Teško je zamisliti goreg kandidata za američkog predsednika 2024. od Donalda Trampa. Njegova istorija obmana, licemerja i pohlepe čini ga krajnje nepodobnim za tu funkciju. Drugi Trampov mandat bi erodirao vladavinu prava, umanjio globalni položaj Amerike i produbio rasne i kulturne podele. Čak i u slučaju da izgubi, Tramp je pokazao spremnost da podrije izborni proces, zajedno sa saveznicima koji šire neosnovane teorije zavere da bi delegitimizovali rezultate.

Neki istaknuti republikanci – kao što je bivši potpredsednik Dik Čejni – odbili su da podrže Trampa zbog pretnje koju on predstavlja. General Mark Mili, predsednik Združenog generalštaba u vreme Trampove administracije, označio je svog bivšeg šefa kao „fašistu“. Amerika je osnovana u suprotnosti sa apsolutnom monarhijom. Republikanski kandidat se ugleda na lidera kojem se najviše divi: autokratskog predsednika Rusije Vladimira Putina.

Trampova autoritarnost mogla bi da dokrajči američku demokratiju. On hvali osuđene zbog pobune 6. januara i obećava da će ih pomilovati. Nagoveštava zaobilaženje pravnih normi radi primene potencijalno nasilnih metoda represije, zamagljujući granice između uzimanja pravde u svoje ruke i sprovođenja zakona, protiv grupa – bilo da su demokrate ili imigranti bez dokumenata – koje on smatra neprijateljima.

Njegov tim pokušava da se distancira od ekstremističkih ideja „Projekta 2025“ Fondacije za nasleđe – kao što su masovno otpuštanje državnih službenika i brisanje prava žena – jer se loše kotiraju u javnosti. Ali je verovatno da će Tramp, ako pobedi na izborima, usvojiti mnoge od ovih netolerantnih, patrijarhalnih i diskriminatornih planova. Njegov cilj je da demontira vladu da bi se bogatio i ostao nekažnjen. Ako republikanci preuzmu kontrolu nad oba doma u Kongresu i Belom kućom, Tramp bi to protumačio kao mandat za ućutkavanje kritičara i jačanje svoje moći.

Tramp je političar transakcije i korupcije, što njegove pristalice smatraju za prednost. Hrišćanski nacionalisti priželjkuju autoritarni režim koji bi nametao verske dekrete Amerikancima. Ilon Mask želi da oblikuje budućnost bez regulatornog nadzora. Svi oni stavljaju lični interes iznad američkog naroda. Demokratija u početku polako erodira, a onda naglo propada. Dok je bio na funkciji, Tramp je imenovao troje sudija vrhovnog suda, koji su letos blokirali napore da se Tramp izvede pred lice pravde za pokušaje da poništi izbore 2020: njihova odluka o imunitetu čini predsednika „kraljem iznad zakona“, po rečima liberalne sutkinje Sonje Sotomajor.

Istorijska predsednica

Otkako je Kamala Haris ušla u centar pažnje nakon povlačenja Džoa Bajdena, njena kampanja je majstorski kurs za politički džiudžicu, koja vešto pretvara Trampove navodne prednosti u očigledne slabosti. Fokusirajući se na radost, potpredsednica se oštro suprotstavlja Trampovoj mračnoj priči o propasti SAD. U njihovoj jedinoj televizijskoj debati, Haris je spretno nadmudrila Trampa, koji je upadao u njene zamke, delujući ljutito i nepovezano. Ona je samouverena i staložena. On zvuči poremećeno.

Trampova agenda preti da razmontira biračka prava, prava žena i prava manjina – što bi ne samo preokrenulo decenije društvenog napretka, već bi ga sahranilo. Tramp podržava ukidanje reproduktivnih prava. Konzervativne snage koje se okupljaju oko njega sada nameravaju da uvedu federalnu zabranu abortusa, što će – u slučaju da pobedi – imati teške posledice i po vantelesnu oplodnju i kontracepciju. Asociranje sa tako nepopularnim politikama ozbiljno je naštetilo republikancima u anketama – što je slaba tačka koju Haris treba i dalje da koristi.

