Izvršni direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić izjavio je danas da Agenciju za borbu protiv korupcije očekuje veliki posao jer pojedine stranke nisu podnele izveštaje o utrošku novca tokom izborne kampanje.

Nenadić je na konferenciji za novinare u Novom Sadu rekao da su stranke troškove za jednu vrstu izbora, prikazivale kao troškove za drugu vrstu izbora, a pojedini troškovi nisu ni evidentirani.

„Srpska napredna stranka u odgovarajućim rubrikama uopšte nije navela troškove organizovanja javnih događaja i oglašavanja u štampi, a postoje i velike razlike od onog što su stranke prijavile i onog što je procenjeno kao trošak za oglašavanje na bilbordima“, rekao je Nenadić.

Dodao je da postoje još neki troškovi koji bi trebalo da budu predmet kontrole, kao što je finansiranje troškova kampanje uzimajem kredita od banaka u državnom vlasništvu.

Prema njegovim rečima, karakteristika troškova ovih izbora je da je budžet Srbije bio glavni izvor prihoda, ali da u momentu podnošenja izveštaja građani ne znaju odakle će biti podmiren deo rashoda koji je finansiran iz bankarskih kredita i troškovi koji za sada nisu pokriveni nikakvim izvorima prihoda.

Nenadić je procenio da će verovatni ishod kontrole biti kažnjavanje svih većih političkih partija, makar za neki od prekršaja, ali je suština da kontrola treba da dovede do odgovora da li su postojali neki skriveni izvori finansiranja i koji su.

Dodao je da bi posebno trebalo istražiti eventualnu povezanost određenih političkih partija sa tajkunima, jer, dok god se ne raščisti, svi će biti jednako krivi što je isto kao i da niko nije kriv.

„Postoji i mnogo podataka u izjavama samih stranaka da je bilo kupovine glasova, a to je krivično delo koje već godinama nije bilo sankcionisano. Državni organi moraju da ispitaju sve situacije u kojima su građani bili podsticani da glasaju za određene stranke ili
kandidate, istakao je Nenadić.

Saradnica Transparentnosti Srbije Galja Tomčanji rekla je da su na lokalnim i pokrajinskim izborima u Novom Sadu manje stranke prilagodile troškove budžetskim sredstvima koja su im postala dostupna na osnovu izbornog rezultata.

„Dobar primer za ovu praksu je lista grupe građana Dveri, Romska demokratska partija, Srpska demokratska stranka i Nijedan od ponuđenih odgovora“, rekla je Tomčanji i dodala da izveštaje uopšte nisu dostavili Savez vojvođanskih Mađara i Grupa građana „Miroslav Miša Ilić“.

Šabić: Zakon o zaštiti uzbunjivača moguć na proleće

Poverenik za informacija od javnog značaja Rodoljub Šabić izjavio je danas da bi Srbija mogla da dobije model Zakona o zaštiti uzbunjivača na proleće 2013. godine i pozvao državu da podrži to rešenje.

Šabić je prilikom predstavljanja zakona u Novom Sadu rekao da je Srbiji neophodno to zakonsko rešenje, kako bi osobe koje žele da prijave korupciju ili zloupotrebe bile institucionalno zaštićene od eventualnih posledica kod poslodavca.

„U prilici smo da dobijemo jedan lep i dobar zakon i prvi sledeći korak je da organi vlasti na nedvosmislen način iskažu spremnost da ga primene. To ne sme biti kozmetičko sredstvo, već realan mehanizam koji će ljudima garantovati da nemaju neprijatne konsekvence ukoliko prijave kriminal, zloupotrebe ili korupciju“, kazao je Šabić.

Ocenio je da taj zakon ima veliki društveni interes i izrazio verovanje da će biti dovoljno kvalitetan da se stavi na raspolaganje Vladi Srbije i da će biti političke volje da model bude pretočen u predlog zakona koji će Skupština Srbije izglasati.

„Mi bismo mogli sredinom 2013. da konačno imamo ovaj zakon. Ja se već šest godina zalažem za donošenje ovog zakona i želim da verujem da će se to do sredine 2013. zaista i dogoditi“, rekao je Šabić.

Prema njegovim rečima, ljudi u Srbiji danas po pravilu dobijaju otkaz, suspenziju ili određene sankcije, ako se odvaže da prijave nepravilnosti kod poslodavca, pa su prinuđeni da vode sudske sporove, pa čak da se obraćaju i sudu u Strazburu.

„Srbija je ratifikovala gotovo sva međunarodna antikorupcijska dokumenta i učlanili se u skoro sve međunarodne antikorupcijske asocijacije poput GREKO-a, ali primena takvih rešenja traži adekvatna rešenja u domaćem zakonodavstvu, ali mi danas nemamo skoro
ništa“, dodao je Šabić.

On je ocenio da u Srbiji nije samo problem što nemamo nikakva zakonska rešenja u toj oblasti, već je evidentno da imamo i praksu da svako ko progovori o korupciji ili nekom zlu prođe vrlo neprijatno i to je nešto što se mora promeniti.

(Beta)