Proteklih dana na vojvođanskim drumovima ponovo su poljoprivrednici vodili bitku za premije, moguće ne i poslednju ovog proleća. Bitka za seljačke glasove na predstojećim izborima počela je odavno, s jeseni prošle godine, kada je postalo jasno da će poljoprivreda u ovoj predizbornoj kampanji igrati važnu ulogu, kakvu do sada nije imala. Shodno tome, i u programima političkih partija, naročito najozbiljijih takmaca u izbornoj igri, ova oblast zauzela je značajan prostor.

Programi se razlikuju po pitanjima politike subvencija, uopšte davanja državne podrške; zemljišne politike; načina kreditiranja poljoprivredne proizvodnje i investicija; favorizovanju pojedinih agrarnih grana… Međutim, zajedničko je svim strankama, a s tim se slažu i struka i nauka, da je poljoprivredi potreban veći budžet i da je neophodno da se donese stabilna, predvidljiva i dugoročna agrarna politika. Posebno je zabrinjavajuće što se mesec dana pred izbore menja agrarna politika i to tako što se, po oceni pojedinih političkih partija, od loše ide ka još lošijoj, ali sa vrlo jasnim političkim ciljem – podmićivanjem jednog broja birača koji nisu poljoprivrednici.

Vlada Srbije, pomenimo, ove nedelje usvojila je uredbe za podsticanje ratarske proizvodnje u 2012. godini, po kojima će se premija ostvarivati po isporuci proizvedenih količina ratarskih kultura. Do sada smo imali sistem premiranja po hektaru, sa 14.000 dinara, a od 2001. do 2005. godine takođe se biljna proizvodnja stimulisala po kilogramu prinosa.

Podizanje konkurentnosti

– Davanje premija po kilogramu, to jest cenovna podrška je transfer novca iz budžeta, dakle novca poreskih obveznika ka otkupljivačima (prerađivačima) šećerne repe, soje i suncokreta i to znaju ekonomisti i svi poljoprivrednici. Novac se prebacuje u korist nekoliko kompanija, a ne u džepove poljoprivrednika, a reč je o oko 10 milijardi dinara – naglašava u razgovoru za „Autonomiju“ bivša ministarka poljoprivrede i član URS-a zadužena za poljoprivredu Ivana Dulić Marković.

Ona ističe da je stub programa njene stranke “Ujedinjeni za poljoprivredu” kreiranje stabilne i predvidljive agrarne politike.

– Agrarna politika bi se zasnivala na onome što je usvojeno 2005. godine, kao srž Strategije za poljoprivredu, a bilo bi osigurano Zakonom o podršci poljoprivredu koja bi definisala mere podrške na najmanje pet godina, što bi osiguralo da se ne ponovi situacija iz protekle četiri godine kad su iz jedne političke stranke tri ministra vodila tri različite agrarne politike – kaže ona, ukazujući da agrarna politika mora da se vodi u pravcu podizanja konkurentnosti poljoprivrednika s jedne strane, a podrške onima koji neće biti u stanju da izdrže trku na tržištu s druge strane.

– Definitivno, država ne može da podržava samo 10 odsto poljoprivrednika kao što je to bilo protekle četiri godine, a da zbog svakondevne PR kampanje “mi dajemo ovo danas” većina građana Srbije misli kako poljoprivrednicima Vlada svaki dan uplaćuje novac na račun! Najbolje mere su subvencionisanje inputa, ali za sve poljoprivrednike na transparentan način a ne tenderima za kupovinu đubriva ili goriva, kojima se privileguje po jedna kompanija na tržištu i pravi haos i distorzija tržišta đubriva i goriva. Potrebna je podrška investicijama u znanje, opremu i nove tehnologije i, sa druge strane, podrška dohotku i sređivanje haosa u sistemu penzionisanja poljoprivrednika za starije poljoprivrednike – ocenjuje naša sagovornica.

Govoreći o agrarnom budžetu ona naglašava da on nije onakav kakvim ga resorno ministarstvo i Vlada predstavljaju, već mnogo manji.

– Vlada RS je za poljoprivredu izdvojila 22.858.434.000 dinara, što je 2.43 odsto ukupnog buxeta. Ovo je jasno iz Zakona o budžetu i to su brojevi koje priznaju Svetska banka, MMF… Kao sopstvene prihode, Ministartvo poljoprivredu je prikazalo 26.627.056.000 dinara, a to je novac koji se naplati od poljoprivrede (zakup državnog zemljišta, naknade za odvodnjavanje, vodna nanknada, naknada za šume…). Sopstveni prihodi su definisani različitim zakonima koji su doneti u poslednje četiri godine i oni zapravo uzimaju novac od poljoprivrednika. Ova sredstva se moraju potrošiti u skladu sa zakonima koji jasno definišu na šta se ona troše i ne mogu se drugim zakonom ili uredbom prenameniti. Zanimljivo je još da su planirani sopstveni prihodi za 2011. bili 10.560.020.000 dinara i samo pretpostavljam da je povećanje od čak 16 milijardi za 2012. zapravo neko fiktivno peglanje deficita budžeta – kaže Ivana Dulić Marković.

