Uoči strašnog suda haškog tužioca Serža Bramerca sredinom novembra, a zbog Ratka Mladića, njegovi najmiliji odlučili su da pomognu državi koja im je decenijama izlazila u susret tako što će ga živog sahraniti.
Samo je mrtav Srbin dobar Srbin, govorili su nemački okupatori i Biljana Plavšić: “Čak i ako  šest miliona Srba pogine na bojnom polju, ostat će ih šest miliona koji će uživati plodove pobjede”.
Zato je porodica zatražila od suda da dvonošca sa počastima komandanta Vojske Republike Srpske i savetnika u Generalštabu Vojske Jugoslavije optuženog za genocid proglasi mrtvim. Kao datum smrti izabran je 1. mart 2008. prvi neradni dan trećeg meseca u godini, što je takođe dan svetih mučenika Pamfila i Porfirija, ali i  Belih poklada. Kad sud u septembru nije hteo da R. M. oda poslednju počast, podnet je novi zahtev, a prema naslovu članka Nikole Stojanovića iz 1902. pod naslovom “Do istrage vaše ili naše”, objavljenog u beogradskom “Srbskom književnom glasniku”.
“No body, no case”, slažu se i kriminalci i kriminolozi. Mrtvac ne može da bude osuđen. Poput Slobodana Miloševića i R. M. bi umro nevin ako ga sud proglasi mrtvim. Mrtvim bi se okoristili i naslednici, pa i unuk koji je dobio ime po svecu zaštitniku Republike Srpske.
Tada je moguća ostavinska rasprava u koju ne ulazi nužni smeštaj u Beogradu od 180 kvadrata koju je oprezni kućevlasnik davno prepisao muškim naslednicima, ali ulaze dva stana u susednoj beogradskoj opštini, plac kod Valjeva, kuća u opštini Kalinovik u kojoj je R. M. rođen i upisan kao podanik Nezavisne države Hrvatske, bankovni računi u SAD i EU blokirani od 1999.
Supruga bi dobila njegovu penziju, koja se od kraja 2005. godine slaže na računu R. M. u Ministarstvu odbrane Srbije. Preračunato, nakupilo se oko 38.000 evra. Za pet godina, vrednost dinara prema evru je opala za četvrtinu, na radost naslednika. Što pre R. M. postane mrtav ili se preda, ožalošćena porodica će dobiti više evra. U poslednjem pretresu porodične kuće od sina mu Darka oduzeto je 12.000, od supruge Bose 2.000, a od podruma do tavana krilo se najmanje 70.000 evra.
Porodica R. M. ima beskrajno poverenje u evre jer su platežno sredstvo u Holandiji u kojoj je  grdno sudilište. Zlu ne trebalo.
Penzija se R. M. redovno uplaćuje. Generalska penzija iznosi 750 evra u dinarskoj protivrednosti. Antifašistički potpukovnik, nositeljka Spomenice i udovica maršala Tita, koji je imao 60 godina radnog staža je 26 godina bila bez penzije. Dobila je prvu porodičnu penziju od 910 evra u maju 2006. Razlika između skupljeg i jeftinijeg vrednosnog sistema, fašizma i antifašizma je 160 evra. U 160 evra je uračunata i razlika u činu maršala Tita i genocidnog generala.
“R. M. ima sva prava kao i ostali vojni penzioneri”, saopštilo je Ministarstvo odbrane Srbije 22. decembra 2009. što je bio dan antifašističke JNA.
Krajem 2005. godine sinu, supruzi i dvojici aktivnih oficira oduzeta je punomoć da podižu penziju R. M. Vlasti su žmurile što se punomoć ne obnavlja propisno – svakih šest meseci.
R. M. je i penzioner Vojske RS. Kako Drinu premošćava Sporazum o specijalnim paralelnim vezama Srbije i RS moguće je da R. M. prima i penziju u konvertibilnim markama. Što reče papa Jovan Pavle II za Savu, “reka ne sme razdvajati, već spajati”. Sporazum sui generis dozvoljava da je neko mrtav na jednoj rečnoj obali, a u zagrobnom životu uživa na drugoj obali.
Kada je Plavšić krajem 1996. penzionisala R. M. koji je godinu i po dana pre toga optužen za najteži zločin, optuženik je nastavio da služi u Beogradu, na fiktivnom radnom mestu ali sa opipljivom generalskom platom. Sa dodacima za “izuzetan uspeh iskazan u dosadašnjem radu”, “prekovremeni rad”, “terenski rad”, “odvojen život”, “zalaganje”, a sve na maloj teritoriji srebreničke enklave.
