Bitka za Mariupolj je završena i Rusija je zauzela ovaj grad proglašavajući to “oslobođenjem grada”. Zapravo, Mariupolj je ubijen, ocenjuje Pol Niland, pisac i politički komentator. Ova nekada užurbana metropola od skoro pola miliona ljudi sada leži na ivici izumiranja, potčinjena opakom kampanjom ruskog uništenja. Procenjuje se da je 100.000 preostalih stanovnika Mariupolja prisiljeno da […]

Bitka za Mariupolj je završena i Rusija je zauzela ovaj grad proglašavajući to “oslobođenjem grada”. Zapravo, Mariupolj je ubijen, ocenjuje Pol Niland, pisac i politički komentator.

Ova nekada užurbana metropola od skoro pola miliona ljudi sada leži na ivici izumiranja, potčinjena opakom kampanjom ruskog uništenja. Procenjuje se da je 100.000 preostalih stanovnika Mariupolja prisiljeno da živi među ruševinama bez lekova, tekuće vode ili struje.

S obzirom na to da Rusija kontroliše grad, ne postoji način da se sazna konačan broj poginulih ili proceni prave razmere katastrofe koja je zadesila Mariupolj.

Tokom poslednjih nedelja borbi, gradonačelnik Mariupolja Vadim Bojčenko procenio je da je ubijeno više od 20.000 civila i primetio je da je to dvostruko veći broj mrtvih zabeležen u celoj dvogodišnjoj nacističkoj okupaciji grada tokom Drugog svetskog rata.

“Putin je veće zlo od Hitlera i moramo ga zaustaviti“, prokomentarisao je Bojčenko.

Globalna publika se navikla na apokaliptične scene u Mariupolju i više nije šokirana uništenjem čitavog grada. Da bismo shvatili puni obim Putinovog zločina, od vitalnog je značaja da se setimo Mariupolja kakav je bio pre izbijanja rata.

Mariupolj je uvek bio poseban grad sa raznolikom populacijom koja je uključivala veliku etničku grčku zajednicu.

Nalazi se na Azovskom moru u južnoj Ukrajini, tokom većeg dela godine bilo je toplo i sunčano. Iako je vazduh bio gust od teške industrije smeštene u srcu Mariupolja, lokalni stanovnici su bili ponosni na svoj grad i žestoko odani.

Rat je prvi put došao u Mariupolj u proleće 2014. kada je Moskva pokušala da preuzme kontrolu nad okolnim regionom Donbasa tokom početnih faza tekućeg osmogodišnjeg sukoba između Rusije i Ukrajine. Grad su zauzele ruske snage, ali se ova okupacija pokazala milosrdno kratkom.

Nakon oslobođenja, Mariupolj dobija na značaju kao najveći grad u Donbasu koji je još uvek pod kontrolom Ukrajine.

Smešten na samo nekoliko kilometara od linija fronta tinjajućeg sukoba sa Rusijom, postao je administrativni i ekonomski fokus, kao i izlog za viši životni standard i veće lične slobode koje nudi Ukrajina.

Dok su regioni istočne Ukrajine pod ruskom okupacijom venuli i stagnirali, Mariupolj je cvetao. Ovaj grad je bio ogledalo koje je predstavljalo oštar kontrast atrofiji delova Donbasa pod ruskom kontrolom.

Posle 2014. Mariupolj je dočekao sjajnu novu kancelariju za interakciju sa vladama gde su ljudi mogli da idu da se venčaju i registruju rođenje bez zagušljive i korumpirane birokratije starog stila po kojoj je Ukrajina nekada bila poznata.

Hipsterski kafići i barovi su se pojavili širom grada, zajedno sa elegantnim radnim prostorima i IT centrima. Novi autoput povezao je grad sa susednim regionima na jugu Ukrajine.

Mariupolj je takođe bio korisnik uspešnih reformi decentralizacije Ukrajine. Korak ka tome da lokalne zajednice više govore o tome kako žive svoje živote i troše svoje budžete stvorio je istinsku političku konkurenciju između ljudi koji su želeli da služe svojim zajednicama, a ne samo da ih pljačkaju. Ovo se upadljivo razlikovalo od autoritarnog modela paternalizma koji je promovisan u Rusiji i istočnoj Ukrajini pod ruskom okupacijom.

Iako je skoro svaka zgrada u Mariupolju sada sravnjena sa zemljom, ljudi su zaista važni.

