U Vojvodini je od oko 800 kilometara pruga polovina u jako lošem stanju, iako studije pokazuju da su sve trase rentabilne, izjavio je danas član Saveta za železnički saobraćaj Vojvodine Milan Vučinić.
On je na okruglom stolu „Modeli finansiranja razvoja infrastrukture u Vojvodini“ u Novom sadu rekao da u pokrajini više od 30 godina nije bilo ozbiljne revitalizacije železnica, zbog čega je sada neophodna pomoć cele stručne javnosti da se ova oblast unapredi.
„Sektor saobraćaja nalazi se na četvrtom mestu po ostvarenju bruto domaćeg proizvoda (BDP), sa udelom od 7,5 odsto. Međutim, drumski saobraćaj opterećen je sa čak 80 odsto ukupnog transporta, zbog čega su neophodne česte rekonstrukcije“, rekao je Vučinić. Dodao je da je jedan od razloga za to zato što je železnički saobraćaj u jako lošem stanju i što su gubici i zaduženost izuzetno veliki, ali razvojnu šansu predstavljaju međunarodni koridori 7 i 10 koji prolaze kroz Srbiju.
Međunarodni stručnjak za železnički saobraćaj Milan Jovetić rekao je da savremeni železnički sistemi ne koriste subvencije države i kredite prilikom investiranja u poboljšanje infrastrukture.
„Za ekonomiju jedne države veoma je važno da izgradi moderan železnički sistem. Ako biste jednog dana od Beograda do Subotice mogli da stignete za 45 minuta, to bi potpuno promenilo svest kod ljudi gde će živeti i raditi i koje će preduzetničke ideje realizovati“, rekao je Jovetić.
Prema njegovim rečima, u mnogim zemljama železnica je postala generator razvoja, jer je omogućila interakciju između gradova i regiona i brži razvoj manje razvijenih krajeva, gde dolazi do porasta BDP-a i smanjenja nezaposlenosti.
Jovetić je predstavio model upravljanja železnicom u Hong Kongu, gde je privatnim kompanijama omogućeno da oko glavnih čvorišta grade velike komercijalne i stambene objekte, a ostvaren profit kasnije ulažu u železnički sistem.
„Ovakav model mogao bi biti primenjiv i u Srbiji, jer su njene prirodne vrednosti mnogo veće nego u Hong Kongu“, rekao je Jovetić i dodao da bi, osim građevine, mogle biti razmotrene i neke druge specifičnosti, kao što je korišćenje zemljišnih resursa u vlasništvu države za proizvodnju hrane.
Organizatori okruglog stola bili su Pokrajinski sekretarijat za privredu i Centar za strateško ekonomska istraživanja „Vojvodina-CESS“.

(Beta)