Skip to main content

Pravda: Tajni diplomatski dil Srbije i Hrvatske o poravnanju ratne odštete?

Jugoslavija 14. авг 2016.
2 min čitanja

Udruženje izbeglica Centar za komunikaciju Pravda iz Paraćina zatražilo je danas da Skupština Srbije na posebnoj sednici donese rezoluciju o statusu i imovini prognanih Srba iz Hrvatske i upitalo da li činjenica da o toj temi državni parlament uporno ne želi da raspravlja znači da postoji “tajni diplomatski” dogovor o poravnanju ratne odštete preko imovine prognanih Srba.

“Da li postoji tajni diplomatski dil Beograda i Zagreba o poravnanju ratne odštete Hrvatske i imovine prognanih Srba iz Hrvatske? Premijer Vučić ovo kompleksno pitanje gura pod tepih kao vruć krompir radeći isto što su radili i svi njegovi prethodnici, bez izuzetaka”, navelo je udruženje u saopštenju za javnost i ponovilo da je vrednost imovine Srba procenjena na oko 40 milijardi evra.

Udruženje je kritikovalo predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića jer u svom šestočasovnom ekspozeu nije našao prostora da bar jednom rečju spomene izbegle Srbe iz Hrvatske, odnosno zaštitu njihovih legitimnih imovinskih prava utemeljenih međunarodnim aktima, a posebno Sporazumom o sukcesiji iz 2001 godine, Aneksom G, koji štiti privatnu imovinu i stečena prava prognanih i izbeglih Srba.

“To nameće sumoran zaključak da premijer i vlada u svom mandatu nemaju nameru da pokrenu pitanje imovine izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske pred relevantnim međunarodnim institucijama”, ocenjuje se u saopštenju.

Udruženje Centar za komunikaciju Pravda je upitalo da li nerešavanje imovine Srba iz Hrvatske znači i da međunarodno pravo pripada samo ravnopravnim vojnim silama, odnosno da li to znači da Hrvatska danas kao članica EU i NATO pakta i ne pomišlja da ispuni ono što je potpisala.

“Hrvatska stavlja EU na test, bahateći se i rugajući se međunarodnom pravu, javno demonstrirajući svu nemoć Srbije na međunarodnoj sceni, Srbije koja pluta kao mali čamac između dve velike obale, ne znajući na koju će stranu, dok joj voda nezadrživo nadire u brod”, piše u saopštenju.

Dodaje se da bi Srbija, nakon usvajanja rezolucije u parlamentu, s tim dokumentom trebalo da izađe pred relevantne međunarodne institucije, svoje centre političko-vojne moći i javnost i krene u diplomatsku borbu.

Udruženje je pozvalo vlasti u Srbiji da se obrate i Evropskom sudu za ljudska prava.

(Autonomija)