Poljoprivrednici Banata ocenjuju da je neprihvatljiva odluka resornog ministra da isplata direktnih subvencija po hektaru od 18.000 dinara ove godine mora da se pravda računima za kupovinu repromaterijala.

Navode da je odluka suprotna sporazumu sa Vladom Srbije.

„Za isplatu direktnog davanja subvencije od 18.000 dinara po hektaru nije predviđeno pravdanje računima. Ta subvencija je dogovorena 2023. godine, sporazumom sa tadašnjom premijerkom Anom Brnabić“, rekao je predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut.

Dodao je da setva jednog hektara ratarskih kultura poljoprivrednike daleko više košta od tog iznosa subvencije, a skupljanje računa će, naročito kod starijih domaćinstava, zakomplikovati i odužiti isplatu te subvencije, neophodne za prolećnu setvu.

Sporazumom sa Brnabić u Vladi Srbije 2023. godine, posle protesta poljoprivrednika, prema njegovim rečima, dogovoreno je da će samo drugi deo subvencije od 17.000 dinara od ukupne subvencije od 35.000 dibara, morati da se pravda računom za kupovinu semena, goriva, mineralnog đubriva i ostalog repromaterijala.

Kleut je rekao da u Srbiji narušen dugogodišnji paritet između cena pšenice, brašna i hleba u odnosu 1:2:4, jer ako kilogram brašna košta 75 dinara, hleba 130 dinara, kilogram pšenice bi trebalo da košta najmanje 35 dinara, a ne 19-20 dinara, koliko sada košta.

„Ako je kilogram pšenice sada oko 20 dinara, kilogram brašna bi trebalo da košta 40 dinara, a kilogram hleba 80 dinara, a ne 130 dinara“, rekao je Kleut.

Istakao je da neko, kupci pšenice ili trgovci brašnom i hlebom debelo zarađuje na niskoj ceni pšenice i njenim proizvođačima.

Kleut je rekao da poljoprivrednici već nekolo godina rade sa gubicima zbog suše i odbijanja Ministartva poljoprivrede da im pomogne sa 300 evra po hektaru, kako bi mogli da nastave proizvodnju.

Istakao je da je u Srbiji pšenica na berzi 10-15 dinara jeftinija nego na najbližoj berzi u Budimpešti i da poljoprednici ne mogu da opstanu u takvim uslovima.

(Beta)