Danas prezentirani projekat stvaranja monetarne i ekonomske unije euro-zone, sačinjen od strane Evropske komisije, potvrdjuje ono što su u Uniji dugo odbijali da priznaju – stvara se Evropa u dvije brzine, gdje će unutar zone zajedničke valute jačati monetarne, ekonomske pa i političke veze, sa kako se ukazuje, otvorenim vratima da im se pridruže i ostali.

Naravno, naglasak današnje prezentacije plana Evropske komisije nije bio na podjelama, već objedinjavanju – medjutim, računica je jasna: veće interese za koordinacijom imaju države Unije koje dijele više toga, a euro kao zajednička valuta ih je, boreći se protiv kriza i izazova, doveo do tačke kada su snažnije ekonomske, monetarne, a za njima i političke veze neminovne.

„Moramo pokazati da smo spremni da se krećemo naprijed i jačamo saradnju i integraciju na fiskalnom, ekonomskom i takodje političkom polju. To je cilj našeg plana, to ga čini dokumentom za budućnost- na kratki, srednji i dugi period„, kaže predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.

Plan Evropske komisije, koji bi se trebao naći pred šefovima država ili vlada EU na decembarskom skupu, sadrži planirane korake, sredstva i načine kako ojačati superviziju banaka, uspostaviti finansijsku stabilnost, što bi, vjeruju njegovi autori, trebalo da vodi ekonomskom prosperitetu i boljim socijalnim uslovima za Evropljane.

Danas je takodje demantovana tvrdnja da euro-zona ima plan da izbaci Grčku iz svoga društva.

„Suprotno uvjerenju mnogih, države euro-zone će učiniti sve što je potrebno da zadrže Grčku u zoni zajedničke valute“, poručio je Barozo.

Planovi su jedno, a stvarnost drugo – ne treba puno mudrosti da se predvidi kako će plan Evropske komisije o jačanju monetarnih, ekonomskih, a potom i političkih veza euro-država izazvati veoma različite reakcije: od podrške do potpunog odbijanja onih članica kojima su i ovakve  evropske veze suviše bliske… ipak, komesar za finansije je optimista:

„Komisija je pažljivo odmjerila i uzela u račun teoriju, političku zbilju, kao i zakonske preduslove u okviru Lisabonskog sporazuma i iza  toga„, istakao je Oli Ren.

Iza toga znači da bi se, ako i kada to bude potrebno, mijenjao i tzv. evropski ustav da se stvori prostor za Evropsku monetarnu uniju 17 država, kojoj, više puta je danas naglašeno, mogu da se pridruže i ostale članice Unije, ukoliko to žele. U svakom slučaju, današnji dan bi trebalo zapamtiti – za jedne će on biti početak stvaranja bližih ekonomskih, monetarnih i političkih veza veza evropskih država, za druge: tačka od koje će Evropa prema budućnosti da napreduje u dvije brzine.

(Elvir Bucalo, VOA)