Iako je obrazovanje i informisanje na maternjem jeziku priznato pravo nacionalnih manjina u Vojvodini, ono se tek delimično realizuje u praksi kada je albanski jezik u pitanju.

Prema poslednjem popisu (2022), u Vojvodini živi 1935 pripadnika i pripadnica albanske nacionalne zajednice. Kada je reč o obrazovanju, kako aktuelni propisi nalažu, za pripadnike i pripadnice nacionalnih manjina obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezično, ako se prilikom upisa u prvi razred za to opredeli najmanje 15 učenika.

Prema podacima koje smo početkom decembra 2023. godine dobili od Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, obrazovno-vaspitni rad na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezično na jeziku i pismu nacionalne manjine i na srpskom, može da se ostvaruje i za manje od 15 učenika koji su se za to opredelili prilikom upisa u prvi razred, uz saglasnost Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice kada su u pitanju škole na teritoriji AP Vojvodine. Saglasnost se daje po pribavljenom mišljenju odgovarajućeg nacionalnog saveta nacionalne manjine.

Međutim, nijedna škola sa sedištem na teritoriji AP Vojvodine nije podnela zahtev za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada na albanskom jeziku, što znači da nijedna škola nije verifikovana za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada na albanskom jeziku.

„Kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, za učenike/ce koji su pripadnici/ce nacionalne manjine organizuje se nastava jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture kao izborni program, o čemu se anketiraju učenici, roditelji, odnosno drugi zakonski zastupnici učenika“, objašnjavaju za Autonomiju u Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice.

Nedostaje kadar, samo jedan prevodilac u Vojvodini

Međutim, do decembra prošle godine nije organizovana ni nastava za izučavanje albanskog jezika sa elementima nacionalne kulture kao izbornog programa u školama na teritoriji AP Vojvodine. Razlog ovome je, kako kažu u resornom Pokrajinskom sekretarijatu, izostanak iskazanog interesovanja za izvođenje obrazovno-vaspitnog rada na tom jeziku, odnosno izučavanje albanskog jezika kao maternjeg jezika sa elementima nacionalne kulture kao izbornog programa. Samim tim, nisu prikupljani ni podaci o kadru koji ispunjava uslove za realizaciju nastave na albanskom jeziku. 

Predsednik Matice Albanaca Srbije – nevladine organizacije koja se bavi unapređenjem jezika, kulture i umetničkog stvaralaštva Albanaca – Demo Beriša kaže da interesovanje za izučavanje maternjeg jezika i kulture u okviru albanske zajednice u Vojvodini delimično postoji. Međutim, on skreće pažnju na nedostatak nastavničkog i prevodilačkog kadra za albanski jezik generalno na području cele Vojvodine.

„Jednom rečju, ova tema ostaje otvorena do stvaranja tehničke mogućnosti za angažovanje kvalitetnog i obučenog nastavnog kadra. Veći problem je nedostatak kvalitetnog i dovoljnog broja tumača i prevodilaca za albanski jezik. Na području Vojvodine trenutno postoji jedno lice koja obavlja tu delatnost. Ovo pitanje se može podići na viši nivo angažovanjem svih zainteresovanih i nadležnih aktera“, ističe Beriša u izjavi za naš portal.

Da je broj prevodilaca za albanski jezik veoma mali, potvrđuje nam i prevoditeljica Lenka Abasović iz Beograda.

„Smatram da na svim područjima koje naseljavaju nacionalne manjine, mora postojati zakon o ravnopravnoj upotrebi jezika nacionalnih manjina. Iskreno se nadam da će se situacija promeniti i da će se interesovanje povećati, smatram da je jedno od najvažnijih pitanja za nacionalne manjine pravo na jezik i njegovu upotrebu. Upravo to doprinosi boljoj multikulturalnosti i etničkom razumevanju“, kaže Abasović.

