Programski koordinator Udruženja „Da se zna!“ Nikola Planojević izjavio je danas da se u javnoj sferi primećuje zaoštravanje retorike kada se govori o LGBT+ zajednici i da je sve češća upotreba govora mržnje, što, kako je ocenio, ne donosi štetu samo pojedinim osobama ili zajednicama, već i čitavom društvu.

Planojević je za agenciju Beta rekao da su sloboda govora i mišljenja zagarantovani svakome, da svako ima pravo da svoje stavove javno iznosi, ali da to može postati problematično kada se ona koristi za širenje mržnje i netrpeljivosti i da je posebno problematično kada to rade akteri iz javnog ili političkog života.

„Neki od ovakvih ispada nose težinu prekršaja i krivičnih dela, kao što je to u slučaju (predsednika SDA Sandžaka) Sulejmana Ugljanina, protiv kojeg smo podneli pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti zbog širenja govora mržnje“, rekao je Planojević.

Sa druge strane, izjave gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, po rečima Planojevića, „pokazuju određenu dozu netrpeljivosti, ne prelazeći granicu diskriminacije“.

„Ali u njegovom slučaju vidimo istupanje iz okvira jedne političke funkcije i korišćenje političke platforme za propagiranje ličnih stavova, što je takođe štetno za čitavo društvo. Posledice ovakvih istupa su velike, a po pravilu ih trpe marginalizovani i ugroženi delovi stanovništva“, naglasio je on.

Udruženje „Da se zna!“ bavi se evidentiranjem slučajeva nasilja i diskriminacije nad LGBT+ osobama u Srbiji, kao i pružanjem pravne i psihološke podrške, a Planojević navodi da je to udruženje u 2021. godini zabeležilo 83 incidenta protivpravnog postupanja motivisanog mržnjom prema LGBT+ zajednici.

Objasnio je da incidenti svake godine variraju po vrsti i intenzitetu počinjenog dela, ali skoro svake godine najveći udeo čine psihičko uznemiravanje, fizički napadi i diskriminacija.

„Posebno zabrinjava što smo tokom ove godine zabeležili dva incidenta policijske brutalnosti i nehumanog tretmana koje je bilo proizvod mržnje prema žrtvama zbog njihove dručačije seksualne orijentacije“, objasnio je Planojević.

Naglasio je da iz godine u godinu to udruženje uspeva da dođe do sve većeg broja incidenata motivisanih homofobijom i transfobijom, i da su, iako najviše prijava dolazi iz Beograda, tokom 2021. godine zabeležili i nekoliko incidenata u Novom Sadu, Nišu, Leskovcu, Subotici i drugim gradovima.

Po njegovim rečima, iako to pokazuje da LGBT+ osobe u drugim gradovima i manjim mestima takođe trpe homofobične i transfobične napade, više od 80 odsto tih incidenata nije prijavljeno nadležnim institucijama, uključujući policiju, tužilaštvo i sudove.

„Kao najčeće razloge neprijavljivanja prebroditelji navode nepoverenje u institucije, nepoznavanje procedura i strah od počinitelja ali i činjenicu da nisu ‘autovani’ te ne žele da u procesu prijave otvoreno govore o seksualnoj orijentaciji ili rodnom identitetu, rizikujući tako da budu žrtve sekundarne viktimizacije od strane službenih lica“, istakao je Planojević.

Na pitanje da li se broj napada povećava kako se bliži održavanje Prajda, Planojević je naglasio da se napadi na Prajd Info Centar u Beogradu „skoro po pravilu“ svake godine dešavaju oko datuma bitnih za LGBT+ zajednicu, što uključuje i sam Prajd.

Dodao je da napadi variraju od skandiranja i cepanja dugine zastave, do ispisivanja grafita i uništavanja izloga na druge načine, a da su prošle godine zabeležili napade na osobe koje su, vraćajući se sa Prajda, nosile LGBT+ obeležja sa sobom, koji su uključivali verbalne napade, ali i udarce, otimanje i cepanje zastava.

„Povećana vidljivost naše zajednice nažalost sa sobom donosi i veću otvorenost da budemo izloženi raznim vrstama napada, iako je sa druge strane jedna od ključnih načina da donesemo bilo kakvu promenu u durštvu i da se izborimo za prava koja bi trebalo da nam budu garantovana, a nisu“, rekao je Planojević za agenciju Beta.

Govoreći o Europrajdu, čiji će Beograd biti domaćin u septembru, Planojević je kazao da bi gostovanje bilo koje međunarodne manifestacije u Beogradu trebalo da bude razlog za slavlje i ponos, i dodao da Europrajd sa sobom donosi mogućnost da se evropski turisti upoznaju sa glavnim gradom i kulturom, ali i problemima sa kojima se LGBT+ zajednica u Srbiji susreće.

„Europrajd bi trebalo da posluži kao megafon kroz koji bi se našoj i evropskoj javnosti predočilo da prava koja su garantovana svakom nisu garantovana jednom delu društvu, što uključuje pravo na porodični život, pravo na bezbednost, parvo na nepovredivost integriteta, pravo na život u sladu sa sopstvenim identitetom bez mržnje i diskriminacije“, istakao je on.

Planojević je dodao i da će, ako nakon održavanja te manifestacije više ljudi bude svesno da LGBT+ osobe u Srbiji žive u lošijem položaju od većinske populacije po pitanju bezbednosti, prihvatanja i mogućnosti vođenja porodičnog života, gostovanje Europrajda u Beogradu „ispuniti svoju svrhu“.

(Beta)