Pobeda antiislamske desničarske partije Gerta Vildersa na parlamentarnim izborima u Holandiji izazvala je politički potres u zemlji, a može imati i dalekosežne posledice u Evropi.

Protivnik proširenja EU i slanja oružja Ukrajini, zagovornik zaustavljanja imigracije i smanjenja finansijskih izdvajanja u budžet Unije, Vilders bi kao novi holandski premijer bio noćna mora za Brisel.

Posle velike pobede na jučerašnjim izborima, na kojima je osvojio duplo više mesta u parlamentu nego u prethodnom sazivu, Vilders će danas početi da traži koalicione partnere, mada mu to neće biti lako zbog njegovih stavova protiv EU, migranata i klimatskih promena.

Iako je ublažio svoju antiislamsku retoriku u kampanji, njegov predizborni program uključivao je pozive na referendum o izlasku Holandije iz EU, uprkos anketama koje pokazuju da među Holanđanima ne postoji takvo raspoloženje.

Učešće Vildersa na samitima EU, uz druge desničarske lidere koji su već tu, promenio bi dinamiku evropskih pregovora, a mnoge politike, od klimatske akcije i reforme EU do isporuke oružja Ukrajini ponovo bi mogle postati tema rasprava.

Preliminarni rezultati pokazuju da je Vildersova Slobodarska partija osvojila 37 od 150 poslaničkih mesta, u odnosu na 17 u prethodnom sazivu.

Drugoplasirana je koalicija liberala i zelenih, pod vođstvom bivšeg potpredsednika Evropske komisije Fransa Timermansa, sa 25 osvojenih mesta, a na trećem mestu je Partija za slobodu i demokratiju (VVD) na čijim čelu je do ostavke bio premijer Mark Rute, koja će dobiti 24 poslanika, 10 mesta manje.

Timermans je jasno rekao da Vilders ne može da računa na koaliciju s njim, ali liderka VVD Dilan Ješilgoz nije isključila moguću saradnju.

Piter Omciht, čija je tek osnovana partija Novi društveni ugovor osvjila 20 mesta, rekao je da je uvek otvoren za razgovore.

„Uveren sam da možemo da postignemo dogovor. Želimo da vladamo… i vladaćemo“, rekao je Vilders u pobedničkom govoru.

Uprkos svojoj oštroj retorici po pitanju migracija, Vilders je rekao da će sve politike koje bude sprovodio biti „u okviru ustava i zakona“ i da će biti premijer svih građana.

Vildersova pobeda desila se godinu dana nakon pobede italijanske premijerke Đorđe Meloni i njene desničarske partije Braća Italije i samo dva meseca nakon što je u Slovačkoj pobedila populistička evroskeptična partija Roberta Fica.

Sve veća popularnost desničarskih partija vidljiva je i u drugim zemljama širom Evrope, među kojima su Nacionalno okupljnje Marin Le Pen u Francuskoj i Alternativa za Nemačku.

Ishod izbora u Holandiji šalje upozoravajuće signale mejnstrim partijama širom Evrope uoči izbora za Evropski parlament naredne godine, na kojima će ključne teme biti verovatno iste kao u Holandiji – migracije, životni standard i klimatske promene.

Vildersu je čestitke na izbornom uspehu brzo uputio mađarski premijer Viktor Orban, rekavši da su stigli „vetrovi promena“.

(Beta, foto: Pixabay)