Očuvanje jezika doprinosi suživotu

Pored prava na obrazovanje, i pravo na informisanje je jedno od osnovnih prava kojima raspolažu nacionalne manjine u Vojvodini. Kako priča Demo Beriša, u skladu sa ustupanjem prava za proizvodnju vanprodukcijskog programa od 2017. godine na trećem kanalu Radija Novi Sad, Matica Albanaca ima emisiju na albanskom jeziku u trajanju od 30 minuta koja se emituje svakog ponedeljka.

„U sklopu svake emisije objavljujemo zanimljive vesti iz političkog i privrednog života iz perspektive albanske zajednice. Imamo i muzički i kulturni, a povremeno i dečji program. Za sada je ovo jedina emisija na Radio-televiziji Vojvodine (RTV) na albanskom. Međutim, postoji i inicijativa za uvođenje televizijske emisije na albanskom jeziku koja bi bila emitovana na RTV2“, kaže Beriša.

On ističe da je Vojvodina prostor od izuzetnog značaja za očuvanje jezika, kulture, pisma i tradicije albanske nacionalne zajednice.

„Bogatstvo Vojvodine je upravo u čuvanju tradicije manjina, čime se omogućava bolje sporazumevanje između njih i izbegavaju sukobi i netrpeljivosti“, ističe Beriša.

Specifičnosti Vojvodine i u kulturološkom i u političkom kontekstu objašnjava i politikolog Duško Radosavljević.

„Vojvodina je čak i ustavno-pravno prepoznata kao svojevrsna politička zajednica koja je dobila status autonomije, između ostalog, zato što u velikom procentu na njenoj teritoriji u kontinuitetu žive pripadnici etničkih zajednica, nacionalnih zajednica. One su na bazi tih svojih kolektivnih prava sačuvale određene karakteristike koje su prepoznate i Ustavom. Na ostalom delu teritorije Srbije ne može se reći da je isti slučaj sa tom rasprostranjenošću pripadnika nacionalnih zajednica kao što je to slučaj u Vojvodini i zbog toga govorimo da je to specifičnost Vojvodine“, kaže Radosavljević za Autonomiju.

Izostaje pritisak na vlast da se prava nacionalnih manjina zaštite i unaprede

Međutim, problemi u implementaciji manjinskih prava albanske nacionalne zajednice u Vojvodini svakako postoje – nedostaju finansijski, ali i ljudski resursi koji bi omogućili redovnu produkciju medijskih sadržaja na albanskom jeziku.

„U budućnosti bi trebalo da imamo više razumevanja od strane nadležnih, ne samo za albansku zajednicu, već i za ostale zajednice, čiji jezici nisu u zvaničnoj upotrebi u Autonomnoj pokrajini Vojvodini (APV)“, smatra Beriša.

Politikolog Duško Radosavljević skeptičan je kada je reč o političkoj volji vlasti u Srbiji da se položaj manjina zaista poboljša.

„Pitanje je da li ovaj režim uopšte želi inkluziju, što građana, što pripadnika nacionalnih zajednica, pripadnika civilno-društvenog sektora i slično. Ekonomska situacija je loša na nacionalnom nivou, gde AP Vojvodina stvarno ima minimalna sredstva i minimalne nadležnosti. Možete zamisliti kakav je onda položaj pripadnika nacionalnih zajednica koje neke stvari treba da rešavaju na nivou lokalne zajednice, koja nema nikakve ingerencije nad socijalno-ekonomskim ili nekim drugim razvojem. Zbog toga imamo emigraciju pripadnika manjina u svoje matične zemlje, koja može biti iz ekonomskih, ali i političkih razloga. U ovom trenutku meni se čini da ne možemo biti optimisti da se situacija u budućnosti iole može menjati, a posebno se ne može menjati na bolje“, smatra Radosavljević.

On dodaje da takav izostanak političke volje vodi ka rezignaciji i letargiji, a samim tim i izostanku pritiska na vlast da se prava nacionalnih manjina zaštite i unaprede.

