Sažetak

• Međunarodna organizacija „Reporteri bez granica“ pozvala je predsednika Srbije da se javno distancira od hajke na novinara Verana Matića.
• U filmu emitovanom na provladinim televizijama, Matić je označen kao čovek koji gaji „mržnju prema svemu srpskom“, a nepotpisani autori ga optužuju i za proneveru velike sume novca.
• Iz Tužilaštva ne odgovaraju na pitanja da li postupaju po krivičnoj prijavi medijskih udruženja, a Matić kaže da film ima za cilj da ga targetira „do nivoa da ga u svakom trenutku neko može napasti“.
• Srbija je u 2025. imala najveći broj napada na novinare u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana.

„Veran Matić je meta koordinisane kampanje klevetanja posebno jakog intenziteta, čak i za Srbiju.“

To za Radio Slobodna Evropa (RSE) Pavol Salaj (Szalai), direktor biroa međunarodne organizacije „Reporteri bez granica“ (RSF), komentarišući emitovanje propagandnog filma koji targetira predsednika Komisije za istraživanje ubistava novinara.

Film „Zlo doba 2: Stvaranje propagande“ je premijerno emitovan krajem januara na televizijama bliskim vlasti, među kojima su i one sa nacionalnom frekvencijom, a kasnije je objavljen i na brojnim provladinim portalima.

U njemu je Matić označen kao „autošovinista“ i čovek koji gaji „mržnju prema svemu srpskom“, a nepotpisani autori ga optužuju i za proneveru velike sume novca.

Medijska udruženja su podnela 8. februara krivičnu prijavu Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal (VTK).

„Očekivao sam da će me tužilac pozvati, s obzirom na to da oni imaju obavezu da me saslušaju u roku od 48 sati, međutim to se nije dogodilo“, rekao je Veran Matić za RSE.

U ovom tužilaštvu nisu odgovorili na upit RSE da li su pokrenuli određene korake u ovom slučaju i zbog čega Matić nije saslušan.

Matić kaže da je podneo žalbu i samoregulatornom Savetu za štampu protiv tridesetak medija koji su preneli film na svojim portalima.

‘Mrzitelj Srbije’

Autori filma, koji traje nešto više od pola sata, nisu potpisani. Iza njega je stala organizacija Centar za društvenu stabilnost.

Ovo udruženje je prošle godine organizovalo proteste podrške vlasti protiv antivladinih blokada koje su organizovali studenti kao odgovor na pad nadstrešnice u Novom Sadu.

Takođe, Centar je potpisao i filmove u kojima se negiraju genocid nad Bošnjacima u Srebrenici 1995. i ratni zločin nad kosovskim Albancima u selu Račak 1999. godine.

U najnovijem filmu Verana Matića optužuju da „autošovinista“, te da je tokom svoje karijere „aktivno radio na razaranju nacionalnog identiteta Srba“.

Navode i da je „gradio kontakte sa osvedočenim neprijateljima srpskog naroda“, a povezuju ga i sa aktuelnim protestima zbog novosadske tragedije, nazivajući ga „medijskim guruom blokaderskog pokreta“.

„Celokupno znanje, kapital, kontakte, ali pre svega mržnju prema svemu srpskom, Matić je stavio u službu tokom aktuelnog, a sada već propalog pokušaja sprovođenja ‘obojene revolucije'“, navodi se u filmu.

„Obojena revolucija“ je termin koji Kremlj i zvaničnici Srbije, koriste kako bi opisali svrgavanja autoritarnih režima u bivšim sovjetskim republikama.

Nakon emitovanja filma su na društvenim mrežama i lokalnim portalima koji nemaju potpisanu redakciju (Impressum) objavljene optužbe da Matić finansira albanske medije na Kosovu i da je podržao separatiste.

Bez reakcije institucija

„To su sve, naravno, gluposti, ali veoma opasne gluposti“, kaže Veran Matić, komentarišući sadržaj filma.

„Taj film de facto ima za cilj da me targetira do nivoa da me u svakom trenutku može napasti svako ko poveruje u to da sam ja ‘prodao Kosovo i srpske svetinje’, da sam kriv za ratove i žrtve srpskog naroda“, dodaje.

Matić kaže da je najnoviju kampanju doživeo kao nastavak napada na novinare od strane predstavnika vlasti u Srbiji. Kako kaže, u prethodne dve godine se pogoršavao položaj medija, posebno kada je reč o nekažnjivosti napada na novinare.

Taj utisak ilustruje podacima – od 64 otvorena slučaja u 2024. godini, donete su dve osuđujuće presude. Naredne godine su od 134 otvorena slučaja sudovi izrekli svega tri osuđujuće presude.

„Očigledno je da brutalnost vlasti raste i ovaj film je sublimacija načina na koji će se oni razračunavati sa svima nama u narednom periodu“, kaže Veran Matić.

On dodaje da je dramatično to što novinare ne štiti nijedna institucija.

Poziv Vučiću da zaustavi hajku

Pavol Salaj iz organizacije „Reporteri bez granica“ kaže za RSE da se kampanja protiv Verana Matića ne bi mogla odvijati “ bez blagoslova ili organizacije na najvišem političkom nivou“, te poziva predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se javno distancira od ove hajke.

„Iako ga danas smatramo predatorom slobode medija, verujemo da i dalje može da učini nešto pozitivno: da interveniše kako bi se ova kampanja zaustavila i kako bezbednost Verana Matića ne bi bila ugrožena. Ako to ne učini, postaje saučesnički odgovoran ukoliko se Veranu Matiću nešto dogodi zbog njegovog rada“, kaže Salaj.

RSE je Kancelarije za saradnju sa medijima predsednika Republike zatražio komentar, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao.

Ni iz resornog Ministarstva informisanja nije stigao odgovor na pitanje zbog čega se nisu oglašavali povodom napada na Verana Matića.

‘Gušenje slobode govora’

Veran Matić je predsednik Upravnog odbora ANEM-a (Asocijacije nezavisnih elektronskih medija) i operater na Sigurnoj liniji za novinare u okviru Stalne radne grupe za bezbednost novinara.

„Veran Matić je, nažalost, postao osoba čiji broj telefona svaki novinar u Srbiji ima na brzom biranju, jer napadi na novinare su sada toliko učestali, a on je čovek koga zovemo da prijavimo svako ugrožavanje bezbednosti“, kaže za RSE Ana Lalić Hegediš, predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

Ona ocenjuje da su poslednji napadi na Matića deo strategije za „potpuno gušenje ne samo više ni slobode govora, nego i slobode zdravog razuma“.

„Njegove reakcije su uvek bile hitre i adekvatne, pa je režim očigledno prepoznao da je Veran Matić onaj čiju glavu treba figurativno saseći, ne bi li nam bila oduzeta i poslednja spona ka kakvim-takvim institucijama i pravdi“, dodaje Lalić Hegediš.

I sagovornica RSE je u nekoliko navrata bila izložena otvorenom targetiranju od strane funkcionera vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i provladinih tabloida. Poslednji put u martu 2024. godine, zbog učešća na tribini u Dubrovniku, gde je kritikovala nacionalizam u srpskom društvu.

Istovremeno je posredstvom društvenih mreža dobila na stotine uvreda i pretnji smrću.

„Mi u toj atmosferi radimo već dugo. Poslednjih godinu i po dana je to intenzivno. Mi nemamo drugog izbora, osim da radimo svoj posao pod bilo kakvim uslovima. Jedino se nadamo da će pritisci koji se koliko-toliko čuju, naročito posle ovog poslednjeg napada na Verana Matića, ipak uroditi plodom“, kaže Ana Lalić Hegediš.

Pavol Salaj ocenjuje da Vlada Srbije „sistematski radi na potiskivanju slobode medija“.

„Zbog toga smo obavestili Evropsku komisiju o teškoj situaciji u Srbiji u našem januarskom doprinosu njenom izveštaju o vladavini prava koji će biti objavljen na leto. Nastavićemo da radimo na međunarodnom nivou kako bismo sačuvali slobodu medija u Srbiji“, kaže Salaj i dodaje da će u drugoj polovini marta posetiti Beograd, zajedno sa kolegama iz drugih međunarodnih organizacija.

Decenije nerešenih ubistava novinara

Prema podacima Platforme Saveta Evrope za promociju zaštite novinarstva i bezbednosti novinara, Srbija je 2025. imala najveći broj napada na novinare u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana.

U izveštaju međunarodne organizacije Fridom haus (Freedom House) iz februara 2025. godine Srbija se našla na listi država sa najvećim padom sloboda u poslednjih deset godina.

Kao jedan od razloga navodi se pooštravanje kontrole medija i napadi na novinare.

U poslednje tri decenije, u Srbiji su ubijeni novinari Slavko Ćuruvija i Milan Pantić, dok je pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima preminula novinarka Radosava Dada Vujasinović.

Apelacioni sud u Beogradu je u februaru 2024. godine doneo oslobađajuću presudu u korist četvorice bivših pripadnika Službe državne bezbednosti, optuženih za ubistvo Slavka Ćuruvije 1999. godine.

Vrhovni sud je početkom 2026. u postupku zaštite zakonitosti utvrdio da Apelacioni sud u oslobađajućoj presudi nije pravilno ocenio pojedine dokaze.

Četvrt veka od ubistva Milana Pantića, dopisnika „Večernjih novosti“ iz Jagodine, optužnica još uvek nije podignuta.

Do danas nije otkriveno ni ko je 2007. godine postavio bombe pod prozor novinara nedeljnika „Vreme“ Dejana Anastasijevića.

(Radio Slobodna Evropa, foto: N1)