Makedonija ima više od 20 zakona i 400 podzakonskih akata o životnoj sredini, što je impozantan broj, ali i broj koji pokazuje potrebu za hiperprodukcijom regulative da bi se prikrila nezainteresovanost za napredak u ovoj sferi.

Zelena agenda uveliko osvaja svet, a Makedonija, kao i u svemu ostalom, kasni za tim. Ako slušamo političare, zemlja je lider u regionu po investicijama u obnovljive izvore energije i podršci zelenoj tranziciji. Ovako se hvalila prethodna vlada, čiji je ministar Krešnik Bekteši čak doleteo u Dubai na klimatski samit UN da predstavi investicioni program za energetsku tranziciju Makedonije. On je tamo govorio o planu zatvaranja termoelektrana na ugalj i prelaska na zelene i obnovljive izvore energije. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) podržala je makedonsku vladu u razvoju platforme i vodiće koordinaciju sa međunarodnim partnerima.

Programom je predviđena konverzija termoelektrana na ugalj uz dodatna ulaganja u obnovljive izvore energije, privrednu regeneraciju pelagonskog i jugozapadnog regiona i energetsku efikasnost, čistu toplotu i program decentralizovane proizvodnje. Plan je da se dve termoelektrane na ugalj u Makedoniji, REK Bitola i TEC Oslomej, zatvore i zamene sa 1,7 gigavata obnovljive energije. Na taj način bi Makedonija smanjila neto emisije gasova staklene bašte za 82 odsto do 2030. godine u odnosu na nivoe iz 1990. godine.

Ali planovi su jedno, a njihova realizacija sasvim drugo. Ona se polako kreće i čini se da se kreće na marginama politike i ekonomije. Zelena agenda je živa, ali kao da se gubi u političkoj magli. Aktuelna Vlada je dobro počela predstavljanjem investicije „Alkazar-Energija“ za izgradnju 55 vetroturbina za proizvodnju električne energije između Karbinca, Štipa i Radoviša, za koje je premijer rekao da će početi sa izgradnjom u junu sledeće godine. Energetska tranzicija je zadatak koji je aktuelna vlast preuzela u paketu reformi predstavljenom u Briselu kako bi dobila deo kolača iz Plana rasta Zapadnog Balkana. Energetska tranzicija, koja podrazumeva transformaciju energetskog sektora sa proizvodnje energije iz fosilnih goriva na korišćenje obnovljivih izvora energije, glavni je stub zelene agende. Cilj je da zemlje smanje emisije ugljen-dioksida (CO2) da bi ograničile efekte klimatskih promena i smanjile zagađenje.

Zagađenje uzima svoj porez u krvi

Da je Zelena agenda povremeno živa svedoče i druge akcije prethodne vlasti. Bivši potpredsednik Vlade za evropska pitanja Bojan Maričić je, povodom Svetskog dana planete Zemlje, na svom „Fejsbuk” profilu napisao da Zelena agenda predstavlja zelenu budućnost i budućnost prosperiteta i da je sada vreme da se iskoristi politička volja. za evropske reforme i svi da se fokusiramo na njenu suštinu. On je rekao i da novi instrument EU za pretpristupnu pomoć (IPA III) ima ukupan budžet od preko 14 milijardi evra za period 2021-2027, od čega je većina planirana za projekte koji se odnose na Zelenu agendu, za koju je rekao , „moramo ih maksimalno iskoristiti.“

Pomenuta suma dovoljno ilustruje koliko je Zelena agenda važna za budućnost čovečanstva. Premijer Hristijan Mickoski je, dajući izveštaj povodom 100 dana nove vlade, podsetio da primena mehanizma trgovine ugljenikom počinje 1. januara 2026. godine, što znači da sve kompanije koje izvoze iz Makedonije u EU imaju obavezu dokazivanja da su proizvodi koje izvoze proizvedeni korišćenjem zelene obnovljive energije.

Međutim, dinamika u politici i pritisci javnosti nameću i druge prioritete. Veliki preokreti pre svega zavise od vlada, a vlade zauzvrat zavise od raspoloženja javnosti koja je stalno gladna vesti drugačije prirode, kao što su da li će padati cene, da li će biti subvencija, da li će penzije i plate rasti. I tako nekako ono što je zapravo najvažnije – zdrava ljudska sredina redovno ostaje na marginama kako državnog, tako i javnog interesa.

Makedonija je pre nekoliko godina usvojila novu Energetsku strategiju u kojoj je postavljen zeleni scenario i revidirala Nacionalni doprinos Pariskom sporazumu o klimi. Zemlje Zapadnog Balkana, gde mi pripadamo, takođe su postale deo Zelenog sporazuma postignutog u EU.

Sve to, međutim, stvar naguravanja i pritiska Evropske unije. Iako bi kod kuće trebalo da budemo više zabrinuti za uslove u kojima živimo. Zagađenje uzima danak i bukvalno u krvi, a podaci govore sami za sebe. Svaki deveti smrtni slučaj novorođenčadi u Makedoniji povezan je sa zagađenim vazduhom, navodi se u ovogodišnjem izveštaju UNICEF-a. UNICEF za Evropu i Centralnu Aziju objavio je novi politički dokument u kojem se navodi da je 2021. godine više od 5.480 beba u 23 zemlje i teritorije širom Evrope i Centralne Azije umrlo od uzroka koji su povezani sa zagađenjem vazduha. U Makedoniji, smrt odojčadi zbog zagađenja vazduha čini 11,6 odsto ili 1 od 9 smrti dece mlađe od jedne godine.

Ne treba da podsećamo da su rizici od zagađenog vazduha u našoj zemlji posebno visoki. U januaru 2024. godine, Skoplje je ponovo bilo među 10 najzagađenijih gradova na svetu, sa prosečnim nivoima čestica PM10 ili PM2,5 koji su prelazili dozvoljene granice više od 100 dana u godini. Nekoliko meseci ranije, „Gardijan” je objavio priču iz Skoplja pod naslovom: „Vazduh ima ukus izgorele plastike – hronični problem zagađenja u Skoplju”.

Zakon o klimatskim akcijama u fioci

Ali ovo očigledno nije alarm za naše vlasti da krenu u pojačanu ofanzivu u ovoj sferi. Zakon o klimatskoj akciji još uvek ne može da ugleda svetlost dana, iako ministri životne sredine godinama na tu temu osvajaju političke poene. Probijeni su svi rokovi za njegovo usvajanje. A upravo tim zakonom institucije će se zakonski obavezati da sprovode aktivnosti dekarbonizacije i obezbediće merljivost stepena dekarbonizacije, pre svega u sektoru energetike i transporta, ali i u drugim sektorima koji imaju potencijal za smanjenje emisije gasova staklene bašte.

Budući Zakon o klimatskoj akciji predviđa nove obaveze za državne organe i lokalne samouprave, uvođenje novih organa sa novim funkcijama, kao i novu naknadu za zagađivače – porez na ugljenik. Državne institucije će morati da formiraju institucionalnu strukturu za praćenje, izveštavanje i verifikaciju emisija gasova staklene bašte, kao i Nacionalno koordinaciono telo za sve klimatske akcione mere i politike zemlje.

Možda je upravo to razlog zašto ovaj važan zakon još nije usvojen? Svest o čistijoj ljudskoj sredini teško se probija u Makedoniju i ona godinama gubi bitku sa nemarom i pohlepom za profitom. Primer za to je prestonica u kojoj svake zime slušamo međusobne optužbe ko je kriv za enormno zagađenje, a postaje prava „enigma Šerloka Holmsa“ ko je uzrok zagađenja. Da li su to stari automobili i gradski autobusi, da li su to retki industrijski objekti, divlje deponije ili sve zajedno.

Kada su u pitanju divlje deponije, procene u najnovijem Nacionalnom planu upravljanja otpadom su da u zemlji ima preko 2.000 divljih deponija. Međutim, i pored ovih brojki, izgradnja pet planiranih regionalnih modernih centara za tu namenu još nije počela, uprkos tome što su odobreni grant EU i kredit Evropske banke za obnovu i razvoj. U godišnjem izveštaju Evropske komisije za 2023. u poglavlju 27 navodi se da bi 2024. godine vlasti trebalo da osposobe regionalni sistem upravljanja otpadom u istočnom i severoistočnom regionu. Godina je na izmaku, kapaciteti nisu izgrađeni.

Što se tiče reciklaže i da ne pričamo, u ovom Planu postoji obaveza u 2024. godini da se 70 odsto ambalaže proizvoda reciklira. Postoje i drugi ambiciozni ciljevi u Nacionalnom planu upravljanja otpadom, ali je dovoljno brzim pregledom njegovog obimnog sadržaja da se vidi da je većina toga samo na papiru.

Izgradnja fotonapona biznis, a ne spas

Upoređujući lične utiske sa činjenicama o stanju u Zelenoj agendi, došla sam do podataka da Makedonija ima više od 20 zakona i 400 podzakonskih akata o životnoj sredini. To je impozantan broj, ali istovremeno i broj koji se može shvatiti kao potreba za hiperprodukcijom regulative kako bi se prikrila nezainteresovanost za vidljiv napredak u ovoj sferi. I u godišnjem izveštaju Evropske komisije za 2023. godinu može se pročitati razočaranje što zemlja ima određeni nivo pripremljenosti u ovoj oblasti, ali da generalno ima ograničenog napretka.

Srećom, potraga za poslom i profitom od fotonaponske energije utrla je put Zelenoj agendi, iako taj isti posao i profit vrlo često, kao što smo već rekli, ometaju njenu implementaciju. Regulatorna komisija za energetiku i vodne usluge (RKE) je od januara do jula 2024. godine izdala dozvole za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora ukupne instalisane snage 179,72 megavata, 2023. godine sa ukupnom instalisanom snagom od blizu 399 megavata, dok je 2022. godine izdato je 152,2 megavata.

Ipak, možemo zaključiti da se Zelena agenda ostvaruje promenljivom dinamikom, ali je bitno da je živa i „zdrava“. Na kraju, evo malog osvrta na neuspeli rebrending političke partije koja je požurila da preuzme zasluge da je vizionar u zelenoj politici, najavljujući da prebacuje svoje aktivnosti na zelenu agendu. Naravno, njihov poduhvat je bio marketinški i samim tim neuspešan poduhvat, tako da se stranka brzo vratila starim politikama. Ostali su samo skuteri kojima su se ministar i njegovi saradnici vozili ispred novinarskih kamera, pre nego što su se ponovo uhvatili za vrata zamračenih limuzina, kao ilustracija da su od obećanja do realizacije čitavi kilometri i godine razvoja, u što se Zelena agenda iz sata u sat gubi, a iz sata u sat je vidljiva.

Sonja Kramarska je novinarka, autorka nekoliko feljtona i drugih publikacija, i bivša glavna urednica “Utrinskog vesnika” i portala NovaTV. Trenutno radi kao novinar i član uredništva NovaTV. U svojoj karijeri nagrađivana je nagradama za novinara godine i najvišim priznanjem „Mito Hadživasilev Jasmin“. Proveo je jednu akademsku godinu na Univerzitetu Oklahoma u SAD u okviru programa stručnog usavršavanja. Radila je i kao savjetnica za politička pitanja i komunikacije bivše ministrice odbrane Radmile Šekerinske.

(Autonomija/naslovna fotografija: Pixabay)

Tekst je nastao u sklopu izdanja “Priča iz regije” kojeg provode Res Publica i Institut za komunikacijske studije, u suradnji s partnerima iz Crna Gora (PCNEN), Kosova (Sbunker), Srbije (Autonomija), Bosne i Hercegovine (Analiziraj.ba), i Albaniji (Exit News), u okviru projekta „Korišćenje novinarstva zasnovanog na činjenicama za podizanje svesti i suprotstavljanje dezinformacijama u medijskom prostoru“ uz podršku Britanske ambasade u Skoplju. Ovo izdanje Priča iz regije također je napravljeno u partnerstvu između ICS-a i projekta UPSURGE, finansiran u okviru programa Horizon 2020. Europske unije prema ugovoru br. 101003818.