Lične priče stanovnika Mariupolja zaslužuju da se čuju.

Igrom slučaja, nedavno sam sreo neke izbeglice koje su uspele da napuste grad. Zajedno sa prijateljem pomogli smo tročlanoj porodici tokom poslednje etape njihovog 1.200km putovanja do privremenog skloništa u zapadnoj Ukrajini. Majka je objasnila kako je pobegla iz Mariupolja sa 12-godišnjom ćerkom i 11-godišnjim sinom.

Zajedno su prošli kroz Ukrajinu, noseći sa sobom svoje nekoliko najdragocenijih stvari, uključujući verske ikone i omiljenog plišanog medveda.

Ovi preživeli su koristili jednu reč “pakao“ kada su pokušavali da opišu šta su preživeli u Mariupolju. Kada su stigli u svoj smeštaj i završili proces prijave, majka je shvatila da je svoju decu konačno odvela na sigurno. Preplavljena emocijama, pustila je nekoliko suza pre nego što se ponovo pribrala.

Slične scene su se ponavljale bezbroj puta u proteklih nekoliko meseci. Ovo se dešava u Evropi 2022.

Oni koji su bezbedno izašli iz Mariupolja plakali su suze olakšanja zbog preživljavanja i suze tuge za onima koje su ostavili. Tuguju i za smrću svog rodnog grada.

Mariupolj koji sada vidite na svojim TV ekranima je mesto zločina na kome je ugašeno na desetine hiljada civila.

Ovo nije Mariupolj kakvog se sećaju preživeli. Njihova sećanja su na prelepo i živopisno mesto sa jakim osećajem zajednice gde su porodice naporno radile da izgrade svoje snove.

Kao lokacija jedne od najvećih čeličana u Evropi, grad je bio dom jakih ljudi koji su rutinski radili opasne poslove i zaslužili da budu poštovani.

Ova tradicionalna čvrstina bila je jedan od razloga zašto je Mariupolj tako hrabro branjen, uprkos ruskom teroru koji je nad njim pokrenut.

Propagandna mašina Kremlja sada pokušava da prikaže uništenje Mariupolja kao rusku pobedu. Umesto toga, dugu odbranu Mariupolja treba zapamtiti kao snažan primer ukrajinskog herojstva koji je zaokupio svetsku pažnju.

Ukrajinske trupe koje su mesecima držale ogroman industrijski kompleks Azovstal činile su to znajući da se suočavaju sa gotovo sigurnom smrću ili zatočeništvom.

Mariupolj se takođe mora pamtiti kao jedan od najgorih zločina protiv čovečnosti dvadeset prvog veka.

Zločini koje su počinile ruske trupe širom Ukrajine užasnule su globalnu publiku i izazvale međunarodnu istragu ratnih zločina zajedno sa optužbama za genocid.

Čak i u ovom mračnom kontekstu, Mariupolj se ističe. Putin je naredio uništenje grada uprkos tome što je znao da stotine hiljada civila ne mogu da pobegnu.

Sračunata priroda napada najneposrednije je bila očigledna u ciljanom bombardovanju Dramskog pozorišta u Mariupolju, koje je koristilo kao improvizovano sklonište za više od 1.000 civila.

Uprkos velikim slovima postavljenim na tlu ispred pozorišta na kojima je ispisana reč “DECA“, Rusija je udarila u zgradu razornim i namernim udarima.

Sadašnje procene govore da je samo u tom napadu ubijeno oko 600 civila.

Čini se da je činjenica da je Mariupolj bio pretežno ruski grad koji je tradicionalno podržavao prokremljske političke snage samo učvrstila Putinovu rešenost da kazni grad zbog prkosa.

Posle Mariupolja ne može više biti iluzija u pogledu mogućnosti kompromisnog mira sa Putinom.

Grad koji je nekada bio obeležen mirisima teške industrije i primorskim povetarcima sada je obavijen smradom tela koja se raspadaju zarobljena ispod ruševina.

Ukoliko Putin ne bude odlučno poražen, više gradova širom Ukrajine će doživeti istu sudbinu. Sledeći grad u redu za takvu devastaciju je Severodonjeck u Luganskoj oblasti.

Drugi će sigurno uslediti. Posle Mariupolja, nijedan evropski lider ne može da tvrdi da nisu bili unapred upozoreni.

(Danas, naslovna foto: Beta-AP)