Kao tempirana bomba odjeknula je u javnosti vest da je u utorak 5. februara maloletnom Nikoli P. određen pritvor zbog postojanja sumnje da je izvršio krivično delo tako što je na protestu održanom tri dana ranije u Beogradu nosio maketu vešala. Ovu vest je potvrdila portparolka Višeg suda u Beogradu, preciziravši da nadležno tužilaštvo maloletnom Nikoli P. stavlja na teret izvršenje krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti.

Performansi ovakve vrste nisu nepoznati u svetu, pa smo tako imali prilike da vidimo giljotinu na protestima „žutih prsluka“ u Francuskoj, kao i vešala „personalizovana“ za premijerku Terezu Mej na protestima u Velikoj Britaniji pre samo nekoliko meseci. Razlika u odnosu na Srbiju je ipak ta da tamo niko nije bio uhapšen, a kamoli zadržan u pritvoru.

Ipak, mada je Savez za Srbiju je u svom saopštenju istakao da nošenje vešala ne predstavlja vrednosti protesta i pozvao sve svoje pristalice, kao i ostale građane koji protestuju, da se u budućnosti uzdrže od sličnih akcija, ministar unutrašnjih poslova doktor Nebojša Stefanović ne popušta. On je osudio nošenje makete vešala kazavši da je taj čin bio „užasan, neprimeren i protivzakonit“ ne precizirajući u čemu se konkretno ogledalo kršenje zakona, čime je indirektno izvršio uticaj na pravosudne organe poslavši im mig da „učinilac“ treba biti lišen slobode.

A DA SU NOSILI PREZERVATIV

Tako je Srbija stigla do situacije da se gotovo čitava javnost ogradila od ovog čina smatrajući ga neprimerenim i verovatno politički štetnim i po protest i po opoziciju, ali do danas niko nije pronašao, a verovatno neće ni pronaći, odgovor na pitanje kako je moguće da se nošenje makete vešala, napravljene od nekih cevi, podvede pod izvršenje radnje krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti. U ovom stavu su gotovo jednoglasni beogradski advokati, sa kojima je „Vreme“ razgovaralo.

„Nažalost, sada su ‘vešala’ u skoro svim režimskim medijima simbol protesta“, ističe advokat Božo Prelević. „Međutim, kako su veliki psiholozi govorili – lepota je u oku posmatrača. Jer, suštinski, ta ‘vešala’ mogu i da simbolizuju osudu na smrt građanske Srbije od strane neoradikala, pošto oni uvek polaze od toga šta bi sami radili drugima. Jer, da je neko od učesnika u protestnoj šetnji poneo lopatu, neoradikali bi rekli – vidite, ovi hoće da nas zakopaju! Da je neko od građana na protestima poneo maketu računara, kazali bi – ovi žele da nas hakuju! Ne želim da prejudiciram šta bi režimu palo na pamet kada bi neki šaljivdžija poneo džinovski prezervativ na sledeći protest.“

Prelević se potom osvrnuo i na „žute prsluke“ u Francuskoj, rekavši da tamo, iako su demonstranti doneli na ulicu pravu giljotinu, zbog toga nije pokrenut nijedan postupak – i pored sveprisutnog nasilja nad policijom grupe ekstremnih učesnika ovih demonstracija.

„U ovom trenutku vrši se neverovatan pritisak na tužilaštvo ne bi li bio pokrenut neki postupak iz kojeg bi se potom videlo da oni koji imaju iza sebe svu silu i moć, vojsku i policiju, kao i navijačke grupe, ugroženi zbog postupka jednog maloletnika i njegovog plastičnog rekvizita“, kaže Prelević.

Uprkos apelima na sve učesnike protesta da se od sličnih akcija uzdrže u budućnosti, narodni poslanik Srđan Nogo, na poslednjem protestu u Beogradu održanom 9. februara, ipak se pojavio sa maketom vešala.

„Koliko mi je poznato, hercegovačka porodica Nogo ima sklonosti ka umetnosti, ali je uvek bila na strani radikala, a nikada na strani demokrata“, zaključuje Prelević.

POVRATAK NA VERBALNI DELIKT

Advokat Vladimir Gajić ističe da kada je video da je licu određen pritvor zbog nošenja makete, u prvi mah je pomislio da je u pitanju lažna vest. „Koje je to krivično delo nošenje makete vešala? U prvom trenutku smo od nadležnih organa dobili informaciju da se radi o izazivanju rasne i verske mržnje, a potom su prekvalifikovali delo u ugrožavanje sigurnosti, i to u stav 3, jer je tobože ovim činom sigurnost bila ugrožena predsedniku Republike.“

Krivični zakonik je u članu 138 propisao da krivično delo čini ono lice koje pretnjom da će napasti na život i telo pasivnog subjekta ili njemu bliskog lica ugrožava sigurnost pasivnog subjekta. Stav 3 istog ovog člana propisuje kaznu zatvora od pet godina za lice koje ugrozi sigurnost predsednika Republike, predsednika Vlade, člana Vlade, dakle, potrebno je da je delo upereno prema licu koje obavlja visoku državnu funkciju.

„Zbog činjenice da pretnja nije bliže definisana u ovom članu zakona, potrebno je da sadrži određene karakteristike“, ističe za „Vreme“ advokat Slobodan Ružić. „Pretnja mora biti određena ili barem odrediva i mora da bude uperena protiv tačno određenog lica; može biti uperena i prema više njih, ali tačno se mora znati prema kome je uperena. Stvarno bih voleo da vidim kako je sudija za prethodni postupak u rešenju o određivanju pritvora obrazložio da postoji osnov sumnje da je pretnja bila uperena prema predsedniku Republike. Moje je mišljenje da se ovde radi o društvenoj kritici i da je lice koje je nosilo maketu vešala izražavalo svoj stav. Pored toga, pretnja mora biti ozbiljna i konkretna. Da li nošenje nekih cevi, koliko god glupo i budalasto bilo, može da predstavlja konkretnu pretnju?“, upitao se on.

Advokat Ružić dalje pojašnjava da karakteristike pretnje nisu dovoljan uslov da bi došlo do izvršenja ovog krivičnog dela: „Pretnja mora da izazove osećaj ugroženosti prema onome prema kome je usmerena. Pa da li se zaista može reći da se neko oseća ugroženo ili nebezbedno zbog toga što demonstrant nosi cevi koje simbolizuju vešala?“

Ružić smatra da je ovaj performans neukusan i nepotreban, ali ističe da nas hapšenja zbog performansa vraćaju u vreme verbalnog delikta. „Kao što aktuelni režim sebi zabije autogolove, tako ih zabijaju i pristalice opozicije, ali ovde nema govora o krivičnom delu. Pa šta bi se desilo kada bi deset hiljada ljudi sledeće subote ponelo maketu vešala? Da li bi nas sve pohapsili?“

OBJEKAT I SUBJEKTI

Beogradski advokat Stefan Ćorda smatra da je izvođenje ovakvog performansa neprimeren i po sam protest kontraproduktivan potez, ali dodaje da je određivanje pritvora maloletniku zbog ovakvog „dela“ akt bahate vlasti čiji strah progresira:

„Veoma sam se iznenadio kada sam čuo da je maloletnom licu određen pritvor zbog nošenja makete vešala. Smatram da vlast želi da ovim pošalje poruku svim učesnicima protesta, a činjenica da su sada pokrenuli krivične postupke protiv demonstranata, za razliku od prekršajnih prošle godine, govori mi da njihov strah progresira i da im nikako nije svejedno zbog toga što je sve veći broj građana na ulici. Mišljenja sam da je u ovoj situaciji vlast pala na testu ljudskih prava time što je zloupotrebila aparat krivičnog gonjenja na čelu sa tužilaštvom i sudom. U pritvor je stavljen maloletnik zbog dela koje ne postoji jer nema objekat, a to je onaj čija se sigurnost ugrožava, što je nešto što se ne bi smelo prejudicirati.“

Advokat Ćorda dalje navodi da bi se aluzija na predsednika ili na nekog člana Vlade mogla napraviti da je, na primer, na vešalima bila obešena lutka sa odelom i kravatom:

„Jasno je da je ovo bio performans. Šta ako je namera demonstranta bila da kaže da je u Srbiji vladavina prava obešena i da je nema?“

Posebnu pažnju pravosudne struke privukli su razlozi zbog kojih je određen pritvor. Portparolka Višeg suda u Beogradu u izjavi za medije istakla je da je pritvor određen zbog postojanja indicija da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti delo, kao i da će uticati na svedoke.

