Društvo arhitekata Novog Sada podnelo je Inicijativu Zavodu za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada da se nedavno iseljeni kompleks zgrada Radija Novog Sada i Studija M u najkraćem mogućem roku odredi kao kulturno dobro i da se time pravno-formalno uredi buduća rekonstrukcija objekata. Tim povodom, u podkastu Ogledalo razgovarali smo sa bivšim muzičkim urednikom Radija Novog Sada, novinarom i publicistom Bogomirom Bogicom Mijatovićem.

Mijatović kaže da je on predsedniku Vlade Vojvodine Igoru Miroviću, kada je tek došao na tu funkciju, predložio da zgrada Radija Novog Sada i Studio M postanu delom muzej vojvođanske muzike, delom prostor Muzičke omladine Novog Sada.

„Od toga na kraju nije bilo ništa. Da su odvojili tri prostorije za taj muzej, imali bismo šta da pokažemo. Vojvodina zaista poseduje veliku muzičku istoriju i tradiciju. Mnogo važnih i bitnih stvari koje su se desile bismo muzejom učinili dostupnim novim generacijama. Ljudi koji žive ovde nemaju pojma o tome. Najveći hit Đorđa Marjanovića ‘Zvižduk u osam’, komponovao je Darko Kraljić, muzički urednik Radija Novog Sada. Ta pesma je tri godine pre snimljena na mađarskom u Radio Novom Sadu. Da imamo muzej, tu traku bismo izložili i ljudi bi to znali. Najbolja moguća ideja je da se napravi muzički muzej u zgradi u kojoj je sve to stvarano“, kazao je Mijatović.

On smatra da njegova generacija treba istoriju ova dva objekta da prenese u knjigu, kako bi novim generacijama dočarali važnost Radija Novog Sada i Studija M.

„Davno je meni Duško Trifunović rekao: Sve što ti pričaš preko radija, to vetar nosi. Ono što ne staviš u knjigu, to za 5 ili 10 godina kao da nikad nije bilo. Prvi džez festival kod nas je održan u Studiju M. Čet Bejker, jedan od najvećih džez muzičara je jedan od svojih poslednjih nastupa održao u Studiju M. Osim grupe Smak i Indeksi, svi poznatiji jugoslovenski bendovi su svirali u Studiju M. Prvi tonski zapis Bijelog dugmeta nastao je u Studiju M. Prljavo kazalište, Šarlo akrobata, Idoli, svi su oni nastupali u Studiju M i još važnije, sve je to snimljeno. Nažalost, dosta tih snimaka je izgubljeno usled nedostataka traka za snimanje. Starijim generacijama kod nas kad spomenete Studio M, odmah će se setiti nekog koncerta na kom su bili“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, Vojvodina je u odnosu na sve druge republike i pokrajine bivše Jugoslavije bila najliberalnija, te je samim tim bilo više prostora za razvijanje kulturne scene.

„Studio M i Radio Novi Sad, kasnije Tribina mladih Kulturnog centra Novog Sada i Muzička omladina Novog Sada su najznačajnije kulturne institucije u našem gradu, možda i u pokrajini. Za naše tadašnje uslove, Studio M je bio institucija u rangu Marki kluba u Londonu. On je bio oaza za prave stvari. Želja svih muzičara bivše Jugoslavije bila je da nastupaju u Studiju M. Tribina mladih je bila utočište umetnika iz različitih sfera kulture. Na njoj se još sedamdesetih igrao Handke, okupljali su se umetnici čuvenog Crnog talasa i još mnogo toga. To je bilo stecište za sve slobodnoumne ljude“, kazao je bivši urednik Radija Novi Sad.

Bogomir Mijatović zaključuje da bi današnja kulturna scena trebalo skoro sve da preuzme od jugoslovenske kulturne scene.

„Prvenstveno, da preuzme sistem organizovanja. Svaki grad mora da ima instituciju koja je, kako su nekad govorili, ventil za mlade ljude. Neophodno je da mlađe generacije uče od starijih, kao što smo mi učili. Duško Trifunović je na TV Sarajevo, kada su mu dali omladinsku redakciju, postrojio mlade, perspektivne novinare i rekao im reči po kojima je nazvana moja knjiga o njemu „Slušajte moje, radite po svom“. Da ne bi bilo puno lutanja, mora postojati sinergija između mladih i starijih“, rekao je Mijatović u podkastu Ogledalo.

Aleksandar Bugarin (Autonomija)