Piše: Tomislav Marković, !Odgovor

Studentska pobuna koja traje više od godinu dana povremeno je bivala obeležena nacionalističkim obeležjima i ispadima. Na protestima su se često pojavljivale “Vagnerove “ zastave sa likom Isusa i četničke kokarde, iako je postojao dogovor da se nose samo zastave Srbije. S druge strane, oni koji su na proteste dolazili sa zastavama Evropske unije i Ukrajine bivali su izloženi maltretiranju; ispostavilo se da su neke zabranjene zastave malo ravnopravnije od drugih.

Nacionalistička retorika nije bila retkost, od nedavanja Kosova i autoviktimizacije zbog NATO bombardovanja, pa sve do Vidovdanskog protesta koji se pretvorio u dernek “srpskog integralizma”. Odbrana Generalštaba takođe je bila obeležena povišenom patriotskom retorikom i pozivanjem na zvanične radikalske laži o ratovima devedesetih.

Ima li ljudi osim Srba?

Devetog januara neke studentske grupe otišle su i korak dalje, zaronivši duboko u blato slavljenja ratnih zločina i genocida, a povodom takozvanog rođendana Republike Srpske. Plenum Filozofskog fakulteta u Beogradu je tog dana objavio rođendansku čestitku koje se ne bi postideli ni Ratko Mladić, Radovan Karadžić i ostali kreatori genocidne politike koji su zbog svojih nedela osuđeni na doživotne robije. Studenti Filozofskog su sročili svoju verziju događaja u BiH od 1992. do 1995. godine, koja se, gle čuda, jedan kroz jedan poklapa sa propagandnom verzijom koju već decenijama propovedaju glasnogovornici ideologije krvi i tla.

Po studentima, 9. januara 1992. proglašena je “Republika srpskog naroda Bosne i Hercegovine” takoreći preventivno, “kao odgovor na najavljenu secesiju Bosne i Hercegovine i nadolazeći vihor rata”. Da, rat je prirodna nepogoda, vihor, tornado, tajfun, prosto se desi, a nije posledica temeljnih priprema na državnom i vojnom nivou, kojima je prethodila ideološka mobilizacija i homogenizacija, uz izradu prilično detaljnih planova o etničkom čišćenju i stvaranju Velike Srbije.

Studenti tvrde i da je u ratu “cena slobode plaćena sa više od 25.000 života”. Ne znam o kakvoj slobodi govore, valjda o slobodi od morala i ljudskosti, ali je izvesno da računaju samo srpske žrtve, koje su uglavnom bile vojne, a višestruko veći broj pobijenih Bošnjaka, mahom civila, apsolutno ih ne zanima. O Hrvatima i pripadnicima drugih nacija da i ne govorimo. Reklo bi se da studenti Filozofskog nesrpske žrtve tretiraju kao nepostojeće, jer za njih oni koji nisu Srbi nisu ni ljudi.

Genocidna borba za slobodu

U nastavku saopštenja studenti su naricali nad nepravdom koju Srbima nanosi visoki predstavnik, naravno nelegalni i nelegitimni, da bi na kraju konstatovali kako se studentska borba nije vođena samo protivljenjem korupciji, već i “vrednostima suverenosti i slobode”. U zaključku su poručili da “zalaganje za ove vrednosti ne sme ostati samo na jednoj obali Drine, jer sloboda od tuđinske i sloboda od domaće tiranije ostaju neodvojive”. Normalno, Drina je ionako veštačka granica koju valja izbrisati, e da bi se srpski narod najzad ujedinio, kako tvrde svi nacionalistički ideolozi i političari. Dakle, studentska borba protiv Vučićevog režima je inačica Radovanove i Ratkove borbe za etnički čiste teritorije. Zaista zanimljiva paralela.

U propratnoj poruci objavljenoj uz saopštenje, studenti su uskliknuli “Volimo te otadžbino naša!” (bez mrskog zareza), zbunjujući cenjeni publikum. Na koju otadžbinu misle, budući da se obraćaju sa institucije iz glavnog grada Srbije? Na nikad nedosanjanu Veliku Srbiju? Na to upućuje nastavak poruke – da je deveti januar “simbol nepokolebljive borbe za slobodu, mučeničkog stradanja i jedinstva našeg naroda sa obe strane Drine”. Poruku su okončali prigodnom zahvalnicom: “Hvala svima koji su svojom borbom i žrtvom ugradili sebe u njene temelje”.

Trebalo bi obavestiti studente Filozofskog fakulteta da se ta njihova nepokolebljiva borba za slobodu mahom vodila protiv civilnog stanovništva, opsadama, masovnim pokoljima, kolektivnim proterivanjem stanovništva, masovnim silovanjima, snajperisanjem dece, ubijanjem golorukih nevinih ljudi, rušenjem gradova i spaljivanjem sela. Puni su zapisnici Haškog tribunala svedočanstava o toj “borbi za slobodu”.

Važno je zvati se Mehmed

A u temelje Republike Srpske zaista jesu ugrađene brojne žrtve, ali uglavnom bošnjačke, ti temelji su masovne grobnice, primarne, sekundarne i tercijarne. Temelj te tvorevine je groblje u Potočarima. Ako ih mrzi da čitaju silne knjige napisane o ratnim zločinima počinjenim širom BiH i o genocidu u Srebrenici, eno im Vikipedije, tu mogu da se obaveste na brzinu. Mada, verovatno studenti to sve znaju, bar u opštim crtama, samo je problem što se slažu sa genocidnom politikom i praksom. Pa nisu slučajno na kraj saopštenja stavili fotografiju Višegradskog mosta, na kojem su srpske snage streljale Bošnjake i bacale ih u Drinu.

