U nedelji u kojoj se obeležavao Međunarodni dan žena, saznajemo i vesti o smrti dve radnice u Kraljevu i Nišu.

Danka Ranković, radnica u fabrici Leoni u Kraljevu, preminula je četiri dana nakon zadobijene povrede na radu, a radnica Aster tekstila u Nišu, A. I, preminula je nakon što joj je pozlilo u hali zbog ozbiljnih srčanih smetnji.

Od otvaranja, obe ove fabrike reklamirane su kao neophodne i dugo očekivane strane investicije, koje će smanjiti nezaposlenost otvaranjem hiljada radnih mesta i doprineti opštem poboljšanju standarda života u Srbiji. Godinama unazad, svesni smo i mračne istine koja stoji iza ovog lažnog reklamiranja. Mizerne plate, loši uslovi na radu, opstruisanje radnica/ka u korišćenju slobodnih dana, pa čak i bolovanja, od strane menadžmenta, nedostižne norme koje vode ka normalizaciji prekovremenog rada, za koji se uzgred ne daje ni nadoknada, opstruisanje sindikalnog organizovanja postale su normalnost za radnice i radnike u Srbiji.

Povodom ovih smrti, setimo se i svih onih radnika i radnica koji su u fabrikama domaćih i stranih gazda, ostali invalidi, izgubili zdravlje i neki umirali, a da se o tome nije govorilo. U javnosti je poznato da prilikom povrede radnika/ce na radu, menadžment vrši pritisak na povređenog da u pisanoj formi negira da se povreda ili nezgoda. desila u krugu fabrike. Uz to, često se dešava da se u tim slučajevima umesto pozivanja hitne pomoći na lice mesta – dakle, na radno mesto – odvoženje povređenog/e vrši privatnim ili taksi vozilima.

Danas, ne možemo očekivati ni da otvaranje ambulanti pri fabrikama služi zdravlju i dobrobiti radnica i radnika i za brigu o njima. Suprotno tome, veće su šanse da služi tome da se spreči da o zdravstvenom stanju radnika/ca progovore zdravstveni radnici/ce spolja: specijalisti, osoblje hitne pomoći urgentnog centra itd.

U skladu sa postulatima kapitalističke ideologije, jedina ekonomska strategija koju država primenjuje je prodaja stanovništva kao jeftine radne snage stranim i domaćim „Investitorima“ i povlačenje iz svakog aspekta socijalne zaštite, od zdravstva do inspekcije rada.

Ovakvo poslovanje i ova vrsta ekonomske strategije dovodi nas do iscrpljivanja do krajnjih granica, a kako današnjica pokazuje i direktno nas ubija.

U nepravedno postavljenom sistemu, u kome su država i kapitalisti uvezani svojim interesima protiv radništva, ne može se očekivati pravda, a apsolutni minimum pravde koji se mora zahtevati za ove radnice i za celokupno radništvo u Srbiji je:

– Inspekcija rada da obavi hitan nadzor i utvrdi kako je došlo do smrti radnica

– Ministarstvo rada da pokrene procedure za kažnjavanje odgovornih

– Nadležno tužilaštvo da naloži hapšenje odgovornih lica u kompanijama Leoni i Aster tekstil.

Zrenjaninski socijalni Forum, Društveni centar Oktobar, Geten, Rekonstrukcija Ženski fond

(Zrenjaninski Socijalni Forum, Foto: ZSF)