Jedan od najokrutnijih zločina u ratu u Bosni i Hercegovini, spaljivanje oko 70 živih bošnjačkih civila, počinjen je pre tačno 28 godina.

Zločin poznat kao „živa lomača“ u Pionirskoj ulici u Višegradu, 14. juna 1992. godine počinili su pripadnici srpske paravojne formacije „Osvetnici“, na čelu sa Milanom i Sredojem Lukićem.

Oni su tada naterali oko 70 bošnjačkih civila, uglavnom žene i decu, u kuću Adema Omeragića, gde su ih zaključali i zapalili.

U kuću su ubacili granatu i pucali na one koji su pokušali da se spasu iskakanjem kroz prozor.

Većina žrtava bila je iz sela Koritnik, gde im je naređeno da uđu u autobuse kojima će navodno biti prebačeni u Kladanj, na teritoriju pod kontrolom bošnjačkih snaga.

Dve nedelje kasnije, 27. juna 1992. godine, gotovo identičan zločin počinjen je u višegradskom naselju Bikavac.

Pripadnici formacije „Osvetnici“ tada su u porodičnu kuću Mehe Aljića zatvorili takođe oko 70 bošnjačkih civila i žive ih zapalili.

Prema navodima sarajevskih medija, najmlađa žrtva dve „žive lomače“ u Višegradu imala je svega dva dana i u trenutku smrti nije imala ime.

Haški tribunal osudio je Milana Lukića na doživotnu kaznu zatvora za zločine protiv čovečnosti, a Sredoja Lukića na 27 godina zatvora.

(Beta / Novi magazin)