Već više od nedelju dana traje opsadno stanje na Filozofskom u Novom Sadu, iz kojeg policija, čini se, ne planira da izađe – dok je studentima, ali i profesorima, u najmanju ruku otežano kretanje na matičnom fakultetu.

Naime, dekan Milivoj Alanović je u pratnji nekolicine profesora, u ranim jutarnjim časovima, promenio brave i studentima u blokadi pretio disciplinskim postupcima. Studenti su izašli, policija u punoj opremi se ubrzano pojavila ispred fakulteta, a oko 20 njih se pridružilo zaključanom Alanoviću i od tada ne izlaze.

Ispred Filozofskog je u međuvremenu održano nekoliko protesta građana i studenata, a u par navrata je došlo i do sukoba sa pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova. Ipak, deluje da je i dalje na snazi status kvo – neki ispiti se održavaju, neki studenti i profesori ne mogu da uđu na fakultet, neki mogu, organi reda su i dalje prisutni. Pregovori, deluje, ne vode ka deeskalaciji.

U ponedeljak se slična situacija dogodila i na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja (DIF), kada je dekan te visokoškolske ustanove Patrik Drid, u bukvalnom smislu, upao u zgradu. On je, naime, u pratnji nepoznatih lica u ranim jutarnjim časovima razbio prozore fakulteta. Studenti i građani su se brzo organizovali ispred fakulteta, kao i policija, te se ceo dan pokušavalo doći do kompromisa.

Na kraju, dogovoren je bio sastanak studenata i Drida – koji nije želeo da napusti zgradu zbog toga što, kako je sam rekao, strahuje za sopstvenu bezbednost.

Međutim, iste večeri nakon komemorativnog protesta i obeležavanja 10 meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, organi reda su primenili silu nad studentima i građanima okupljenih upravo oko i ispred DIF-a. Prema očevicima, policija je bez ikakvog razloga počela da udara i potiskuje ljude, takođe koristeći šok bombe. Možda još bitnije, policija je tada po prvi put ušla u novosadski kampus.

Pitanje koje se nekako izgubilo u celokupnoj apsurdnosti situacije, ali i represiji nad studentima i građanima, je možda i ključno – pitanje autonomije Univerziteta.

Šta znači autonomija?

Scene kakve su viđene u Novom Sadu za javnost u Srbiji, nažalost, nisu novost. Privođenja ispred Pravnog fakulteta u Beogradu predstavljaju momemat kada je autonomija Univerziteta, u najmanju ruku, dovedena u pitanje.

„Rubikon je pređen, autonomija univerziteta je narušena“, objavili su tada, 2. jula, studenti u blokadi Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Slike u Novom Pazaru, kada je dekan u pratnji privatnog obezbeđenja, ali i policije, izbacio studente u blokadi takođe su mogle da posluže kao predskazanje, odnosno da će pripadnici MUP-a sve više i više boraviti na tlu Univerziteta.

Autonomiju univerziteta, kao i visokoškolskih i naučnih ustanova, i „samostalno odlučivanje o uređenju i radu“, garantuje Ustav, kao najviši pravnik akt države. U Zakonu o visokom obrazovanju, pod „principima visokog obrazovanja“, posle akademskih sloboda odmah je navedena i autonomija.

Najprostije rečeno, autonomija garantuje, ili bi barem trebalo, slobodu profesora i studenata u sklopu određenog univerziteta – odnosno, da su isti oslobođeni kontrole osnivača ili vlasnik univerziteta. To znači da niko ne sme da se meša u stručni, naučni deo rada fakulteta. Možda još i bitnije, policija ne sme da uđe na univerzitet dok je ne pozovu dekan ili rektor.

Drugim rečima, zvanični aparat sile jedino u određenim situacijama može da stupi na tlo univerziteta – kada su u pitanju životno ugrožavajuće situacije ili kada je ugrožena imovina fakulteta.

Uzimajući to u obzir, postavlja se pitanje opravdanosti prisustva policije tokom prethodnog perioda u Novom Sadu, ali i ranije u Beogradu i Novom Pazaru.

Suština naspram formalnosti

Profesorka Univerziteta u Beogradu, istoričarka Dubravka Stojanović, foto: Medija centar

Profesorka Univerziteta u Beogradu, istoričarka Dubravka Stojanović u razgovoru za Mašinu objašnjava da je autonomija univerziteta vrlo složena. Kako kaže, ona podrazumeva i bezbednosnu i finansijsku i intelektualnu autonomiju, u najmanju ruku. Međutim, osvrćući se na nedavna dešavanja u Novom Sadu, one su sve, po njoj, uništene.

„To se odnosi i na finansijsku autonomiju, jer univerziteti više nemaju ni za struju, a zaposleni moraju da počnu da se snalaze jer plata nema od februara. Još jedino postoji intelektualna, ali tu aktuelna vlast ne može ništa, zato je sve brutalnija“, ocenjuje Stojanović.

Sagovornica Mašine ističe da je poruka poslata iz Novog Sada nedvosmislena – nemate više prostora za život!

„Uzimamo vam sve. Režim toliko mrzi pamet da to tako vulgarno i pokazuje. Kroz prozor bi da nam uđu u glave. Jednostavno, oni brane svoju slobodu i opljačkane milione. Jasno je da će u tome ići do kraja. Zato moraju u obračun sa medijima i prosvetom. Ostalo misle da će lako. Ali, otišli su predaleko, svima je jasno kakve su to kabadahije i da se sada brani sama naša egzistencija“, zaključuje Stojanović.

