Poziv crnogorskog premijera Milojka Spajića predsedniku Skupštine Andriji Mandići da odustane od ideje o obnovi Njegoševe kapele na Lovćenu je „stav potčinjenog prema iskusnijem i nedobronamernom gazdi“, ocenio je saradnik podgoričkog Fakulteta političkih nauka Marko Savić.

„Jedini cilj pokretanja takvih tema je produbljivanje društvenih podela“ što „nije iznenađenje jer proizlazi iz ideološkog svjetonazora Mandića i njegovih saboraca, utemeljenog na istorijskoj reviziji, primitivizmu, nepoštovanju države u kojoj vrše funkcije, izrugivanju državnim simbolima“, rekao je Savić za agenciju Beta.

Podsetio je da „instrumentalizacija Njegoša niti je nova, niti iznenađujuća, niti prva“.

Dok je „Mandićeva politika jasna i poznata, nepoznat je Spajićev odnos jer njegov i populizam njegove partije nemaju ideološko utemljenje, već puku, mahom šuplju, ekonomsku kvazipolitiku“, kazao je Savić.

Ocenio je da Crna Gora godinama „nema državnike, već priučene manipulatore koji ne znaju da odgovore na ovakve nalete Mandićevih ideja utemeljenih u nacionalističkoj i velikodržavnoj politici“.

Savić je rekao da je „Mandićev odnos prema Crnoj Gori i svemu crnogorskom izrugivački.., usmeren na mobilizaciju ekstremno desnih glasova“.

S druge strane, kako je rekao, „Spajićev odnos je neuk, površan i populistički, a „njegov stav – valjda stav, u vezi s kapelom na Lovćenu je stav potčinjenog prema iskusnijem i nedobronamjernom gazdi“.

Spajić je predsednika Skupštine Andriju Mandića pozvao da odustane od ideje o obnovi stare Njegoševe kapele iz 1845. na vrhu Lovćena na člijem je mestu od 1974. godine Njegošev mauzolej.

Spajić je to tražio u pisanom odgovoru na poslaničko pitanje Socijaldemokrate Nikole Zirojevića koji je ocenio da „Mandićeva ideja gura crnogorsko društvo u ambis“.

Mandić je 12. jula najavio da će formalizovati inicijativu da se na Lovćenu izgradi i kapela u koju bi iz Mauzoleja bili premešteni ostaci tela Njegoša.

Smatra se da je ta inicijativa je nastavak zahteva Srpske pravoslavne crkve (SPC) u Crnoj Gori koja duže od decenije traži obnovu kapele.

Savić je rekao da je to „jedna u nizu revizija istorije“ kojom se bavi SPC, dok je Mauzolej „priča o modernoj Crnoj Gori, o progresu i simbolu kao takvom. Jasno je onda da ovakvi pokušaji vode jednoumlju i jednoverskoj Crnoj Gori“.

Mandić je u petak rekao u Skupštini da je njegova ideja „plemenita i u vezi sa ujedinjenjem u Crnoj Gori“.

„Ideja o obnavljanju Njegoševe kapele nije ideja o obnavljanju kapele koju je izgradio kralj Aleksandar Karađorđević. Nije ideja da je gradi bilo koja verska organizacija, nego građani Crne Gore, onako kako ju je sagradio Njegoš. To ne bi bilo vlasništvo bilo kojeg pojedinca i ne bi se predstavljalo da je izgradio ovaj ili onaj, nego bi gradio narod Crne Gore. Svi bi dali možda po jedan evro, to nije skupa investicija. Moja je procena bila da bi to moglo da ujedini Crnu Goru“, rekao je Mandić.

Istakao je da bi Mauzolej ostao na svom mestu „jer su ga gradili naši preci“.

„Ako ne postoji želja za pomirenjem, znači da još nije zrelo vreme za tu ideju. Ovo je bila ideja pokojnog mitropolita Amfilohija, ja sam je ponovio, neko će je možda za deset, 15 godina ponovo saopštiti. Ideja je bila plemenita i pomiriteljska. Zašto se to tumači na drugačiji način, ne ulazim u to“, rekao je Mandić.

Kapelu na Lovćenu podigao je Petar Drugi Petrović Njegoš. Iako je kapelu posvetio stricu, po sopstvenoj želji je sahranjen u njoj.

Kapela je oštećena tokom Prvog svetskog rata, a sedam godina kasnije, 1925, srpska dinastija Karađođevića je u slavu svom kralju Aleksandru, po ugledu na tu, sagradila novu kapelu.

Podizanju te kapele prethodilo je prisajedinjenje Crne Gore Srbiji, a zatim Kraljevini Jugoslaviji, pod patronatom dinastije Karađorđevića čime je Crna Gora izgubila državnost.

Njegoševi posmrtni ostaci u doba socijalističke Jugoslavije prebačeni su u Mauzolej, izgrađen 1974. po projektu hrvatskog vajara Ivana Meštrovića.

Upravo zbog istorijske uloge Karađorđevića, pristalice Crne Gore i njene državnosti kapelu smatraju „simbolom srpske okupacije“.

(Beta/foto: Autonomija)