada bi zasadi klonskih topola izgubili status šume, taj procenat bi bio 5,9%, s tim što bi u realnosti taj podatak bio i manji do 5,9% jer dosta takvih zasada ne potpadaju pod gazdinstvo JP „Vojvodinašume“.

Ono što je sigurno, postoji realna opasnost da Vojvodina postane agrarna pustinja, jer je šuma i vetrozaštitnih pojaseva sve manje, pa je tako plodna vojvođanska zemlja izložena eroziji i spiranju plodnog sloja zemljišta.

Poslednja oluja je devastirala i ovako malobrojne šume po Vojvodini i pred upravljačima šumama, ali i celoj zajednici je veliki izazov da se izgubljene šume obnove, sadeći pre svega naše autohtone sorte, pritom čuvajući stare ritske šume koje su Vojvodinu štitile mnogo pre pojave klonskih topola.

Uglješa Bokić (N1)