Komentarišući prisustvo policije na Univerzitetu u Novom Sadu, dekan Fizičkog fakulteta u Beogradu Voja Radovanović za Mašinu ističe da, ukoliko je tačno da su ih i Drid i Alanović pozvali, formalno autonomija nije narušena. Međutim, kako napominje, formalnost je jedno, a suština drugo.

„Suštinski autonomija jeste narušena. Sve te slike koje gledamo u Novom Sadu, ali i prethodne koje smo viđali u ostalim delovima Srbije, šalju jednu jako ružnu sliku o samom univerzitetu. Bukvalno se implicira da je potrebno prisustvo policije kako bi fakulteti, odnosno univerzitet funkcionisao. Postupanje uprava Filozofskog i DIF-a, gde su njihove studente izbacili na ulicu, je za mene nedopustivo i takođe doprinosi urušavanju ugleda univerziteta. Jednostavno, dekani su napravili veliku grešku“, smatra Radovanović.

Međutim, kako kaže, i studenti u celoj situaciji nisu ispali nedužni. Sagovornik Mašine napominje da i s njihove strane nije dovoljno urađeno kako bi se pronašao modalitet za izlazak iz ove krize.

„I njima mora da bude jasno da su fakulteti bili dovoljno dugo blokirani, da je to dalo neke rezultate, a da blokade nisu više delotvorne, te da su izgubile smisao. Na kraju krajeva, 90 odsto fakulteta je izašlo iz blokada. Ja mogu da razume njihovu mladalačku tvrdoglavost, ali su i oni trebali da preispitaju svoje odluke kako bi se ovakve stvari izbegle, jer će naposletku gubitnici biti svi. S druge strane, nije mi jasno zašto se požar gasi benzinom, te mi deluje da ova eskalacija kao da nekome odgovara“, zaključuje dekan Fizičkog fakulteta u Beogradu.

šefica odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Smiljana Milinkov, foto: lična arhiva

Vanredna profesorka i šefica odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Smiljana Milinkov u razgovoru za Mašinu takođe ističe da je situacija koja je zadesila njen matični fakultet bila nepotrebna.

Međutim, kako kaže, s njenim studentima se itekako moglo razgovarati, ali su pokušaji pregovora sa upravom fakulteta svih ovih meseci bili uzaludni.

„Lično sam mnogo puta prisustvovala tim razgovorima, i jednostavno uprava fakulteta nije pokazivala minimum dobre volje za dijalogom. Uvek je to sa njihove strane bilo izricanje nekakvih uslova i zahteva, te se nisu dovoljno potrudilo da učine taj razgovor konstruktivnim, da razumeju suštinu i da shvate sopstvene studente“, napominje Milinkov.

Osvrćući se na konstantno prisustvo policije unutar sopstvenog fakulteta, sagovornica Mašine objašnjava da Alanović ima pravo da pozove organe u određenim slučajevima, ali nema pravo da taj poziv pretvori u njihov konstantni boravak.

„Već osmi dan se policija danonoćno nalazi na Filozofskom, oni tu bukvalno spavaju. Takođe, kada kolege pokušaju da ragovaraju sa dekanom, i oni prisustvuju tom sastanku. Više zaista nije pitanje da li je narušena autonomija kada je, moram tako da kaže, fakultet otet zaposlenima i studentima. Ova situacija prevazilazi sve zakonske propise, potpuno je apsurdna“, rekla je Milinkov.

Za kraj, osvrćući se na postupanje policije u ponedeljak uveče i ulazak na tlo samog kampusa, Milinkov smatra da je tada, nedvosmisleno, pređena crvena linija. Kako dodaje, Novi Sad već dugo predstavlja grad koji treba da bude ogledno polje i za represiju, ali i za različite postupke koji služe kako bi se poslala poruka građanima Srbije ukoliko budu neposlušni.

„Jer, ukoliko se to ne učini, takve situacije mogu veoma lako da se dogode na bilo kojem drugom fakultetu. Drugim rečima, neko može da odluči da jedan fakultet pretvori u policijsku stanicu“, zaključuje Milinkov.

Profesor Filozofskog fakulteta Dinko Gruhonjić, Foto: Marija Piroski, Krokodil

Sličnog viđenja je i njen kolega s fakulteta i odseka, profesor Dinko Gruhonjić, koji u razgovoru za Mašinu takođe naglašava da je autonomija i formalno i suštinski urušena.

„Na teritoriji koja bi trebalo da je slobodna i autonomna, vidimo policiju u punoj opremi, naoružanu, kako upada na kampus i pojedine fakultete. S jedne strane, sve navedeno je pokušaj aktuelnog zločinačkog režima da izbegne odgovornost za smrt 16 nedužnih ljudi. S druge, radi se o ljudima koji su mahom kupili svoje diplome i koji zapravo preziru reči univerzitet, fakultet, profesor i naročito student. Zapravo, mi prisustvujemo pokušaju uništavanja državnih univerziteta u Srbiji. Čak se ni Slobodan Milošević nije približio ovolikoj količini represije na fakultetima nad studentima. I vi sada imate situacije gde se uprava fakulteta postavila na čelo te represije. Pored toga što je apsurdan, ovakav slučaj je nezabeležen u istoriji Filozofskog fakulteta. Moj fakultet bi morao da je jezgro humanistike, ali mi sada zapravo prisustvujemo jednoj vrsti dehumanizacije. A znamo gde nas to vodi“, rekao je Gruhonjić.

Za kraj, kako kaže, sve navedeno ima za cilj da uplaši studente i građane. Međutim, sagovorniku Mašine deluje da je strah, na žalost režima, promenio stranu.

„Sve što aktuelni režim trenutno radi, radi iz sopstvene paranoje, iz sopstvenog straha“, zaključuje Gruhonjić.

(Mašina, foto: Autonomija)