Univerzitetski profesor i književnik Radosav Ratko Božović preminuo je danas u 90. godini, saznaje Danas.

Bio je donedavno redovni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu za predmete „Teorija kulture“, „Sociologija kulture“, „Kulturna politika“, „Javno mnjenje“.

Bio je dugogodišnji šef Katedre za novinarstvo i političku sociologiju.

Radio je i kao jugoslovenski dopisnik francuskog časopisa za svetsku politiku Democratie Nouvelle i urednik edicije „Kultura i društvo” (IP „Vuk Karadžić”, Beograd).

Bio je član srpskog žirija Saveta za borbu protiv korupcije koji dodeljuje nagradu „Verica Barać“ i žirija Lige eksperata-LEX koji dodeljuje nagradu Vitez poziva.

Decenijama davao primer kako se brane profesionalne i ljudske vrednosti

Gimnaziju je završio u Nikšiću, a Filozofski fakultet u Beogradu 1959. godine. Magistrirao 1967, a doktorirao nekoliko godina kasnije, 1971. godine.

Uža specijalizacija bila mu je teorija i sociologija kulture, sociologija slobodnog vremena i sociologija umetnosti.

Držao je predavanja i na redovnim i na poslediplomskim studijama, a bio je rukovodilac smera Sociologija kulture i kulturna politika na postdiplomskim studijama Fakulteta političkih nauka, gde je držao predavanja iz predmeta Fenomeni modernog sveta.

Takođe, bio je profesor na Fakultetu dramskih umetnosti i Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na Filološkom fakultetu u Beogradu na smeru Sociologija jezika i književnosti poslediplomskih studija i na poslediplomskim studijama Arhitektonskog fakulteta u Beogradu

Predavao je Teoriju kulture na Fakultetu političkih nauka u Podgorici, gde je, takođe, predavao i na Fakultetu vizuelnih umetnosti na Mediteran univerzitetu.

Deset godina proveo je kao predavač Sociologije kulture na Filozofskom fakultetu Univerziteta Crne Gore u Nikšiću.

Radio je i kao jugoslovenski dopisnik francuskog časopisa za svetsku politiku Democratie Nouvelle (Nova demokratija) i urednik edicije „Kultura i društvo” (IP „Vuk Karadžić”, Beograd) i biblioteke „Poenta”.

Studijski boravio u Parizu 1972 – 1973. godine, a u Njujorku 1986, 1992, 2006.

Kada su 1992. godine započele studentske demonstracije protiv Miloševićevog ratnog režima, Božović je bio u Njujorku i trebalo je tamo duže da boravi, ali se s teškom mukom, jer smo bili pod sankcijama, vratio u Beograd da bude sa svojim studentima.

Te tragične i teške devedesete proveo je sa njima na fakultetu i na uličnim protestima, jer su studenti upravo tim gestom pokazali da su savladali najteži predmet kojem ih je profesor Ratko Božović podučavao, a to je da znanje apsolutno podrazumeva moral, savest, građansku slobodu i hrabrost da se ona brani, dobrotu i aktivizam za bolje društvo, i sve one viteške vrline koje čine dostojanstvo i integritet čoveka, pisao je Danas ranije.

„Jer, ime Ratka Božovića, koji je svih ovih decenija ostao primer kako se brane univerzalne profesionalne i ljudske vrednosti, i kako treba odolevati političkim pritiscima, ideologiji, represivnim režimima, nehumanosti i svim drugim nepravdama sveta, postalo je moralna institucija“, navodi se u tekstu Danasa.

Božović se za života nije libio da javno kaže svoj stav, pa je tako neretko komentarisao i aktuelnu političku situaciju.

– Prisustvujemo predstavi, ali ne znamo koji je žanr. Da bi bila komedija, sadržaj bi morao da bude smešan, a nije. Da bi bila tragedija, nemamo junaka tragičnog. Ovo što se dešava je nižerazredna, komična varijanta. Nije ni farsa. U farsi imamo sprdnje, nekakve estetitke… Mi, dakle, imamo predstavu koja se dešava ali je nemoguće žanrovski obuhvatit. Taj žanr je ispod nivoa i komičnog i tragikomičnog. Kad ozbiljne stvari, poput naši društvenih okolnosti, odredi takva nekakva haotičnost, koja dolazi od glavnog junaka, Aleksandra Vučića, onda je to tako – – rekao je za Danas sociolog Ratko Božović u avgustu prošle godine, komentarišući aktuelni društveno politički kontekst koji određuje neizvesnost, opasnost od izbijanja ratnih sukoba i odugovlačenje sa formiranjem vlade, čak pet meseci od izbora.

Sagovornik Danasa potom je dodao da u toj lažnoj stvarnosti koju proizvodi Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, nema više nikoga osim njega.

– Zamislite kad takav junak igra u takvoj predstavi, onda je to monodrama. Da se se razumemo i uozbiljimo do kraja, tu su se pomešali žanrovi. Najgore je to što su oni istovremeni, tako da je konfuzija apsolutna, bez izgleda da krene ka finalnoj završnici koja bi imala istorijsku i prihvatljivu poentu. Nije u redu smejati se svemu tome, jer ljudi koji su time pogođeni su jako zabrinuti. Tu se pokazuje to da neko ko je preuzeo celu kontrolu, da o svemu odlučuje, čak i da je genijalan, ne bi mogao da se suoči sa stvarnošću do kraja. Tu, dakle, nisu samo politički problemi, nego i ekstremizam. A, ekstremizam je uvek u domenu patologije – istakao je Ratko Božović.

Bio je član srpskog žirija Saveta za borbu protiv korupcije koji dodeljuje nagradu „Verica Barać“ i žirija Lige eksperata-LEX koji dodeljuje nagradu Vitez poziva, ali i član je Udruženja književnika Srbije.

(Danas, foto: Medija centar Beograd)