Potpredsednica je udahnula energiju demokratama kroz vešte medijske nastupe u kojima se obraćala neodlučnim biračima. Progresivci, rešeni da poraze Trampa, ostaju privrženi slobodi i jednakosti. Međutim, Haris je razočarala one koji od nje traže da zauzme stav o saučesništvu SAD u izraelskom bombardovanju civila u Gazi i Libanu. Omalovažavanje ratnih zločina, sa neprekidnim isporukama oružja Izraelu, već je naštetilo demokratskim šansama u ključnim neodlučnim državama kao što je Mičigen.

U političkom sistemu gde se forma često nadmeće sa suštinom, percepcija je ključna. Mada Haris nije stavila svoju rasu i pol u središte kampanje, njena pobeda bi bila istorijska: bila bi prva žena i prva nebelkinja na predsedničkoj funkciji. Simbolika je njenim biračima važna. Njena kandidatura je okupila ključne grupacije birača – mlade, žene, Afroamerikance i Hispanoamerikance – koji su polako odustajali od Bajdena. Ovi izbori će biti pitanje poverenja u Kamalu Haris, koja nudi osećaj mogućnosti za budućnost, dok se Tramp drži reakcionarne prošlosti.

Zaštita demokratije

Uprkos krivičnoj osudi i činjenici da ga je sudija proglasio silovateljem, Tramp je još uvek opasno blizu ponovnog preuzimanja predsedničke funkcije. Mnogi birači i dalje podržavaju čoveka koji je bio najgori predsednik SAD ikada. Ali to verovatno nije većina američkih birača. Republikanci imaju koristi od lošeg izbornog sistema: prema ukupnom broju glasova građana, demokrate od 1992. godine pobeđuju na svim izborima, osim jednom, i osvajaju opštu većinu u Senatu u svakom šestogodišnjem ciklusu od 1996. Ipak, zemlju su često vodili republikanski predsednici i Senat pod kontrolom republikanske stranke, a samim tim i vrhovni sud kojim dominiraju republikanci. U tesnoj trci u novembru, to bi moglo da znači da Tramp ne mora da pobedi na izborima – već samo u sudskom sporu.

Bajden je bio transformišuća politička ličnost, ali nije transformisao zemlju. Imao je za cilj da se pozabavi nejednakošću, nefunkcionalnim javnim službama i klimatskom krizom na osnovu plana od četiri biliona dolara finansiran iz oporezivanja bogatih. Hteo je da povrati politički kredibilitet svoje stranke spajanjem socijalnog liberalizma sa ekonomskom pravdom. Ali korporativni uticaj i slaba većina demokrata u Senatu suzili su ove ambicije. Ruska invazija na Ukrajinu pomerila je njegov fokus na nacionalnu bezbednost, dok je Amerika doživela rast cena. Međutim, Bajden je sproveo istorijske investicije za zelenu ekonomiju i preusmerio industrijske politike na Kinu. Planovi Kamale Haris imaju za cilj da povrate duh Bajdenove pobune.

Američka ekonomija je jača nego što je bila decenijama, ali Tramp stalno nadmašuje Haris u anketama o ekonomskim pitanjima. To je možda odraz decenija neoliberalizma. Realne plate za radnike u proizvodnji stagniraju od 1970-ih, dok su se cene kuća prilagođene inflaciji udvostručile. Ankete pokazuju da 70 odsto Amerikanaca smatra da su potrebne značajne političke i ekonomske reforme, što stavlja demokrate u nepovoljan položaj jer ih javnost povezuje sa statusom quo.

Politička nada bledi kada se zadovoljimo onim što jeste, umesto da se borimo za ono što bi moglo biti. Kamala Haris je otelotvorenje ubeđenja da je bolje verovati u potencijal demokratije nego odustati zbog njenih mana. Republikanska agenda je jasna: potiskivanje birača, zabrana knjiga i smanjenje poreza za milijardere. Demokrate traže globalni angažman; republikanci favorizuju izolaciju. Administracija Bajden-Haris postavila je temelje za Ameriku neto nulte emisije. Trampov povratak bi to poništio. Pobeda Haris, sa demokratskim kongresom, znači šansu da se obnovi dobro upravljanje, stvore dobra radna mesta i predvode klimatski napori čitave planete. Trampov poraz značio bi zaštitu demokratije od oligarhije i diktature. Previše toga je na kocki da se Kamali Haris uskrati podrška na predsedničkim izborima.

The Guardian, 23.10.2024.

(Pešćanik, foto: Beta-AP)