Minimum edukacije kao uslov

U programu za poljoprivredu Srpske napredne stranke (SNS), u delu vezanom za subvencije, kao rešenje se navodi sadašnji nivo subvencija po jedinici površine, ali s tim da se ima u vidu i referentni prinos u pojedinoj proizvodnji. Inače, i naprednjaci su podržali paore koji su protestvovali zbog vraćanja nekadašnjih subvencija po kilogramu. Po njima, sistem premiranja bi trebalo da bude takav da se subvencionišu isključivo registrovana poljoprivredna gazdinstva, i to do 100 hektara u ratarsko-povrtarskoj proizvodnji; do 30 hektara u voćarsko-vinogradarskoj i pet hektara u proizvodnji u zaštićenom prostoru. Uslov za subvencije bio bi da nosioci registrovanih gazdinstava svake godine prođu propisani minimum edukacije.

– U svakom slučaju, neophodno je da agrarni budžet iznosi najmanje pet odsto ukupnog ovogodišnjeg, s tim da se svake godine povećava za najmanje jedan odsto, odnosno da se dođe do deset odsto republičkog budžeta. Ali nije ni agrarni budžet nešto na šta isključivo treba da se oslanja poljoprivreda. Veoma značajnu ulogu sada igraju predpristupni fondovi, a tu je uslov edukacija poljoprivrednika. Još je jedna stvar ključna: depolitizacija poljoprivrede. Politika tu ne sme mešati svoje prste – kaže za naš portal Danilo Golubović, član Saveta za poljoprivredu SNS, uz ocenu da poljoprivreda treba da bude strateška privredna grana Srbije, ali da agrar mora da počiva na stabilnoj, dugoročnoj i predvidivoj strategiji, koju nemamo.

Kada je o zemljišnoj politici reč, trebalo bi, ukazuje, što pre urediti politiku nasleđivanja zemljišta da bi se dugoročno uvećao posed, što podrazumeva omogućavanje dugoročnih kredita za kupovinu njiva od onih koji se ne bave poljoprivredom, odnosno od staračkih domaćinstava, ali i države.

Zelene bašte Evrope

Pokret Bogata Srbija, koji se priključio za izbore Liberalnoj-demokratskoj partiji i koaliciji Preokret, takođe kritikuje davanje premija po kilogramu. Takođe se zalaže za dobar agrarni budžet i ukazuje da i sami poljoprivrednici treba da se više angažuju na osavremenajavnju proizvodne i usvajanju novih tehnologija.

– Ako mi neka stranka pokaže bolji program za poljoprivredu od naše „Zelene bašte Evrope“, zaboraviću na Bogatu Srbiju – kaže za „Autonomiju“ njen lider Zaharije Trnavčević, dodajući da ova vlada za četiri godine nikada nije na dnevnom redu imala agrarnu politiku, ni pitanje obnove zadrugarstva, što dovoljno govori o njoj.

– Tražili bismo prvo da Vlada podnese Skupštini strategiju razvoja poljoprivrede za sledećih 20 godina, a potom i da obezbedi znatno veći budžet, kao i obnovu zadrugarstva, utvrđivanje pariteta po kojima poljoprivrednik ne može da gubi.

„Zelena bašta Evrope“ podrazumeva i uvođenje novih tehnologija u poljoprivredu Srbije.

– Sa 20.000 hektara modernih zasada, koji po hektaru rađaju 60 tona jabuka i drugog voća i donose lep prihod, pokrenuli bismo agrar i proizvođače. Znaju oni to, ali pitaju gde su pare i jeftini krediti. Agrarni budžet treba da služi za to da se iz njega regresiraju kamate i da se krediti učine dostupnijim – poručuje Trnavčević, ukazujući i na neophodnost da se donesu mere i podsticaji namenjeni zadrugama, da se njima vrati imovina, da se aktivira čitav potencijal zemljišta, iskoristi sunčeva energija, voda…

Sprečiti vladavinu uredbama

Pomenimo, političke partije koje su akcenat dobrim delom dale na poljoprivredu, imaju približne stavove o priključivanje poljoprivrednika u isti sistem socijalne zaštite kakav imaju i ostali građani, kao i o podršci razvoja zadruga i ispunjenje uslova za dobijanje sredstava iz EU fondova u najkraćem roku.

Elem, svi se slažu da je, bez obzira na to ko će osvojiti seljačke glasove, koja će partija dobiti resor poljoprivrde, neophodno rešiti pitanje svih pitanja agrara, odnosno doneti strategiju. Jer, proizvodnja se, naročito u stočarstvu, odvija u nekoliko godina i stočari, a ni ratari ni voćari, ne znaju šta ih čeka za tri godine, u šta da ulažu i da li da ulažu, da li da se zadužuju…

Govoreći o aktuelnim i već godinama prisutnim problemima srpskog agrara ekonomista Marko Paunović, saradnik portala „Tržišno rešenje“ ukazuje da je osnovni problem to što politiku utvrđuje Vlada, a ne Narodna skupština i ovo je dobra ilustracija trenda koji traje već najmanje 10 godina – da zakoni usvojeni u Skupštini propisuju neke trivijalne stvari, poput principa i načela, a da se prava politika utvđuje na nivou Vlade i/ili ministarstva.

– Poljoprivreda je dobar primer jer je dolazilo do velikih promena politike, a da zakon prakitčno nije menjan. Ne kažem da je zakon prekršen, nije, ali nije prekršen samo zato što u njemu ništa bitno ni ne piše. Šta god odluče Vlada i Ministarstvo poljoprivrede, u skladu je sa zakonom, koji predviđa da Vlada godišnje donosi uredbe i programe kroz koje se sprovodi agrarna politika – kaže on.

Ljubica Blitva Trošić (Autonomija)