Stanje useva na njivama u Vojvodini je katastrofalno, a zbog suše i visokih temperatura najveće štete trpi kukuruz, čiji će prinos ove godine biti izuzetno nizak, potvrdilo je agenciji Beta nekoliko poljoprivrednika iz Vojvodine.

Proizvođač Pavle Nenadović iz Vognja kod Rume rekao je da ne pamti ovako ekstremne vremenske prilike, što je uslovilo da na više od 200 hektara njiva pod kukuruzom koje obrađuje polovina nije ni oplođena, dok bi prinosi na ostatku roda mogli biti oko dve tone po hektaru.

„Na polovini kukuruza kombajn neće ni imati šta da radi, dok je ostatak pod velikim znakom pitanja. Ako prinos bude dve tone po hektaru biće odlično“, rekao je Nenadović i dodao da prosečan višegodišnji prinos kukuruza na njegovim njivama iznosi preko 10 tona po hektaru.

Nenadović koji je član udruženje „100P plus“, u kojem se nalaze rekorderi u poljoprivrednoj proizvodnji, rekao je da će oni vrlo brzo izaći sa predlogom mera kojima bi država trebala da pomogne paorima, kako bi prevazišli trenutnu situaciju.

„Polovina poljoprivrednika je u problemu jer su na velikim površinama posejali kukuruz i time bi država trebala ozbiljno da se pozabavi. Mogu samo da zamislim šta će biti sa poljoprivrednicima koji su rod kukuruza prodali na zeleno (unapred) i kakva će nam biti naredna setva“, kazao je on.

Predsednik Udruženja poljoprivrednika „Paor“ iz Crepaje kod Pančeva Miroslav Grubanov rekao je da bi najzačajnija pomoć države bila da se omogući reprogram troškova koje su poljoprivrednici imali prilikom nabavke repromaterijala.

Grubanov je rekao da je na njihovim njivama situacija nešto bolja zbog konfiguracije terena, ali da će suša uzeti danak i u Crepaji i okolni i da će prosečan prinos kukuruza biti od tri do četiri tone po hektaru, dok

„Bez obzora na sve šteta na usevima nam je oko 50 odsto i ovo je prava katastrofa. Javno vodoprivredno preduzeće ’Vode Vojvodine’ trebalo je bar da nam napuni kanale vodom kako bismo mogli da zalivamo njive. Njima kanali očigledno služe samo za odvodnjavanje“, rekao je Grubanov.

Prema njegovim rečima, najveći problem sa kukuruzom kada nije dobra godina su nerealna cena i zabrana izvoza, a kada ova kultura dobro rodi su opet nerealna cena otkupa i politika prodaje „snalazite se sami“.

I poljoprivrednik Dragiša Borić iz Lukićeva kod Zrenjanina ocenio je situaciju na nivama kao jako tešku, jer je polovina useva kukuruza uništena, dok je i ostatak u opasnosti ako narednih dana ne padne kiša.

„Svaki dana bez kiše doneće nam sve manji i manji rod kukuruza. Neke parcele nisu ni oplođene, a u zavisnosti od vrste hibrida kreće se i stepen oštećenja kukuruza. Soja je takođe u veoma lošem stanju, dok suncokret najbolje trpi ove temperature, ali je i on pretrpeo oštećenja“, rekao je Borić.

Vlada Vojvodine juče je uputila zvaničan dopis Vladi Srbije kojom traži da proglasi stanje elementarne nepogode i usvoji mere pomoći poljoprivrednicima koji su usled esktremnih tempereatura imali štetu na usevima.

(Beta)