Herbert Kikl i njegova antimigrantska, Rusiji naklonjena Slobodarska partija (FPO) našli su se na prvom mestu po broju glasova u nedelju, ali će verovatno ostati van vlade. Diplomate i zvaničnici EU su stoga umanjili direktan uticaj austrijskih izbornih rezultata na Evropu, navodi Politiko.

„Šta god da se pojavi u pogledu koalicije, malo je verovatno da će se austrijska politika mnogo promeniti“, rekao je jedan diplomata EU, odražavajući opšte raspoloženje u Briselu.

Diplomata je, kao i drugi sagovornici u ovom članku, dobio pravo na anonimnost da bi slobodno govorio.

„Ton će biti drugačiji, ali u suštini će možda pre da se zadrži kontinuitet, nego što će da dođe do radikalne promene“, kazao je on.

Visoki diplomata EU zauzeo je sličan stav, rekavši da je Brisel ranije video ovakve izborne rezultate i da nije bilo direktnog uticaja na kreiranje evropske politike.

Erik Mamer, glavni portparol izvršne vlasti EU, odbio je u ponedeljak da komentariše rezultate austrijskih izbora, ali je naglasio da „Evropska komisija izvršava svoju misiju“.

„To je činila u izuzetno složenom međunarodnom kontekstu u proteklih pet godina, a kao što smo videli, i lideri Evropskog saveta i poslanici Evropskog parlamenta ponovo su potvrdili predsednicu Ursulu fon der Lajen za drugi mandat, što znači da izvesni broj stvari sigurno radimo kako treba“, izjavio je on.

Ali dok Brisel sleže ramenima, nalet ekstremno desnih populističkih snaga ne pokazuje znake da jenjava.

Ranije ovog meseca nemačka antimigrantska Alternativa za Nemačku zabeležila je snažan napredak na regionalnim izborima, dok je prošle godine antiislamski populista Gert Vilders pobedio na nacionalnim izborima u Holandiji.

Krajnje desničarske snage takođe su ostvarile velike uspehe širom bloka na izborima za Evropski parlament u junu, kada je francuski nacionalni skup pobedio na evropskim glasačkim kutijama i kasnije postao najveća pojedinačna stranka u francuskom nacionalnom parlamentu.

Ti izborni rezultati odgovarali su narativu mađarskog premijera Viktora Orbana, koji je godinama bio trn u oku mejnstrim evropskim političarima.

Pobeda na austrijskim izborima ilustruje da trend ka ulasku radikalnih, autoritarnih i proruskih partija u vlade unutar EU nikako nije ograničen na Mađarsku, rekao je Danijel Kelemen sa Univerziteta Džordžtaun.

„EU je ranjiva na infiltraciju i režime ‘trojanskih konja’ koji služe interesima njenih strateških protivnika poput Putina. Zbog moći nacionalnih vlada u strukturi EU, Unija kao celina može da bude poremećena kada vlada jedne od njenih članica dođe pod kontrolu ovakve stranke“, rekao je Kelemen.

Koalicija ostaje velika

Do sada je EU uglavnom bila u stanju da obavlja svoj posao kao i obično, piše Politiko.

Pomeranje Evropskog parlamenta udesno nije sprečilo Fon der Lajen da obezbedi još pet godina na čelu Evropske komisije, dok su i sami desničari rascepkani, što ograničava njihov uticaj i moć.

„Najbolji poslovi u Evropi pripali su velikoj koaliciji konzervativaca, socijalista i liberala. Pored toga, ekstremno desničarske grupe u Evropskom parlamentu često ne sarađuju. Dakle, generalno gledano, uticaj krajnje desnice u evropskoj politici je vrlo mešovit“, rekla je Ketrin De Vris, profesorka političkih nauka na Univerzitetu Bokoni.

Širom evropskih prestonica, komplikovani proces koalicione politike često je sprečavao najradikalnije političare da uđu u vladu, ili je bar razvodnjavao njihov uticaj.

U Holandiji, na primer, Vilders nije deo holandske vlade, a takođe je odustao od nekih svojih evroskeptičnih, antimigracionih stavova kako bi postigao dogovor sa svojim koalicionim partnerima.

Sličan scenario bi se mogao odigrati u Beču, gde će FPO verovatno ući u vladu samo ako se distancira od Kikla. Stranka bi čak mogla biti i potpuno isključena iz vlade ako Austrijska narodna partija desnog centra (OVP) uspe da spoji trodelnu koaliciju sa socijaldemokratama i liberalnim NEOS-om.

U međuvremenu, Đorđa Meloni u Italiji vodi najviše desničarsku vladu u zemlji od Drugog svetskog rata.

U Evropskom savetu, međutim, Meloni se nije pokazao toliko opstruktivnom kao što su strahovali mnogi mejnstrim političari, što znači da je Orban, kada se okupi 27 nacionalnih lidera EU, relativno izolovan (osim povremene podrške slovačkog premijera Roberta Fica).

Ali to bi se moglo promeniti: ako Donald Tramp pobedi na američkim predsedničkim izborima u novembru, Orban će se nesumnjivo osećati ohrabrenim, smatra Politiko.

„Baš kao što smo bili u pravu po pitanju migracije, dokazaće se da smo u pravu i u vezi rata u Ukrajini“, rekao je Orban u mađarskom parlamentu u ponedeljak.

Mađarska je svojom antiimigrantskom retorikom dugo gurala migracionu politiku EU udesno.

Čak i ako krajnja desnica ne osvoji vlast odmah, pobede ekstremističkih partija utiču na evropski politički pejzaž, rekao je Visente Valentim sa Univerziteta u Oksfordu, autor knjige „Normalizacija radikalne desnice“.

U evropskim društvima, pobede krajnje desnice normalizuju prethodno stigmatizovano ponašanje, naglasio je Valentim, jer se građani koji već možda gaje ksenofobične ili krajnje desničarske stavove osećaju ugodnije da ih podele i u skladu sa njima deluju.

Na nivou politike, nastavio je Valentim, stranke krajnje desnice „teraju druge stranke da mnogo pričaju o svojim problemima“, posebno nakon izbornih pobeda.

Mejnstrim stranke često na kraju donose „onu vrstu politike koju bi često krajnje desničarske stranke želele da same sebe predlože“, dodao je on, što samo dodatno normalizuje krajnju desnicu.

U tom smislu, razlika između odgovora Brisela na pobedu FPO-a ovog vikenda i onog od pre skoro 25 godina je vidna.

Nakon parlamentarnih izbora u zemlji 1999. godine, kada je stranka, koju je predvodio pokojni Jorg Haider, trebalo da uđe u austrijsku vladu, blok je uveo diplomatske sankcije Beču, uključujući prekid sastanaka na visokom nivou.

Ministri su otvoreno razgovarali o isključenju Austrije iz Evropske unije.

Premotamo četvrt veka unapred, i čini se da je EU zevanjem pozdravila pobedu FPO-a – pre nego što je nastavila sa uobičajenim poslom, navodi Politiko.

(N1, foto: Pixabay)