Tokom proteklih sedmica pojavio se čitav niz priča kojima se razotkriva uspešna posthladnoratovska infiltracija Kremlja na Zapadu.

Hapšenja, zatvaranja i novinske priče bacili su svetlo tvrdnje o umešanosti pojedinaca i institucija visokog profila (ponekad nenamerno) u pomaganje ruskim obaveštajnim službama i oligarsima povezanim sa Kremljem.

Gledano u celini, to oslikava sliku Zapada koji je pokleknuo pod uticajem novca, piše Olga Lautman, gostujuća saradnica, u autorskom tekstu za Centar za analizu evropske politike (CEPA).

U nizu priča na naslovnicama, jedan bivši viši zvaničnik FBI je uhapšen zbog saradnje sa Olegom Deripaskom, jednim od oligarha najbliskijih Vladimiru Putinu; jedan Nemac je pritvoren zbog sumnje da je prosleđivao obaveštajne podatke Rusiji; a u parlamentu u Londonu se raspravljalo o izveštajima da je vlada pomogla osnivaču plaćeničke grupe Vagner Jevgeniju Prigožinu da zaobiđe nametnute mu sanckije kako bi mogao da tuži jednog novinara.

Ovi događaji pružaju uvid u decenije uticajnih ruskih operacija koje su se infiltrirale u osetljive institucije nastojeći da obuhvate i kompromituju viskokoprofilne zapadne ličnosti.

FBI je 23. januara uhapsio jednog od svojih, bivšeg agenta Čarlsa Mekgonigala, i njegovog navodnog saradnika Sergeja Šestakova, zbog toga što su radili u ime Deripaske, koga su nazivali „velikim momkom“ i „klijentom“.

U drugom visokoprofilnom slučaju špijunaže, nemačke vlasti su uhapsile jednog čoveka, identifikovanog samo kao Artur E, na aerodromu u Minhenu 22. januara kada se vraćao iz Sjedinjenih Država.

On je osumnjičen da je prosleđivao visoko osetljive informacije Rusiji u svoje i u ime nemačkog obaveštajca Karstena L, koji je uhapšen prošlog meseca.

Švedski sud je 19. januara osudio jednog višeg zvaničnika svoje kontraobaveštajne službe na doživotni zatvor a njegovog brata na 10 godina zbog toga što su špijunirali za Rusiju više od decenije.

Jedan pomorski kapetan iz Italije je pritvoren pošto je navodno prodavao poverljive dokumente ruskom vojnom oficiru.

U Bugarskoj je nekoliko ljudi uhapšeno, uključujući tri zvaničnika ministarstva odbrane, zbog sumnje da su špijunirali za Rusiju.

Vlasti su uhapsile i jedan par rođen u Rusiji zbog sumnje na špijunažu u novembru.

Osim toga, u Norveškoj, Poljskoj i Holandiji su prošle godine uhapšeni navodni agenti GRU-a.

Znaci upozorenja su već dugo prisutni u mnogim evropskim zemljama.

Jedan parlamentarni izveštaj iz 2020. je izneo detalje o opsežnom ruskom uticaju u Velikoj Britaniji.

„Ruski novac je ulagan u proširenje pokroviteljstva i izgradnju uticaja u širokom spektru britanskog establišmenta – PR firme, dobrotvorne organizacije, političke interesne grupe, akademske i kulturne institucije su sve voljni korisnici ruskog novca“, navodi se u izveštaju.

„Ukratko, ruski uticaj u Velikoj Britaniji predstavlja „novu normalnost“ i postoje mnogi Rusi vrlo blisko povezani sa Putinom koji su dobro integrisani u britansku poslovnu i društvenu scenu i prihvaćeni zbog svog bogatstva“, dodaje se.

U međuvremenu, u Nemačkoj je došlo do masovnih hapšenja i izvršenja 150 naloga za pretres pošto je otkrivena zavera da se zbaci vlada i uspostavi monarhija.

Bivša članica parlamenta iz krajnje desničarske stranke AfD Birgit Malsak-Vinkeman, koja je dugo podržavala Rusiju, je među onima koji su privedeni.

Putinov portparol Dmitrij Peskov je hitro porekao rusku umešanost i rekao da je to unutrašnja stvar Nemačke, ali, ističe Lautman, poricanja Rusije su često zapravo samo potvrde.

Nezavisna medijska platforma „OpenDemocracy“ je objavila priču u kojoj se navodi da je britanska vlada 2021. omogućila Jevgeniju Prigožinu da zaobiđe sankcije i pokrene pravni slučaj protiv Eliota Higinsa, osnivača istražnog kolektiva Belingket.

Belingket je stekao zastrašujuću reputaciju zbog identifikovanja ruskih obaveštajnih operacija i agenata koji operišu širom Evrope i šire.

Evropske zemlje su u povišenom stanju pripravnosti zbog kršenja sankcija i ubrzano rade na iskorenjivanju ruskih špijuna i kolaboratora u redovima svojih obaveštajnih službi, državnih agencija i oružanih snaga.

Dok su NATO države i Rusija u otvorenom konfliktu – ako ne i ratu – jasno je da je ovo hitno pitanje.

Rat u Ukrajini je za sada izbacio Putinovu strategiju iz koloseka i doprineo da saradnja sa Rusima na Zapadu bude manje ugodna nego ranije.

Moguće je čak i da, kao u vreme Hladnog rata, povezanost sa ruskim krvavim, imperijalnim režimom sada sa sobom nosi neku auru srama.

Jasno je da oligarsi više nisu dobrodošli u salonima u Parizu, Vašingtonu i Londonu, i proći će još mnogo vremena pre nego što političari ponovo budu želeli da budu viđeni bilo gde u njihovoj blizini.

Sovjetski Savez se urušio delom zbog toga što je bio zatvorena država odsečena od finansijskog poslovanja sa Zapadom.

Dok vlade identifikuju i hapse navodne izdajnike, izgleda da je Kremlj još jednom postao izolovan uprkos svojim ogromnim nezakonitim ulaganjima, zaključuje Lautman.

Olga Lautman je gostujući viši saradnik u Centru za analizu evropske politike (CEPA), voditelj podkasta „Kremlin File“ i analitičar-istraživač sa fokusom na Rusiju, Ukrajinu i Istočnu Evropu.

(Danas)