„Tako dolazimo do emigracije i asimilacije ili kog god analognog procesa pripadnika nacionalnih zajednica. Zato vidimo da je na svakom popisu pripadnika manjinskih nacionalnih zajednica sve manje i da se to sve pravda ekonomskim razlozima. Tu naravno ima i političkih razloga, ali mi nismo spremni da se suočimo sa mnogim pitanjima organizacije društvene zajednice“, kaže Duško Radosavljević.

Da je interesovanje nadležnih za prava albanske nacionalne zajednice u Vojvodini nedovoljno, potvrđuje i prevoditeljica Lenka Abasović.

„Institucije nastoje da zastupaju stav da su ta prava zaštićena, ali to nije uvek slučaj. Obrazovni programi su ti koji moraju biti unapređeni. Kada je reč o studijama albanskog jezika, za njih ne postoji nikakva velika, da to nazovem kampanja. Ne u smislu marketinškog oglašavanja, već  kroz druge procese približavanja kulture naroda koji govore ovaj jezik, poslovne komunikacije, tržišnog poslovanja, gde je neophodnost poznavanja ovog jezika veoma potrebna, čak sve više i neophodna. Tu je potrebna i politička volja, koja ne postoji, potpuno je marginalizovana, a vezuje se za ratove, i uopšte situaciju u ovom slučaju između Srbije i Kosova, gde su neslaganja velika, pa onda i jezik sa jedne ili druge strane granice je potpuno zanemaren. Kada bi se stvari maknule sa mrtve tačke, ubeđena sam, da bi i za učenjem albanskog jezika bilo interesovanje znatno veće“, ističe Abasović.

„Moj izbor bio je albanski jezik, nikada se nisam pokajala“

Svakako treba pomenuti i istaći i retke svetle primere kada je reč o motivaciji za učenjem albanskog jezika. Jedna od njih je upravo naša sagovornica Lenka Abasović. Ona je studirala albanski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. Kako kaže, oduvek je pokazivala interesovanje za učenjem jezika. Baš za studije albanskog se odlučila nakon razgovora sa jednim prijateljem koji je već studirao ovaj jezik, kada je shvatila da o kulturi i jeziku komšijskog naroda zna jako malo.

„Od tog razgovora sa prijateljem osećala sam i znala da će moj izbor biti albanski jezik. Iskustva i uspomene koje nosim sa fakulteta su, mogu slobodno reći, najlepši deo života koji ću zauvek pamtiti. Prezahvalna sam na iskustvu i znanju koje sam stekla na fakultetu ali i na samom odseku za albanski jezik i književnost. Nikada se nisam pokajala, i kada bih vratila vreme moj izbor bio bi isti“, ističe Abasović.

Ona dodaje da su mediji i pop kultura važan kanal koji može uticati na povećanje interesovanja kod mladih za albanski jezik i kulturu.

„Zbog područja u kojem živimo, mladi ljudi su okruženi stereotipima i predrasudama koje samo oni sa širokim srcem i umom mogu prevazići. Smatram da se interesovanje od moje generacije za nijansu povećalo, ali to i dalje nema vidljivost. Motivacija najčešće dolazi preko muzike, preko programa za mlade koje organizuju nevladine organizacije, ili od ličnih priča ljudi iz njihovog okruženja“, kaže Lenka Abasović.

Podsetimo, u Vojvodini prema poslednjem popisu (2022) žive pripadnici više od 20 nacionalnih manjina-zajednica. Ubedljivo najbrojniji (182.321) su Mađari, a potom slede Romi, Slovaci, Hrvati, Rumuni i Crnogorci. Kada je reč o jezicima, u službenoj upotrebi u AP Vojvodini su srpski jezik i ćiriličko pismo, mađarski, slovački, hrvatski, rumunski i rusinski jezik i njihova pisma.

Irena Čučković (Autonomija, naslovna fotografija: Beta)