Biti na vlasti ne znači samo ubirati vatrene aplauze, nepodeljenu podršku i izjave naklonosti. Za svaku vlast bi trebalo da je sposobnost da čuje kritike mnogo važnija od sposobnosti da se prihvate izjave obožavanja. I svaka vlast bi trebalo da je svesna da je mera njene demokratije odnos prema slabima i političkim protivnicima. Svojim potezima Srpska napredna stranka pokazuje upravo suprotno – praktičnu nespremnost da prihvati ma kakvo mišljenje koje nije u duhu jednoglasnog izražavanja podrške njenom rukovodstvu.
Ovakvi potezi tim više čude što se upravo čelnici SNS, pozivajući se na razna istraživanja, hvale ogromnom podrškom u narodu. Ako je podrška već tolika, nameće se pitanje zašto Srpskoj naprednoj stranci smetaju i, kako tvrde, malobrojni glasovi protivnika i to do te mere da se na njih obrušavaju svim silama rušeći sva pravila pristojnog ophođenja, ali i zakone.
Upravo takvo obrušavanje na političke protivnike predstavlja novi spot iza kojeg stoji Srpska napredna stranka. U njemu je SNS ne samo da optužuje predstavnike opozicije da su plaćenici tajkuna, već i ponižava sve građane koji nedeljama unazad izlaze na proteste.
Spot Srpske napredne stranke, koji je najpre promovisan na društvenim mrežama, a potom i na televizijama s nacionalnom frekvencijom, a koji za cilj ima obračun s opozicijom, zapravo ismeva i sve građane jer proteste proglašava nameštenim i plaćenim.
Ovakav spot vladajuće stranke zabrinjava iz više razloga.
Vladajuća stranka njime zapravo pokazuje da ne prihvata činjenicu da nisu svi građani ove države njihovi simpatizeri, da postoje oni koji ih ne podržavaju, postoje nezadovoljni građani iz ovog ili onog razloga, postoje oni kojima jednostavno nikada ništa nije dovoljno dobro, postoje oni koji su za neku drugu političku opciju, ali svi oni su građani ove države i imaju pravo i po zakonima i po Ustavu na javna okupljanja i slobodno izražavanje nezadovoljstva.
Građani ove države su poslodavci svake vlasti, pa i ove. Imaju pravo na svoje zahteve svidelo se to ili ne onima koji su na vlasti.
Učešće na protestima nije krivično delo i svako ima pravo da tako izrazi svoje nezadovoljstvo. I oni koju su danas na vlasti su organizovali proteste u vreme dok su bili opozicija, pa ih niko zbog toga nije nazivao plaćenicima i ludacima.
Još jedna zabrinjavajuća činjenica jeste i pokazivanje da zakon ne mora da se poštuje ako su u pitanju interesi vladajuće stranke. U ovom slučaju spot vladajuće stranke i pored toga što se na takav način krši zakon o oglašavanju emitovale su tri televizije s nacionalnom frekvencijom – TV Prva, O2 i TV Pink.
Emitovanje stranačkih spotova van zvanične predizborne kampanje nije dozvoljeno. Takođe, prema Zakonu o oglašavanju, oglasnom porukom se ne sme izazivati mržnja i netolerancija, niti ta poruka, u ovom slučaju spot, sme da sadrži izjave ili vizuelno predstavljanje koje se može smatrati uvredljivim. Sadržaj koji se reklamira mora da bude istinit, u skladu sa zakonom i profesionalnom etiketom.
Istovremeno, prema članu 15. istog zakona, ako oglasna poruka, sadrži lično dobro na osnovu koga se može prepoznati identitet osobe, onda se ta poruka ne može objaviti bez dozvole tih lica.
Osim toga, nacionalna frekvencija je javno dobro, pa je ključni uslov za dobijanje prava na frekvencije javni interes kao osnovna obaveza, makar bile u pitanju i privatne televizije. Javni interes je u ovom slučaju takođe upitan jer dominira stranački interes.
Cilj je očigledno bio da se protesti i opozicija diskredituju.
Takav odnos vlasti prema sopstvenim građanima i zakonima ove države, zabrinjavajući je jer polarizovano društvo gura još dublje u podele. A poštovanje se, morali bi o tome malo više da znaju i predstavnici vlasti, mora zaraditi, a ne iznuditi pretnjama i omalovažavanjem.
Činjenica da SNS ima gotovo apsolutnu vlast u Srbiji morala bi da bude razlog da baš oni vode računa o tome da ne pređu tanku liniju posle koje postaju i vlasnici države i građana.
Država pripada svim građanima, i onim koji glasaju za vlast, i onim što su kritičari vlasti, i simpatizerima političke opozicije. Omalovažanje demonstranata i etiketiranje opozicionih lidera kao plaćenika hrani atmosferu netrpeljivosti. A cenu za to će platiti čitavo društvo.