Mesne zajednice najbliži su način građanima da učestvuju u donošenju odluka. Uprkos tome, tretiraju se kao beznačajne za državu, a značajne za partiju. Kao takve, uglavnom nemaju svoje finasije i poslovni račun, pa je rešavanje komšijskih problema prebačeno na više instance.

Grad Novi Sad iz svog budžeta za mesne zajednice izdvaja 0,1 posto.

Branka Ćurčić iz Grupe za konceptualnu politiku smatra da taj broj govori sve.

„Aktuelnoj vlasti u Srbiji apsolutno nije bitno kako mesne zajednice funkcionišu. Bitno je da ih na izborima većim delom zauzmu, praktično zatvore za građane i da i da, pogotovo pitanje finasiranja, nikada ne stave na sto“, navodi Ćurčić za emisiju „Direktno“.

U Šapcu je 2017. godine postojala inicijativa da sve što se od prihoda od poreza na imovinu ostvari na nivou mesne zajednice, bude potrošeno na nivou mesne zajednice, odnosno da građani sami raspolažu sa tim sredstvima, objašnjava bivši predsednik mesne zajednice u Šapcu, Goran Stojićević iz stanke „Zajedno“.

„Ne čak ni članovi saveta mesne zajednica, već da građani na svojevrsnim referendumima predlažu i odlučuju kako će se trošiti taj novac, a radi se o značajnim sredstvima“, navodi Stojićević, dodajući da je na ovaj način mesna zajednica od nula došla do sume od tri miliona dinara o kojima treba da odlučuju građani.

Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, mesne zajednice finasiraju se iz budžeta opštine, samodoprinosa, donacija i prihoda koje mesna zajednica ostvari svojom aktivnošću.

Jedno od rešenja je i projektno finasiranje, što je i misija udruženja građana „Sretenje“ iz Požege, objašnjava Ćurčić.

„Po poslednjim informacijama koje sam uspela da pronađem, taj dugogodišnji rad na projektnom finasiranju mesnih zajednica je doveo do toga da gotovo 30% opštinskog budžeta biva izdvojeno za finasiranje potreba i projektnih ideja građana“, napominje Ćurčič.

Sanja Đorđević (Podkast Direktno)

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke.