Bio je to početak koji je obećavao konfuziju, neizvesnost, političku dramu i bezbroj pitanja o tome da li je Makedonija ušla u evropski voz ili je ponovo pobegao.

„U ime građana i Vlade Republike Severne Makedonije izuzetna mi je čast što imam priliku da se na svom maternjem makedonskom jeziku obratim današnjoj dugo očekivanoj i zasluženoj međuvladinoj konferenciji kojom otvaramo pregovore za punopravno članstvo Severne Makedonije u Evropskoj uniji. Ovom međuvladinom konferencijom, Severna Makedonija započinje poslednju fazu svog dugog puta ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji. Današnji dan je za nas istorijski. Neka nam početak pristupnih pregovora bude srećan”.

Ovo je kratak odlomak iz trijumfalnog govora  premijera Dimitra Kovačevskog 19. jula 2022. u Briselu. Govor u kojem se emituju dezinformacije da su pregovori počeli.

Tog dana briselska pozornica je bila pripremljena za veliku proslavu. Nasmejani likovi, vedri kostimi, radoznali novinari, euforija i za domaćine i za goste. Nakon decenija čekanja, Severna Makedonija i Albanija započinju pregovore o članstvu u EU.

Kojom bojom da podvučemo veliku vijest? Crvenom ili zelenom? False ili true, šta bi rekli naši zapadni prijatelji koji godinama plešu sa Balkanom, nekad u ritmu da privuku partnera, a nekad da ga odgurnu. Uverenje koje smo dobili tog 19. jula bilo je da su partneri konačno u čvrstom zagrljaju dok se veza konačno ne formalizira.

„Drago mi je da tokom pregovora neće biti govora o bilateralnim pitanjima koja nisu direktno povezana sa pravom EU i kopenhaškim kriterijumima za članstvo, što je nedvosmisleno potvrdila predsednica Von der Lejen u Sobranju Republike Severne Makedonije pred svim našim poslanicima i čitavu našu javnost”, rekao je tom prilikom Kovačevski.

On je zapravo pokušao da nam kaže da nam Bugarska više ništa ne može i da osim tzv. Kopenhaških kriterijuma koji važe za sve zemlje, Makedonija nije uslovljena drugim zahtevima u pregovorima. Što, naravno, nije tačno, ili čak sadrži dezinformacije.

Iskreno rečeno, ovakav stav je podsticao sam vrh Unije, verovatno sa namerom da u Skoplju napreduje u pozitivnom duhu. „Kakav istorijski trenutak!“ Danas Albanija i Severna Makedonija počinju pregovore sa Evropskom unijom i zadovoljstvo mi je biti ovde sa vama. Ovo je važan uspeh za vas i uspeh vaših građana”, rekla  je predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen, svesno podržavajući lažni narativ o započetim pregovorima.

Prognoza Kovačevskog

Naravno, ono što je Vlada izostavila iz javnih poruka, kako ne bi narušila slavljeničku atmosferu, jeste da je nakon što je Bugarska uspela da većinu svojih bilateralnih zahteva unese u pregovarački okvir, i tzv. „Francuski predlog“, na vanrednoj sednici 18. jula, Savet EU je zvanično prihvatio taj tekst pregovaračkog okvira. Uslov, koji je sadržan u zvaničnim zaključcima Saveta EU od 18. jula, na koji je Bugarska dala saglasnost, jeste da Severna Makedonija izvrši izmene i dopune svog Ustava.

A ako uslov nije ispunjen, proces se može zaustaviti.

Brz i asertivan kakav se pokazao u politici, makedonski premijer Kovačevski odmah je najavio koje ćemo godine ući u Evropsku uniju. „Sjeverna Makedonija, intenzivnim i predanim radom, ima za cilj da bude u potpunosti spremna da preuzme obaveze iz članstva u EU do kraja 2030. godine kako bi mogla postati članica EU do početka sljedećeg budžetskog perioda EU“, rekao je on, stvarajući još jednu kariku u lancu (dez)informacija.

Bio je to početak koji je obećavao konfuziju, neizvesnost, političku dramu i bezbroj pitanja o tome da li je Makedonija ušla u evropski voz ili je ponovo pobegao jer je opozicija jasno dala do znanja da neće glasati za ustavne amandmane, a bez opozicije neće imati potrebnih 80 glasova u parlamentu.

Samo pitanje podelilo je javnost u dva bloka u kojima svaki govori i propagira svoju istinu. Provladina javnost je „hranjena“ narativom da su pregovori otpočeli i da opozicija negiranjem želi da minimizira uspeh vlasti. Opozicija i stručnjaci koji su deo njene orbite proširuju pukotine u tom narativu govoreći javnosti da su pregovori uslovljeni promenom Ustava koja se ne može provesti jer je neće podržati.

Čak i potpredsjednik Vlade Maričić u nedavnom intervjuu kaže da je sam proces pristupanja EU složen i sa mnogo detalja, te ocenjuje da to čini proces podložnim dezinformacijama. No, on je ukazao na izvor dezinformacija na drugom mestu. “A Sjeverna Makedonija nije prva zemlja koja se suočila sa ovom borbom protiv dezinformacija u procesu pristupanja Evropskoj uniji. „U drugim zemljama bilo je i dezinformacija, i predrasuda i poluinformacija, koje su se odnosile pre svega na to kako će se promeniti svakodnevni život kada zemlja uđe u Evropsku uniju“, kaže Maričić.

Ali ove kvalifikacije vicepremijera su upravo formulacije koje treba uputiti Vladi, jer izgleda da glavna dezinformacija izlazi iz „Ilindenske“. Jer izjave da će se ustavnim amandmanima omogućiti završetak međuvladine konferencije od 19. jula ili da će biti održana nova međuvladina konferencija za nastavak pregovora, suštinski znače da ako do ustavnih amandmana ne dođe, neće biti pregovora. Ili drugim rečima, sada nema pregovora, već ide pripremni proces, kondiciono trčanje oko starta kako bismo onda spremni ušli u maraton.

U istom intervjuu Maričić, šireći tezu da je Vlada žrtva dezinformacija o pregovaračkom procesu, kategorički ubacuje loptu u polje opozicije. Nažalost, kaže, bavimo se još težim pitanjima, gorućim pitanjima, koja su vezana za identitet i teme vezane za naš Ustav, naš pravni sistem i način funkcionisanja države.

„I zato je toliko podložna dezinformacijama (država), zato je tako teško boriti se protiv toga. Mi kao Vlada smo rekli, pre svega od početka, jer se stalno postavljalo pitanje ‘Koji je datum?’, ‘Gde je datum?’, ‘Koji je datum početka pregovora’? Taj datum je 19. jul 2022. godine i ponavljamo ga u svim prilikama”, kaže Maričić.

Ovaj stav, praćen kategoričnom porukom da su pregovori počeli, bez skepse i rezerve, jasno ukazuje na dezinformacije kojima će Vlada graditi svoj stav do čina izglasavanja ustavnih promena. Ali epilog može puknuti naduvani balon očekivanja i obećanja.

Stručnjaci su skeptični

Da se Makedonija jednog dana budi u sunčanom političkom ambijentu kada su pregovori sa EU u pitanju, a drugog dana u mračnom, pokazuje i zahtev opozicionog VMRO-DPMNE za izvinjenje Kovačevskog jer, kako su rekli, lagao je da su pregovori počeli. “Kovačevski je lagao da su pregovori počeli, a zapravo je zakočio pregovore i dozvolio da se Makedonija blokira”, optužila je ova stranka.

Bivši potpredsednik Vlade za evropska pitanja Nikola Dimitrov je takođe skeptičan. “Moramo biti iskreni prema građanima Makedonije. Trenutno ne postoji voz za EU. Trenutno su čak i šine pomaknute. Nema ponude, nema vremenskog okvira i u tom smislu nagrada je bleda. Ustavni amandmani nisu jedini problem. Znamo da će naredni preokret trnja i prepreka biti Istorijska komisija. I očekivanja Sofije da vidi rezultate koji će im koristiti“, rekao je Dimitrov u nedavnoj poseti Sitelu, ocenivši da je „Vlada napravila račun, ali bez krčmara“ i da je dovela u zabludu prijatelje države.

Zapravo, nema potrebe dalje tražiti izjave koje će potvrditi nalaz da postoji duboko neslaganje oko toga da li Makedonija trenutno pregovara sa Unijom ili ne. Da je bilo pregovora, tema bi bile reforme u zemlji kako bi mogla da uhvati korak sa evropskim standardima, a ne pitanje da li su pregovori zaista počeli i da li su ustavni amandmani, koji su uslov za njihovo nastavak, uspeh.