„Ograđujem se unapred jer nisam imao uvida u predmetno rešenje o određivanju pritvora, ali smatram da su apsurdni razlozi zbog kojih je pritvor određen. Kako neko može uticati na svedoke kada su svedoci više hiljada građana koji su šetali Beogradom tog dana, kao i možda više od milion građana koji su videli ovog momka putem medija?“, pita se advokat Ćorda. „Što se tiče opasnosti od ponavljanja krivičnog dela, jasno je da ni ovaj razlog ne stoji. Jer kako sam ranije naveo – ovde krivičnog dela nema, jer nema konkretizovanog objekta, nema lica kojem se preti i kojem je bezbednost ugrožena.“

TEATAR APSURDA

Pored apsurdnosti razloga kojim je obrazloženo zadržavanje u pritvoru maloletnog Nikole P., može se reći da je sam čin određivanja pritvora u najmanju ruku apsurdan. Naime, pritvor je propisan članom 211 Zakonika o krivičnom postupku, u ovom slučaju članom 67 Zakona o maloletnim učiniocima krivičnog dela i krivično pravnoj zaštiti maloletnih lica, kao najteža mera kojom se obezbeđuje prisustvo okrivljenog u krivičnom postupku. Pritvor kao takav je neophodno propisati zato što je prisustvo okrivljenog pred sudom neophodna pretpostavka da bi se u krivičnom postupku suđenje uopšte održalo. Ali, da bi se odredio pritvor, neophodno je iscrpeti sve blaže mere. Tako, zakon kaže da se mora poći od običnog poziva okrivljenom – da se tog i tog dana javi u tužilaštvo ili sud kako bi u svojstvu okrivljenog dao izjavu, ili kako bi prisustvovao suđenju. Nakon poziva, zakon je propisao dovođenje okrivljenog uz asistenciju policije.

U čitavom slučaju posebno je osetljiva činjenica da je okrivljeno lice maloletno i da se prema maloletnicima određuje pritvor kao najteža mera u ekstremno retkim slučajevima. Predmetni zakon daje sudu mogućnost da maloletnog okrivljenog stavi u prihvatilište ili sličnu vaspitnu ustanovu, ta da ostaje nejasno zbog čega je Više tužilaštvo u Beogradu insistiralo da se maloletnik nađe u pritvoru. Ovim činom su tužilaštvo i sud vrlo verovatno naneli političku štetu aktuelnom režimu, najviše zbog činjenice što se predsednik Republike Aleksandar Vučić zbog svog delanja personifikuje sa svim, ionako krhkim, institucijama u Srbiji.

Pored činjenice da u ovom konkretnom slučaju uopšte nema krivičnog dela koje se maloletniku stavlja na teret, sagovornici „Vremena“ su takođe saglasni u oceni da je određivanje pritvora za nošenje makete vešala u najmanju ruku sramotno.

„Mislim da je ovaj i ovakav krivični postupak jedan od najvećih skandala srpskog pravosuđa u prethodnih tridesetak godina“, smatra Vladimir Gajić.

Slobodan Ružić se slaže i nadovezuje: „Pokretanje postupka je skandal, ali je još veći skandal određivanje pritvora maloletnom licu zbog ovoga što mu se stavlja na teret. Mišljenja sam da će epilog celog postupka biti odustanak tužioca od krivičnog gonjenja ili oslobađajuća presuda, ako dođe do suđenja.“

Stefan Ćorda deli mišljenje svojih kolega: „Kao građanin smatram da je ovo sramotno, jer ispada da jedan maloletnik pomoću plastičnih cevi može da ugrozi sigurnost predsedniku Republike iza koga stoji čitav aparat sile. Kao advokat, voleo bih da dobijem ovaj slučaj u rad jer sam siguran da će presuda biti oslobađajuća, ukoliko uopšte dođe do suđenja.“

Gajić ističe i da postupajući zamenik javnog tužioca kao i postupajući sudija za prethodni postupak nisu najodgovorniji za ovo što se desilo: „Po mom mišljenju, celokupna odgovornost za ovakvo određivanje pritvora maloletniku leži na predsedniku Višeg suda u Beogradu i na višem javnom tužiocu. Njih dvojica su najodgovorniji za ovaj postupak.“

Na osnovu svega što se dešavalo povodom ovog slučaja, možemo zaključiti da je aktuelni režim stavljen pod određeni pritisak zbog sve većeg broja građana koji sada već mesecima protestuju na ulicama cele Srbije. Potvrdu ovom zaključku daje činjenica da je maloletni Nikola P. pušten iz pritvora u petak 8. februara, nepuna tri sata nakon što su organizatori protesta „1 od 5 miliona“ na svojim nalozima objavili da će na sledećem protestu jedan od govornika biti i „majka najmlađeg političkog zatvorenika u Evropi“. Nikola P. je pušten na slobodu, a da li će ceo slučaj dobiti sudski epilog, ostaje da vidimo u vremenu koje dolazi.

(Marko Pantić, Vreme)