Ocena Evropske komisije u novom godišnjem izveštaju koja se tiče saradnje Srbije i Hrvatske je previše blaga jer ne odražava zaoštravanje odnosa dve zemlje u poslednje vreme, posebno oštru retoriku njihovih zvaničnika, smatra direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov.

Popov je u izjavi za Dnevni evropski servis, novi servis agencije Beta, rekao da su konstatacije u izveštaju u suštini tačne, ali da se u tako kratkom dokumentu nije moglo ulaziti u finese koje objašnjavaju suštinu tih odnosa.

Prema njegovom mišljenju, nastavljen je „trend daljeg kvarenja odnosa između četiri zemlje Dejtonskog sporazuma, čemu uveliko doprinose izjave visokih zvaničnika, kao i mediji koji su manje ili više pod kontrolom vladajućih struktura“.

Kada je reč o Hrvatskoj, Popov smatra da su odnosi s tom zemljom, kao i ukupni odnosi u regionu, bili u usponu u prvoj deceniji ovog veka, a da je pogoršanje počelo kada su na vlast u obe države došle stranke koje su bile na vlasti za vreme ratova devedesetih.

U izveštaju koji je deo ovogodišnjeg paketa proširenja, u odeljku o dobrosusedskim odnosima i regionalnoj saradnji, EK je ocenila da su odnosi sa Hrvatskom „zategnuti, uz povremene političke sukobe“.

Popov međutim smatra da su odnosi Beograda i Zagreba u poslednje vreme toliko zaoštreni i praćeni oštrom retorikom, da je ta formulacija iz Izveštaja „preblaga“.

„Sudeći po izjavama visokih zvaničnika sa obe strane, mi sada živimo u atmosferi nezavršenog rata“, kazao je Popov.

On je rekao da je sve do pre godinu i po dana bilo i povremenih uspona u ovim odnosima, ali da su oni kratko trajali.

Podsetio je na susrete predsednika Srbije i Hrvatske, Aleksandra Vučića i Kolinde Grabar Kitarović 2016. i 2018. godine u Tavankutu i Zagrebu, koji su, kako je rekao, nagoveštavali novi trend u međusobnim odnosima.

Umesto očekivanog rešavanja otvorenih pitanja (nestali, granice, pravosudna saradnja, sukcesija, prava nacionalnih manjina), Popov navodi da je došlo do novog zaoštravanja odnosa, posebno prilikom obeležavanja godišnjice nekih događaja iz devedesetih, kao što su Oluja i i pad Vukovara.

„Svako zaoštravanje pratila je oštra retorika prema Zagrebu od strane naših zvaničnika, a posebno ministra Aleksandra Vulina, a sa hrvatske strane mu je pandan u ranijem periodu bio ministar odbrane Hrvatske Damir Krstičević, a sada predsednik Zoran Milanović“, rekao je Popov.

Dodao je da je „inicijalna kapisla za novo zaoštravanje“ pokretanje postupka od strane pravosudnih organa Srbije protiv hrvatskih pilota koji su napali kolonu izbeglica na Petrovačkoj cesti, kada je poginulo 13 civila. Hrvatska strana tvrdi da je reč o legitimnom cilju jer su se u koloni nalazila i vojna vozila sa vojskom i da ni po koju cenu neće isporučiti pilote.

„Bilo bi u interesu Hrvatske da je blagovremeno sama povela postupak i na taj način bile utvrđene sve činjenice i na osnovu toga donesene pravedne presude, što Hrvatska nije učinila. To je izazvalo svakodnveno ispaljivanje verbalnih strela prema hrvatskom političkom vrhu, pre svega prema premijeru Andreju Plenkoviću, koga naši najviši zvaničnici redovno nazivaju poglavnikom, a na te napade stiže i adekvatan odgovor iz Hrvatske“, naveo je Popov.

On je istakao da je problem što ne postoji isti aršin u odnosu prema počiniocima ratnih zločina jer, kako podseća, Srbija već godinama odbija da izruči Bosni i Hercegovini Novaka Đukića, koji je pravosnažno osuđen na 20 godina zatvora zbog zločina na Tuzlanskoj kapiji, gde je poginuo 71 mlad čovek, a među žrtvama je bilo i dece.

„Ako tome dodamo da se i u Srbiji i u Hrvatskoj već duže revidira deo istorije koji se odnosi na devedesete godine prošlog veka, ali i na Drugi svetski rat i ’naši’ počinioci ratnih zločina tretiraju kao heroji, a njihovi kao zločinci i zlikovci i obrnuto, onda dobijamo celovitu sliku o odnosima dva suseda koji su sve samo nisu dobri“, ocenio je Popov.

Kada je reč o Crnoj Gori, Popov ističe da od njenog osamostaljivanja 2006. godine Srbija nije prestala da se meša u njene unutrašnje stvari.

„Ovo mešanje je kulminiralo tokom litija otvorenom podrškom prosrpskim strankama koje su pre dve godine dovele do smene vladajuće većine u ovoj zemlji“, navodi Popov i dodaje da je Vlada Zdravka Krivokapića tokom celog svog trajanja bila izložena napadima iz Beograda jer nije vodila prosrpsku politiku kako se to ovde očekivalo.

Popov je rekao da je nove trendove u odnosima dve zemlje nagovestio premijer Dritan Abazović, ali je njegovoj vladi izglasano nepoverenje, pa će rasplet odnosa Srbije i Crne Gore „očito morati da sačeka rasplet situacije u Crnoj Gori koja se za sada u odnosima predsednika Mila Đukanovića i nove vladajuće većine nalazi u pat poziciji“.

Odnose dve zemlje, istakao je Popov, opterećuje činjenica da već više od dve godine nisu razmenile ambasadore.

U Izveštaju Komisije odnosi sa Crnom Gorom ocenjeni su kao „i dalje izazovni“, iako, dodaje se, „obe strane pokazuju veću spremnost da resetuju odnose i da rade na rešavanju otvorenih pitanja“.

Dok EK odnose sa Bosnom i Hercegovinom ocenjuje kao „generalno dobre i stabilne“, Popov navodi da su ti odnosi kompleksni i već dugo u stanju hibernacije, uz „brojna otvorena pitanja koja bi se mogla rešiti samo dijalogom kojeg nema već godinama“.

Popov je istakao da, kada su u pitanju regionalni odnosi, susreti na najvišem nivou se dešavaju skoro isključivo na multilateralnim sastancima, dok su bilateralni sastanci veoma retki, da se zajedničke sednice vlada održavaju uglavnom sa zemljama sa kojima ne postoje značajnija otvorena pitanja, a da je međuparlamentarna saradnja u stalnom opadanju.

(Beta)