Posle devet godina rada u Srbiji, američka multinacionalna kompanija US Steel se u potpunosti povukla iz Smedereva. Kakve će biti posledice odluke Vlade Srbije da za jedan dolar preuzme železaru u Smederevu?
Za samo jedan dolar Vlada Srbije je uspela da natovari sebi još jedan problem – u moru problema sa kojima se jedva bori. Prošle nedelje obelodanjena je vest da je srpska Vlada kupila od američkog US Steela železaru u Smederevu, a za dolar, koliko je plaćena fabrika, preuzeta je i briga o 5.400 zaposlenih. Premijer Mirko Cvetković, malo drugačije vidi ovaj potez:
„Za tu cenu mi smo dobili kompletna osnovna sredstva kojima raspolaže kompanija, kao i neto obrtna sredstva od nekih 100 miliona evra. Želim da napomenem da kompanija nema nikakvih zaduženja i kredita prema bankama.“
„Taj plaćeni jedan dolar za zaduženu železaru, u kojoj se namerava održavati proizvodnja, a istovremeno pravi približno pola miliona evra dnevno gubitka je mnogo skuplja plaćeno sa tim jednim dolarom, nego što je svojevremeno US Steel platio tu istu železaru bez ikakvog duga, kupujući samo imovinu za 23 miliona dolara“, ističe savetnik za trana ulaganja Milan Kovačević.
Uz razumevanje za brigu o hiljadama smederevskih radnika, ostaje pitanje zbog čega Vlada insistira na održavanju nerentabilne proizvodnje, koja će, po prvim računicama koštati pola miliona evra dnevno?
„Ona je formirala grupu kojoj je dala u zadatak da održava proizvodnju, što je nerazumno. Bilo bi bolje – ili da je kroz stečaj očišćena od duga, ili bar da se zaustavi, pa da nove gubitke ne pravi. Pa da se prodaje kada se popravi cena čelika“, kaže Kovačević.
Umesto ekonomske odluke, Vlada je po oceni sagovornika Glasa Amerike povukla politički, to jest socijalni potez i dodatno opteretila ionako jedva održiv budžet:
„Na kraju 2010-te godine železara je imala oko 650 miliona evra duga. Ne znamo sve kome, a njena ukupna imovina je polovina od toga. Znači, mi smo se jako zadužili preuzimajući železaru, i to je najveći problem. Jer Vlada u ovom momentu ima upravo najveći problem kako da smogne novce da ne ide dalje u povećanje budžetskog deficita“, navodi Milan Kovačević.
Sa stanovišta samih Smederevaca, potez Vlade je logičan i oni će makar narednih nekoliko meseci imati obezbeđen posao. Analitičari preuzimanje železare stavljaju u kontekst predstojećih izbora i borbe za svaki glas:
„Za sam grad Smederevo ovo znači mnogo, jer bi Smederevo u tom slučaju zamro u smislu kompletne privredne aktivnosti, gde bi vrlo brzo i ostale firme koje rade smanjile svoj obim poslovanja i gde bi bilo jako teško da se održi stabilnost samoga grada“, smatra gradonačelnik Smedereva Predrag Umičević.
„Ne sme da bude opuštanja, mora da nastavimo sa ovom proizvodnjom, koju trenutno imamo na ovom nivou kojem imamo. I ja se nadam, i verujem da će vrlo brzo da se nađe neki strateški partner“, kaže predsednik Samostalnog sindikata u železari Siniša Prelić.
„U godini pred izbore Vlada pokušava da ulepša stvarnost, a na ovaj način – preuzimajući sve obaveze prema zaposlenima, plus održavajući proizvodnju – to se bolje postiže, navodi Kovačević.
I Vlada je svesna da je prodaja Železare Smederevo, kako je novo ime kompanije je jedino rešenje. Pitanje je koliko je to realno:
„Mi se nadamo da će naši napori oko traženja i nalaženja strateškog partnera biti uspešni, tako da to neće u dugom roku ostati u rukama Vlade“, ističe premijer Cvetković.
„Ali se ja bojim da je vrlo mala verovatnoća da mi budemo uspešniji i u prodaji železare nego što je to bio US Steel. Da je US Steel nalazio nekoga ko bi kupio železaru – verovatno bi to i uradio. Ne bi se obraćao našoj Vladi da ona preuzme železaru.“
Srpska javnost već spekuliše imenima mogućih kupaca, koji uglavnom dolaze sa istoka Evrope, a kao ozbiljan kandidat pominjan je ukrajinski kralj čelika Rinat Ahmetov. Hoće li vlasnik fudbalskog kluba Šahtjor kupiti i smedevsku akviziciju teško je reći, ali jedno je sigurno – svaki novi dan funkcionisanja železare biće novi trošak za poreske obveznike Srbije.

(VOA)