Edvard P. Džozef (Edward P. Joseph), predavač na Univerzitetu Džons Hopkins u Sjedinjenim Državama, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa govori o uticaju koji bi ishod izbora u SAD-u mogao da ima na Zapadni Balkan.

Džozef kaže da bi mogući povratak Donalda Trampa (Trump) na mesto predsednika mogao da dovede do drastičnih promena u spoljnoj politici SAD-a. U tom slučaju, Džozef ne isključuje mogućnost dogovora s Rusijom o Ukrajini, što bi se, kako kaže, direktno odrazilo na Balkan.

Što se tiče moguće pobede Kamale Haris (Harris), nije siguran šta bi ona donela, ali bi, prema rečima Džozefa, bilo važno da se Haris pozabavi „balkanskim paradoksom“.

„Posle ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Zapad je jači i jedinstveniji, a Rusija slabija i izolovanija, dok se situacija na Balkanu pogoršala. To je balkanski paradoks“, kaže Džozef.

On je govorio i o poseti šefa CIA Vilijama Bernsa (William Burns) prošle nedelje Bosni i Hercegovini, Srbiji i Kosovu.

RSE: Predizborna kampanja u SAD se zahuktava, a trka između dva kandidata je veoma tesna. Ankete ponekad stavljaju Harisa u vođstvo, ponekad Trampa. Da li ova neizvesnost utiče na Zapadni Balkan?

Džozef: Činjenica da je trka tesna ne utiče na Balkan, ali izgledi da se Donald Tramp vrati na mesto predsednika utiče na Balkan. Da je u pitanju bilo koji normalni republikanski kandidat – kao Mit Romni (Mitt Romney), ili pre njega Džordž Buš mlađi (George W. Bush) ili neki sadašnji kao Marko Rubio (Marco) ili Niki Hejli (Nikki Haley) – ne biste me pitali da li će ovi izbori uticati na Balkan. To bi bilo od interesa za Balkan, ali ne bi uticalo na Balkan.

Ono što utiče na region je mogućnost povratka Donalda Trampa i suštinski drugačiji pristup spoljnoj politici i ulozi Amerike u svetu. To bi definitivno uticalo na Balkan i ostatak sveta. Jer (u tom slučaju) postoji mogućnost potpuno drugačijeg svrstavanja – svrstavanja s autokratom – koji bi doveo u pitanje nastavak istog pristupa (ruskom predsedniku Vladimiru) Putinu i Ukrajini. Isto bi bilo i sa Balkanom: da li bilo posvećenosti nekim principima na Balkanu bi bila nastavljena ili ostavljena po strani.

RSE: Konkretno, kako bi eventualni Trampov povratak uticao na Balkan?

Džozef: Jedno od glavnih pitanja koje pogađa Balkan je Ukrajina, rat u Ukrajini. On (Tramp) može pokušati da postigne sporazum sa Rusijom o Ukrajini i gurne Ukrajinu ka teritorijalnom rešenju. Ako to uradi, pokazujući neku vrstu prijateljskog odnosa s Vladimirom Putinom, to se odmah odražava na Balkan. Jer svrstavanje s autokratom poput Putina znači još mekši pristup Vučiću. Po mom mišljenju, čak je i administracija Džoa Bajdena (Joe Biden) bila previše meka prema njemu.

Treba napomenuti da je Haris, kada je prihvatila (predsedničku) nominaciju Demokratske partije u Čikagu, rekla da se neće družiti s autokratama.

RSE: U spoljnoj politici, Amerikanci imaju velika pitanja na dnevnom redu – pominjete rat u Ukrajini, onda je rat u Gazi. U svom ovom vrtlogu događaja, pažnju su usmerili i na Balkan – o čemu, možemo reći, svedoči i poseta šefa CIA prošle nedelje…

Džozef: Ono što možemo da izvučemo posete direktora CIA-e Vilijema Bernsa je stalna briga Bajdenove administracije za Balkan. Podsetimo, na početku Bajdenove administracije bilo je zvaničnika koji su na kongresnim saslušanjima javno govorili da nema razloga za brigu o sukobima na Balkanu. Sada, u avgustu 2024, imate direktora CIA-e koji je uključen u izuzetno složene pregovore o prekidu vatre (Gaze) koji idu u makar tri balkanske prestonice.

Razlog njegovog odlaska nema veze s održavanjem visokog nivoa interesovanja za region, već sa zabrinutošću i brigom oko toga. I to je drugačije od onoga što smo čuli na početku Bajdenove administracije.

RSE: Da li SAD pokušavaju nešto da završe na Balkanu pre izbora?

Džozef: Ne vidim to tako. Bilo bi odlično da je to slučaj i da je bilo neke inicijative, ali Bernsovu posetu ne vidim u ovom kontekstu. To je bila poseta za obuzdavanje, da se upozore akteri poput (predsednika Republike Srpske Milorada) Dodika i drugih koji bi mogli preduzeti destabilizujuće korake. I, Berns je veoma dobar za prenošenje poruke.

Bio je dobar potez da se on pošalje, ali ja to ne vidim kao deo bilo kakve spasilačke misije, ili misije za postizanje rešenja.

Ako postoje tajne inicijative, to bi bilo odlično, ali ja ih ne vidim kao svrhu Bersonove posete. Za mene je to bila stroga opomena onima koji bi pogoršali stvari, a ne da se iznese inicijativa da se stvari u regionu poprave ili da se zatvore otvorena pitanja.

RSE: Šta mislite o čemu je Berns mogao razgovarati na Kosovu?

Džozef: Pogledajte sliku koja je objavljena. Videli ste Bernsa kako sedi pored premijera (Kosova Albina) Kurtija. Odmah desno od Bernsa bio je ambasador Hovenijer (ambasador SAD-a na Kosovu, Jeffrey Hovenier), koji je pravio beleške.

Po mom mišljenju, ono što je Berns rekao premijeru Kurtiju jeste da je pojačao poruku koja se čula i od ambasador Hovenijera – da ne preduzima jednostrane akcije i da ne destabilizuje region.

Kao direktor CIA-e, Berns je možda takođe nastojao da poveća svest o ruskim aktivnostima i interesovanju za region.

Ambasador SAD na Kosovu Džefri Hovenijer (prvi s leva) i šef CIA-e Vilijam Berns (u sredini) napuštaju zgradu Vlade Kosova nakon sastanka sa Kurtijem, Priština, 23. avgust 2024.

S druge strane, premijer Kurti je možda pritiskao Bernsa o stavu SAD-a prema Vučiću i da Vučić odgovara – za šta mislim da je legitimno pitanje – za Banjsku. Jer Berns je idealna osoba da se pita za Banjsku, šta je Vučić znao i koja je bila njegova uloga. To je možda bio idealan trenutak da se pokrene to pitanje. Ne znam da li je to uradio premijer Kurti, ali on, direktor CIA-e, bio bi idealna osoba znam da se postavi to pitanje.

Nadam se da je direktor CIA-e imao podjednako iskren sastanak u Beogradu gde je jasno rekao predsedniku Vučiću ‘znamo šta se desilo u Banjskoj, znamo predsedniče Vučić kakva je bila vaša uloga, i znamo aktivnosti drugih ličnosti u vašoj vladi i očekujemo da to prestanete’. Nadam se da je to Berns rekao u Beogradu, ali, naravno, to su poverljivi sastanci i ne znam.

RSE: Mislite li da će ova poseta nešto promeniti u odnosima Kosova i Srbije?

Džozef: Možda ne odmah drastično, ali ima potencijal. Jer ako i Kurti i Vučić jasno razumeju da Sjedinjene Države znaju – a znaju jer je Berns šef obaveštajne službe – koje akcije destabilizuju situaciju i da ih SAD neće tolerisati, onda može da se skine nešto od iskušenja sa stola i možda preusmeri pažnju na saradnju. Mislim da je to moguće, ali ne vidim ništa trenutno ili dramatično.

RSE: Pomenuli ste Dodika, ona je na crnoj listi SAD-a. Potpredsednik srpske vlade Aleksandar Vulin je takođe. Može li se nešto postići sa ovim ljudima?

Džozef: Nadam se. Imamo indicije da je Bernsova poseta imala neke efekte, jer je Dodik odmah izjavio da cilj Republike Srpske nikada nije bio da se odvoji od ostatka Bosne i Hercegovine. To mi sugeriše da je Bernsova poruka u Banjaluci imala uticaja i da je primljena.

U Beogradu nisam siguran da je poruka primljena, jer Bajdenova administracija ima konfliktan pristup Beogradu, za razliku od Banjaluke. Pojedini američki zvaničnici stalno hvale Vladu Srbije za ono što radi, na primer, u Ukrajini.

RSE: Ranije ste govorili o uticaju moguće Trampove pobede na Balkanu. Želim da vas pitam o mogućoj pobedi Harisa. Kako bi to uticalo na Balkan i konkretno na problem Kosova i Srbije?

Džozef: Ne znamo odgovor na to pitanje i ne znamo da li će to biti nastavak Bajdenovog pristupa, koji je u nekim aspektima bio nastavak Trampovog pristupa. Tramp je gurao mini-šengen, Bajden je gurao otvoreni Balkan.

Situacija na Balkanu se pogoršala, a da li će Haris prepoznati teškoće sa kojima se Bajden susreo na Balkanu, s pogoršanjem od početka rata u Ukrajini, i pokušaće nešto drugačije, ne znamo odgovor na to pitanje.

RSE: Mislite li da bi Sjedinjene Države trebalo više da se angažuju na Balkanu?

Džozef: Ako me pitate šta Haris treba da uradi. Mislim da bi Haris trebalo da pažljivo ispita poteškoće koje je Bajdenova administracija imala i da se suoči sa – kako sam to nazvao u svom pisanju – balkanskim paradoksom. Mora se suočiti sa balkanskim paradoksom.

Šta je balkanski paradoks? Posle ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Zapad je jači i jedinstveniji, a Rusija slabija i izolovanija, a situacija na Balkanu se pogoršala. To je balkanski paradoks. Mislim da bi Haris i njeni savetnici trebalo to da ispitaju. I da pitaju: Zašto se situacija na Balkanu pogoršala kada je Zapad jači i jedinstveniji, a Rusija slabija i izolovanija? Zašto su odnosi Kosova i Srbije još gori? Zašto se unutrašnja situacija u Srbiji pogoršala? Zašto su se odnosi Srbije i Crne Gore pogoršali? Zašto su se odnosi Srbije i Hrvatske pogoršali?

Kamala Haris i njeni savetnici morali bi da se suoče sa balkanskim paradoksom. I, za razliku od visokih zvaničnika Bajdenove administracije, oni bi trebalo da prestanu da se pretvaraju da on ne postoji.

(Radio Slobodna Evropa,  foto: Beta-AP)