Nevladina organizacija Vojvođanski građanski centar promovisala je danas projekat “Ukradena sloboda”, koji se sastoji od razgovora i dokumenata iz vremena prisilnih mobilizacija u Srbiji, devedesetih godina prošlog veka.

“Dvadeset godina nakon prisilnih mobilizacija civilnog stanovništva izbeglog sa zaraćenih prostora, ovi događaji i njihove posledice gotovo da su potpuna nepoznanica za društvo u Srbiji i regionu. Oni koji su bili prisilno mobilisani nisu priznati kao žrtve, niti je država Srbija učinila bilo šta u cilju priznanja njihove patnje”, rekao je direktor Vojvođanskog građanskog centra Željko Stanetić

On je podsetio da su mnogi od onih koji su prisilno mobilisani 1995. godine potom slani u takozvane pripremne i trening kampove, gde su doživeli mnogobrojna mučenja i svakodnevno bili podvrgnuti različitim oblicima psihičke i fizičke torture, a nakon toga su ih slali na ratišta, odakle se neki od njih nikada nisu vratili, a nekima se ni danas ne zna za grob.

Stanetić je kazao da su prisilne mobilizacije u Srbiji uzele maha u junu 1995. godine, kada su naročito izbeglice iz Krajine označene kao kriminalci i izdajnici, i kada je praktično otvoren “lov na ljude”, tako da su odvođeni iz tramvaja, autobusa, na naplatnim rampama, tokom kontrole saobraćaja, iz studentskih domova, pa čak i sa maturskih proslava.

Projekat “Ukradena sloboda” deo je šireg projekta “Neispričane priče”, koji je podržala američka fondacija NED.

“To su veoma važne priče, koje će se kad-tad ticati i mladih u regionu, ukoliko ne budemo razgovarali o tome”, ocenio je Željko Stanetić.

U okviru projekta, Vojvođanski građanski centar prikupio je izjave svedoka, medijske članke, izveštaje, audio i video priloge o prisilnim mobilizacijama.

(Autonomija)