Aleksandar Popov iz novosadskog Centra za regionalizam zamenu teza o ugroženosti Republike Srpske naziva bezobrazlukom.

“Ovo je pokušaj da se jedan čisto ekonomski protest koji je nastao iz razloga bede, nemaštine, po starom receptu pretvori u razdor i da se prekine socijalna solidarnost, da ponovo počne svrstavanje u nacionalne torove gde bi oni opet bili gospodari njihovih sudbina. Na ovaj način političari RS, uz podršku ključnih političara iz Srbije, žele da zavaraju i ljude u BiH porukom, nemojte nasedati na to zato što je to bošnjačko- hrvatska ujdurma koja je usmerena protiv RS što je, moglo bi se reći, bezobrazluk!”

Iz Beograda je, podsetimo, odaslata poruka da su nemiri u BiH napad na Republiku Srpsku i Dejtonsku Bosnu. Doduše, to je izjavio predsednik RS Milorad Dodik nakon susreta sa potpredsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vučićem, ali nešto slično je iz Amerike poručio i premijer Ivica Dačić: politički zahtevi “jedan čovek jedan glas”, kaže Dačić, idu ka ukidanju entiteta i prava naroda, što je bio uzrok rata u BiH. Potpredsednik Vučić je bio uzdržaniji objasnivši svoj poziv na hitan sastanak u Beograd dvojici političara iz Banjaluke, uz predsednika i najjačeg opozicionog lidera, zabrinutošću za stabilnost Republike Srpske i regiona, preskočivši državu BiH.

Sonja Biserko iz Helsinškog odbora za Srbiju smatra da su socijalni protesti u BiH uznemirili vlastodršce u Beogradu i Banjaluci jer je siromaštvo, beda i nezadovoljstvo jednako i u svim delovima BiH, kao uostalom i u celom regionu, pa je moguć domino efekat. Biserko kaže da ovaj socijalni bunt ima i pozitivnu konotaciju:

„To je jedan povoljan razvoj u regionu, zato što se građani u regionu izmiču iz te etnonacionalne matrice i što će se problemi ubuduće rešavati, pre svega, na tom ekonomskom i socijalnom planu i u tom smislu sve ove elite u regionu nemaju šta da kažu. Očigledno da će se oni verovatno na tom drugom, višem nivou kako bi to sprečili. Ali, mislim, da ipak može da se desi nešto što oni ne očekuju i što neće biti u situaciji da spreče. Krajnje je vreme da region progovori na neki drugi način.“

(Branka Mihajlović, Slobodna Evropa)