Plenumi nekolicine fakulteta preneli su saopštenje plenuma Filozofskog, dosoljavajući ga sopstvenim komentarima koji su ponekad imali karakter nehotičnog crnog humora. Tako je plenum Ekonomskog fakulteta uz rođendansku čestitku dometnuo adekvatan citat: “Čovek postaje slobodan svojom odlukom, otporom i nepristajanjem”.

Budući ekonomisti nisu primetili da nije baš primereno koristiti citat Meše Selimovića zarad čestitanja 9. januara, iz prostog razloga što su tvorci njihove ljubljene Republike Srpske ljude koji se zovu kao znameniti pisac naprosto proterivali, trpali u konc-logore ili dva metra pod zemlju. I to u nekoliko grobnica, da zametnu trag zločina. A to su radili upravo zato što se neko zvao, na primer, Mehmed, a prezivao, recimo, Selimović.

Nisu se poetskim izborom proslavili ni studenti Poljoprivrednog fakulteta, koji su citirali patriotske stihove Alekse Šantića iz pesme “Moja otadžbina”. Jeste Šantić napisao gomilu kičastih pesama, klanjajući se naciji, jeste da je opevao i srpske pohode u Balkanskim ratovima, i to od toponima do toponima, ali je napisao i pesmu “Ostajte ovdje”, obraćajući se svojim komšijama muslimanima, nagovarajući ih da se ne sele u Tursku, nakon aneksije Bosne. “Majka vaša zemlja vam je ova”, poručivao je Šantić komšijama, a tvorci Republike Srpske su nastojali da iskorene Bošnjake iz Bosne, da ih pobiju i proteraju. Ali, od mladih ljudi koji su u stanju da lestitaju deveti januar ne treba očekivati ni logiku, ni znanje, ni pamet.

Protiv ratne propagande

Studentski pokret je ideološki heterogen, sačinjen od raznih struja, od mnoštva mladih sa raznim političkim preferencijama. Do sada su oni kojima nacionalističke i šovinističke ideje ne leže na srcu u sličnim prilikama ostajali ćutljivi, zarad famoznog jedinstva, da se pokret ne bi delio, i tome slično. Međutim, ovog puta su nacionalno onesvešćeni studenti prevršili meru. Jedno je biti desničar, konzervativac i prosipati opšta mesta nacionalističke retorike, a nešto sasvim drugo je otvoreno slaviti genocid.

Prvo se 9. januara oglasio Državni univerzitet u Novom Pazaru (DUNP) jednim protestnim tvitom. Taj tvit je ubrzo bio obrisan, pa je izgledalo kao da je još jednom ućutkan onaj normalniji deo studentskog pokreta, zarad famoznog jedinstva. Međutim, sutradan je plenum Fakulteta za fizičku hemiju (FFH) objavio saopštenje sa vrlo jasnim stavom: “Zvanični stavovi studentskog pokreta se tiču isključivo borbe za pravdu koja je, podsetimo, jednaka za sve i ne zna za etničku pripadnost. Plenum FFH ne želi da učestvuje u političkoj provokaciji i širenju ratne propagande iz devedesetih godina”.

Oglasio se i plenum DUNP-a, naglašavajući da “iznošenje uvredljivih, šovinističkih i kontroverznih stavova”, te namerno forsiranje tema koje izazivaju sukobe ima za cilj “slabljenje, cepanje ili uništenje studentskog pokreta”. Javio se i plenum Filološkog fakulteta u Beogradu, podsećajući da se zalažu za “pravnu državu u kojoj su svi građani ravnopravni, bez obzira na versku i etničku pripadnost”.

“Smatramo da se informacije ne smeju servirati selektivno, pogotovo kada se radi o temi kao što su bratoubilački ratovi 90-ih koji su ostavili nesagledive posledice po narode bivše Jugoslavije. Plenum Filološkog fakulteta neće učestvovati u tome”, poručili su studenti.

Dve struje: Između nade i tapkanja na mestu zločina

Deveti januar je pokazao da u studentskom pokretu postoje ideološke podele, te da ipak ima nekih crvenih linija preko kojih antinacionalistička strana ne može da pređe. Koja će struja prevladati videćemo u bliskoj budućnosti, kad bude objavljena studentska lista za buduće, još neraspisane parlamentarne izbore.

S obzirom da su studenti odrasli u društvu totalno zatrovanom nacionalizmom, u atmosferi svakodnevnog širenja šovinističke mržnje, prekrajanja prošlosti, negiranja genocida i ratnih zločina, glorifikacije masovnih ubica, s obzirom da zapravo ni za šta drugo i ne znaju – ne čudi što je jedan deo mladih ljudi podlegao opštem ambijentu i ustaljenim lažima.

Ohrabruje činjenica da su studenti koji su nekim čudom uspeli da se sačuvaju od nacionalističke pošasti prestali da ćute i počeli da pružaju otpor ovoj drugoj strani koja suštinski zagovara vučićevski, radikalsko-socijalistički pogled na blisku prošlost i ratno nasleđe. Ukoliko ta strana postane dominantna u studentskom pokretu, onda možda ima neke nade za Srbiju, za konačni raskid sa zločinačkim ideologijama i politikama, što bi i susedima olakšalo život. U suprotnom, ako prevladaju ovi beslovesni “filozofi” i slični ljubitelji borbe za slobodu pomoću genocida, nastaviće se propadanje i tapkanje u mestu zločina.

(Tekst preuzet s portala !Odgovor)