Predsednik pokrajinskog Fonda “Evropski poslovi” i šef vojvođanske kancelarije u Briselu Predrag Novikov izjavio je da je strateški interes Srbije da u decembru dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji i da se što pre izbori za datum za početak pregovora, jer to zemlji otvara vrata do mnogo izdašnijih evropskih fondova od onih koji su nam bili na raspolaganju do sad.
U intervjuu za portal Autonomija.info Novikov je istakao da zbog toga, ali i niza drugih razloga, “nije svejedno” da li će zvanična potvrda kandidature doći 9. decembra, ili naredne godine. Takođe, kako je naveo, neizvesnost zbog političkih problema vezanih za prelaze na severu Kosova, utiče i na rad rad vojvođanske kancelarije, per svega kad je reč o planiranju i incijativama koje u velikoj meri zavise od toga da li će u narednoj godini biti mogućnosti za apliciranje za ozbiljnije projekte iz Pokrajine.
– Svakao da nije svejedno da li će Srbija u decembru dobiti status kandidata, ili će se to desiti nekad kasnije. Vreme košta. Strateški je interes naše zemlje da dobije kandidaturu sad i da što pre započne pregovore. Naravno da je u našem interesu da se to desi već sad i zbog planiranja novog budžeta EU. Nama je izutzeno važno da u novi budžet EU uđemo kao zemlja zvanični kandidat, zato što se taj budžet već sad koncipira, jer bi nam se u tom slučaju otvorila mogućnost za dobijanje značajnijih finansijskih sredstava – istakao je Novikov.

Koji su to ključni fondovi, a koji bi nam mogli ostati uskraćeni ukoliko u decmbru ne dobijemo pozitivan odgvor iz Brisela?
Dobijanjem statusa kandidata otvara nam se mogućnost da u narednom periodu koristimo sredstva namenjena ruralnom razvoju. A koliko nam je to važno potvrđuju i poslednji statistički podaci koji pokazuju da se mala naselja i ruralne sredine bukvalno prazne i nestaju, jer mladi ljudi tamo nemaju perspektivu i odlaze u gradove. I to je gorući problem u celoj Srbiji, a ne samo Vojvodini. Potrebno je, dakle, obezbediti finansijske resurse da bi se pružila šansa mladima da ostanu u manjim sredinama. A to podržavaju upravo projekti vezani za ruralnu politiku. Ne samo kroz direktnu podršku onima koji se bave poljoprivredom, već i kroz razvoj infrastrukture, turizma… Zato i mi ovde u Briselu, a verujem da i svi naši zvaničnici, radimo na tome da u decembru dobijemo status kandidata i da što pre dođemo do datuma za pregovore.
Uostalom, Predstavništvo Vojvodine i otvoreno je prošlog meseca u zgradi Misije Srbije u Briselu, između ostalog, i zbog povećanja broja i kvaliteta vojvođanskih projekata.

Koliko se projekata u Pokrajini trenutno realizuje iz pretpristupnih fondova, odnosno u kojoj meri su iskorišćene postojeće šanse?
U Vojvodini se trenutno implementira oko 180 projekata, što je izuzetan uspeh. Naravno, nisu svi ti projekti višemilionski. Ima i manjih iz raznih oblasti kao što su sport, kultura, obrazovanje… A siguran sam da će naše prisustvo u Briselu unaprediti i broj, ali i strukturu projekata u narednom periodu. Nama je jako važno da što veći broj programa bude usmeren u infrastrukturne radove i podršku privrednoj saradnji sa našim susedima, upravljanju vodnim resursima, zaštiti životne sredine i regulisanju deponija. U pripremi su trenutno projekti sa Nacionalnim parkom “Fruška gora”, a već imamo i partnere iz Italije i Austrije koji su posebno zainteresovani za tu obolast. A druga inicijativa vezana je za Maticu srpsku, tako da ćemo naredne godine u Briselu organizovati predstvaljanje te institucije jer nam je važno da iz evrospkih sredstava finasiramo digitalizaciju arhivske građe kako bi se sprečilo njeno dalje propadanje. Pored sredstava iz evropskih fondova, usmereni smo i na privlačenje investicija, u čemu sarađujemo za pokrajinskim VIP fondom i Privrednom komorom Vojvodine. Naime, postoji interes nekih evropskih investitora za ulaganja u Vojvodini, posebno u sektorima prehrambene industrije i energetike.

Koliko novca ulazi u Vovjodinu za te projekte?
Važećim budžetima evropskih fondova samo za projeket prekogranične saradnje odvojeno je oko 20 miliona evra. A sredstva koja Vojvodina dobija nisu samo iz fondova namenjih za prekograničnu saradnju. Vojvodina se već takmiči i za sredstva iz drugih fondova, prema kojima mahom apliciraju naši univerziteti. Tako da verujem ćemo u narednom periodu navedenu cifru višestruko povećati.

Kako se lokalne samouprave iz Vojvodine snalaze u pripremi i realizaciji evropskih projekata?
U tom pogledu jako dobro rade Subotica Zrenjanin, Sombor, Vršac, Kanjiža, Inđija…, ali i  druge opštine veoam su aktivne. Nije poenta samo u broju odobrenih projekat, već u stvaranju lokalne administracije koja će biti sposobna da u narednom periodu  koncipira što kvalitetenije projekte. Nama je trebalo šest godina da od jednocifrenog dođemo do trocifrenog broja projekata u Vojvodini. Predstavništvo Vojvodine u Briselu biće servis svim opštinama koje prepoznaju značaj evropskih incijativa za njihove sredine. Bitno je da se bore za nove šanse i da budu aktivni, a verujem da u tome imaju značajnu podršku i pokrajinske administracije.

U kojoj meri bi kriza evrozone mogla uticati na kreiranje budžeta evrospkih fondova opredeljenih za projekte zemalja kandidata?
To će apsolutno uticati na formiranje budžeta EU. Ali, za nas je važno da vodimo politiku mogućeg, odnosno da od onog što je realno izvučemno što više. I pokrajinska administracija je veoma aktivna u tom pogledu. Zato, uostalom, i imamo predstavništvo u Briselu. Vojvodina će svakako uraditi sve što je moguće da bi razvila svoje privredne resurse, kako u pratnerstvu sa regionima u okruženju, tako i sa onima iz cele Evropske unije. Ali, s druge strane, i zemlje EU, bez obzira na aktuelne izazove, imaju jak interes da i zemlje koje su na granicama Unije budu stabilne, jer nestabilnost košta puno više.

Svetlana Ratkov