"Problemi kod zavisnosti od kockanja veći nego kod heroinske zavisnosti"
Više od polovine mladih u Srbiji (54 odsto) igralo je igre na sreću u kladionici, slot klubu, kazinu ili kladionici, a čak 80 odsto učesnika istraživanja poznaje nekoga ko je zavisan od igara na sreću, pokazalo je istraživanje “Mladi i kockanje” udruženja “Prevent”.
Predsednik udruženja “Prevent” Nebojša Đurasović je na predstavljanju rezultata istraživanja u Novom Sadu istakao da je jedan od najvećih problema u ovoj oblasti to što se Zakon o igrama na sreću, koji je solidan okvir, ne poštuje u potpunosti i time ugrožava i zdravlje i blagostanje maloletnih lica.
“Postoji dosta prostora za izmene i dopune, odnosno unapređenje istog, posebno imajući u vidu protok vremena, razvoj modernih tehnologija i potrebe ljudi koji igraju igre na sreću”, rekao je Đurasović.
Između ostalog, ovo istraživanje pokazalo je da 17 odsto onih koji učestvuju u igrama na sreću to radi svakodnevno, a 23 procenta 4-5 puta nedeljno, što znači da 40 odsto mladih učestvuje u igrama na sreću više od četiri puta nedeljno.
Dodao je da je u poslednjih šest meseci primetan prelazak mladih na onlajn klađenje, kao i da je četvrtina mladih imala neprijatna iskustva u objektima igara na sreću.
“Četrdeset i dva odsto ispitanika kaže da konzumira alkohol na mestu kockanja, a 15 posto da se drogira u kladionicama”, upozorio je Đurasović, dpodsećajući da su zakonske kazne onima koji omogućavaju prostor za uživanje psihoaktivnih supstanci veoma visoke.
Takođe, istraživanje je pokazalo da je jedna trećina mladih koji idu u kladionice svesna svoje zavisnosti, ali da se nije obratila nijednoj ustanovi, dok čak 80 odsto ispitanika poznaje nekoga ko je zavisan od igara na sreću.
“Kada govorimo o upozorenjima, 43,5 odsto je reklo da nije videlo ta upozorenja u kladionicama i igračnicama, a 55 posto nih kaže da nije videlo istaknute informacije gde mogu potražiti pomoć ako su zavisni od kockanja. Sa druge strane, kada smo razgovarali sa direktorkom spoecijalne bolnice za bolesti zavisnosti, ona kaže da im se niko nije javio ko je pročitao ove informacije u kladionici“, istakao je Đurasović.
Podaci Preventa pokazuju da, dodaoa je Đurasović, pokazuju da se u kladionicama ne traže lični podaci za učestovvanje u igrama na sreću, da se pojedine nalaze na udaljenosti manjopj od 200 metara od osnovnih škola, da u 40 odsto njih ne postoji ni poster upozorenja, a u 47 odsto ni flajeri koji su propisani zakonom, što sve predstavlja kršenje zakona.
Iistraživanje je sprovedeno u okviru međunarodnog projekta u saradnji sa organizacijama Healthy Options Skopje iz Skoplja i Lavirint iz Prištine, a pod pokroviteljstvom Fonda za Zapadni Balkan i Gradske uprave za zdravstvo grada Novog Sada.
Istraživanje se sastoji od tri komponente: analiza poštovanja zakona, kvantitativno istraživanje i fokus grupe. U onlajn istraživanju učestovalo je 200 ispitanika oba pola, mlađih od 25 godina, a u fokus grupama 25 mladih uzrasta 18-25 godina, od čega 20 muškaraca i pet žena.
Aleksandar Janić, predsednik udruženja “Epicentar” za bolesti zavisnosti istakao je da su problemi kod zavisnosti od kockanja veći nego kod heroinske zavisnosti, kao i da je u regionu najveći problem detektovan u Srbiji, zatim u Bosni i Hercegovini, Crnoj Goril, pa onda Severnoj Makedoniji.
“Mi protiv kladionica očigledno ne možemo ništa. Ali u januaru kreće velika akcija koja će biti usmerena upravo na problem sa medijaskim propagandnim materijalom kladionica”, najavio je Janić.
Među zaključcima istraživanja predloženo je da bi do umanjenja patološkog kockanja moglo doći zabranom svakog oblika reklamiranja igara na sreću u štampanijm i elektronskim medijima.
Takođe, uvođenjem strožijih sankcija za kršenje odredbi Zakona o igrama na sreću, kao i proširenjem liste ustanova sertifikovanih od strane Ministarstva zdravlja za lečenje bolesti zavisnosti.
Takođe, na smanjenje patološkog kockanja kod mladih trebalo bi da utiče i uvođenje edukacije o opasnostima kockanja i klađenja u školski sistem, u okviru biologije, građanskog vaspitanja, a najidelanije kroz novi predmet Zdravstveni vaspitanje.
(Autonomija)