Osoba sa sedmogodišnjim optuženičkim statusom je drugi put penzionisana 28. februara 2002. ukazom predsednika SRJ Vojislava Koštunice koji se kleo u sovu da živahni starčić nije u Srbiji.
Policijska poternica za R. M. raspisana je u maju 2002. Lice sa poternice je viđeno u vojnom objektu pored Valjeva 1. juna 2002. Prema Državnoj bezbednosti, do kraja 2002. godine desetoro ljudi iz Vojske SCG je opsluživalo R. M.
Vojni objekti su sedam meseci za policiju bili “eksteritorijalni”. Članovi Vrhovnog saveta odbrane su se u februaru 2006. saglasili da će krivično goniti one koji su nakon aprila 2003. krili R. M. Boris Tadić je tada bio član Vrhovnog saveta odbrane. Čuvari zlikovca su dobili amnestiju dugu 14 meseci.
Do leta 2004. i Vojska RS je krila i štitila R. M.
R. M. je preživeo tri moždana udara. Ni jedan nije dobio kada je objavljena najzlokobnija evropska optužnica, ni kada se njegova kćerka ubila iz očevog trofejnog pištolja.
Ali, puče kolan svečevoj kobili, obrnuše kola niza stranu. Sredinom 2005. je R. M. hteo da se proda Hagu za pet miliona dolara, javio je britanski “The Times”, list sa tradicijom neukaljanom od 1785.
Porodica se tada nije oglasila: “Odričemo se supruga i oca koji nas je napustio pre nekoliko godina i okaljao našu i čast porodice”. Ove jeseni je Bosiljka, supruga, optužena za nedozvoljeno posedovanje puške, automata, četiri pištolja i desetina metaka koji su dve godine ranije pronađeni u beogradskom ormanu njenog supruga. Kazna za nedelo je do deset godina zatvora.
Pri pretresima kuće i kućišta R. M. u kojoj je i firma “Impact”, vlasništvo sina mu, angažovani su policajci i poreznici koji su sumnjali da nije istinito prikazan promet robe, da su neke pare  nezakonito isplaćene. O rezultatima provere javnost i tužilaštvo gotovo dve godine nisu obavešteni.  Impact znači uticaj.
U 2008. godini prihod “Impacta” je bio 214.000 evra. Ako je petoro zaposlenih direktor i vlasnik D. M. plaćao po 1.000 evra mesečno, to je 60.000 evra. Porezi i doprinosi su oko 42.000 evra, ukupno 102.000 evra. Kao čist dobitak prikazano je 6.700 evra. Znači da je za reprezentaciju, vodu kiselu i običnu, struju naizmeničnu i jednosmernu, telefon, jer se zakupnina u vlastitoj kući ne plaća, potrošeno 112.000 evra za godinu dana.
Lane je “Impact” zaradio 1.768 evra. Pošto je broj zaposlenih smanjen, a uzimajući u obzir troškove iz prethodne godine, sin bi morao da ima gubitak.
Sinovljeva firma je 2001. registrovana  za savetovanje, izradu kompjuterskih programa i spoljnu trgovinu. Sin je putovao 2007. na sajam u kineski grad Guangho o trošku valjevskog biznismena Vidoja Vujića, u čijoj su fabrici 2008. žandarmi tražili najstrašljivijeg nosioca najvišeg vojnog čina. Serviser računara, proizvođač plastičnih prozora i glomazna delegacija RS su se našli u gradu u kome se organizuju sajmovi hrane, pića, nakita i viljuškara. Ove jeseni u potrazi za R. M. pretresene su prostorije proizvođača metalnih prozora „Lemić group“ koje ima ispostave u Moskvi i Šibeniku, a alibi grupi daju roditelji dece bolesne od raka koje grupa donira.
Mnogima iz drinskog priobalja bi laknulo da je R. M. službeno mrtav. Potišteni bi bili samo fanovi benda “Glogov kolac”.
Duže od 11 godina nakon ratova 14.790 osoba, uglavnom zahvaljujući R. M, i danas su evidentirane kao nestale, ali porodice ne traže da ih sud proglasi mrtvima. Dve trećine nestalih traže se po Bosni. R. M. glavu porodice, porodica ne traži. Hiljade drugih porodica traže svoje mrtve, iskazujući im time poštovanje i sećanje.

Tamara Kaliterna