Ili kako je za Respubliku analizirala  Malinka Ristevska Jordanova, veteranka u posmatranju procesa pridruživanja Makedonije EU, stav Vlade prema pregovorima je taktika „salama“. „Salama (politički paket koji je teško progutati odjednom) se reže na tanke kriške da bi se podelio i slomio otpor“, kaže ona aludirajući na tražene ustavne amandmane.

Jaz između Vlade, opozicije i dela stručne zajednice po ovom pitanju je toliko dubok da unosi nesigurnost i otpor u javnosti promenama Ustava.

Nedavno objavljena analiza  javnog mnjenja Instituta za demokratiju i „Konrad Adenauer“ pokazala je da se dve trećine od ukupnog broja ispitanika (65%) ne slaže s ustavnim promenama, od kojih su čak 80% etnički Makedonci.

Magla od šampanjca

I dok političke izjave idu iz krajnosti u krajnost, odnosno vlast tvrdi da su pregovori počeli, a opozicija da nisu, Dragan Tilev, državni savjetnik za evropska pitanja, delimično je razjasnio stvari. „Jesu li počeli pristupni pregovori?“ Da, formalno-pravno gledano, pristupni pregovori između Evropske unije i Republike Sjeverne Makedonije zvanično su počeli 19. jula 2022. godine“, napisao je u kolumni. „Ali oni će zaista početi tek nakon što se provedu ustavni amandmani“, dodaje Tilev.

Ili jednostavnije rečeno, ono što se činilo maglovitim zbog penušavog šampanjca 19. jula poprimilo je jasnije konture u mesecima koji su usledili. Ili će Makedonija u Ustav uvrstiti Bugare ili će u iste čaše u kojima se penušao šampanjac, u novembru Makedoniji na putu za Uniju umesto vode može poslužiti korozivna tekućina, što može izazvati kliničku komu pregovaračkom procesu.

U međuvremenu, odnosi Makedonije i Bugarske ne odražavaju pozitivan tok događaja, kao što bi usledila tako velika vest da su nesporazumi rešeni i da je uklonjen veto. Naprotiv, svedoci smo eskalacije, odnosno čestih provokacija s bugarske strane i kontrareakcija s naše strane. Prvo je paljenje bugarskog kulturnog centra u Bitolju „Ivan Mihailov“, zatim tuča u kojoj je pretučen Hristijan Pendikov i sada brisanje bugarskog kulturnog centra „Ivan Mihailov“ iz Centralnog registra. Nema sumnje da su ovakvi događaji uzrokovani pregovaračkim okvirom i sve većom nervozom da će Sofija ponovo stati na put Makedoniji ka Evropskoj uniji.

U jednom trenutku, nakon slučaja Pendikov i banalnog odbijanja bugarske pozorišne predstave, bugarski predsednik Rumen Radev je otvoreno pretio: „Ako nastave da blokiraju bilo šta bugarsko, sami Makedonci sami sebi blokiraju ulazak u EU. I to treba da im bude kategorički jasno“, rekao je šef Bugarske.

Upravo takve izjave podstiču sumnju da li su pregovori sa EU počeli punim kapacitetom i da li će se nastaviti bez mešanja Bugarske. Ova preteća retorika Sofije putuje brzinom svetlosti ka Skoplju i širi dodatni pesimizam i neizvesnost.

Sonja Kramarska je novinarka, autorka nekoliko feljtona i drugih publikacija, I bivša glavna urednica “Utrinskog vesnika” i portala NovaTV. Trenutno radi kao novinar i član uredništva NovaTV. U svojoj karijeri nagrađivana je nagradama za novinara godine i najvišim priznanjem „Mito Hadživasilev Jasmin“. Proveo je jednu akademsku godinu na Univerzitetu Oklahoma u SAD u okviru programa stručnog usavršavanja. Radila je i kao savjetnica za politička pitanja i komunikacije bivše ministrice odbrane Radmile Šekerinske.

(Autonomija)

Tekst je nastao u sklopu izdanja “Priča iz regije” kojeg provode Res Publica i Institut za komunikacijske studije, u suradnji s partnerima iz Crna Gora (PCNEN), Kosova (Sbunker), Srbije (Autonomija), Bosne i Hercegovine (Analiziraj.ba), i Albaniji (Exit News), u okviru projekta „Korišćenje novinarstva zasnovanog na činjenicama za podizanje svesti i suprotstavljanje dezinformacijama u medijskom prostoru“ uz podršku Britanske ambasade u Skoplju.