Ključni cilj preuređene metodologije EU za pregovore o članstvu s kandidatima sa Zapadnog Balkana jeste da se „osnaže pristupni proces i verodostojna evropska perspektiva“ za taj region, stoji u predlogu Evropske komisije koji su danas u Briselu razmotrili šefovi diplomatija EU, a što bi trebalo da usvoje lideri Unije krajem marta.

Komisija u predlozima Savetu ministara Unije navodi da bi kandidatima sa Zapadnog Balkana ponuđeni „stimulansi mogli obuhvatiti ubrzano ugrađivanje i postepeno uključivanje u pojedine (sektorske) politike EU, tržište i EU programe, kao i veću finansijsku podršku i investicije“.

Isto tako, Komisija predlaže da „svaki ozbiljan ili duži izostanak napretka ili nazadovanje u reformama može dovesti do odluka da se zaustavi ili vrati unazad postupak za članstvo i finansijska podrška EU umanji“.

Evropska komisija je izradila i doradila predlog preuređene metodologije za pregovore o članstvu sa Zapadnim Balkanom s ciljem da to stupi na snagu na samitu EU-Zapadni Balkan, u maju u Zagrebu, zajedno s ambicioznim planom, paketom finansijske podrške i investicija posebno u infrastrukturu regiona, kako bi se podstakao znatno brži i snažniji privredni razvitak i rast.

Kako je navedeno u pripremnom dokumentu Saveta ministara EU za današnje ministarsko zasedanje, Komisija podvlači da je „sveobuhvatni cilj predloga nove metodologije da se ojača kredibilitet i poverenje obe strane i postignu bolji rezultati na terenu“.

Prema ovom predlogu, ključni elementi preuređene metologije proširenja su „verodostojan postupak“, a „verodostojnost bi bila pospešena kroz snažnije usredsređenje na temeljne reforme, počev od vladavine zakona, delovanja demokratskih ustanova i državne uprave, a zatim takođe funkcionisanja ekonomije zemalja kandidata“.

„Kad partnerske zemlje sprovedu merila postavljenog cilja, mora se poštovati pristup na temelju zasluga“, stoji u predlogu Komisije.

Takođe kao ključni element postavlja se „snažnije političko rukovođenje“ i „Komisija predlaže da se povećaju mogućnosti za politički dijalog na visokom nivou i takav dijalog o (sektorskim EU) politikama kroz redovne susrete na vrhu EU-Zapadni Balkan i pojačane ministarske kontakte“.

Komisija dodaje da bi „države članice EU, štaviše, bile sistematski uključene u praćenje i preispitivanje ovog procesa“.

Bitan element je i „mnogo življi proces“, pa Komisija predlaže da se „pregovaračka poglavlja objedine u šest tematskih grupa -‘klastera’“ pa bi „pregovori u svakom klasteru bili otvoreni o svim poglavljima kao celini – pošto se ispune uslovi za otvaranje – a ne posebno o svakom pojedinačnom poglavlju“.

„Pregovori o temeljnim poglavljima bi“, kako se ističe, „bili otvoreni prvi i poslednji zatvoreni, s tim što bi napredak u njima odlučivao o sveukupnom toku pregovora“.

Rok između otvaranja „klastera“i zatvaranja pojedinih poglavlja bi bio ograničen na „poželjnih godinu dana“, stoji u predlogu Komisije Savetu ministara Unije.

Takođe se podvlači da je ključni element i „znatno predvidiviji postupak“, a to znači da će „Komisija utvrditi sklop uslova za napredak kandidata, kao i posledica u slučaju da pomak izostane“.

(Beta / Euractiv)