Severna Koreja planira da ponovo pokrene nuklearni reaktor u Jongbjonu koji ne radi od 2007, javila je u utorak državna agencija KCNA. Međunarodna zajednica osuđuje ovaj potez Pjongjanga. U međuvremenu, u blizini korejskog poluostrva je razmešten američki razarač koji može da obori raketu ispaljenu iz Severne Koreje.

U saopštenju se navodi da će to osnažiti nuklearne sposobnosti Severne Koreje i po „kvalitetu i kvantitetu“.

Pjongjang će pokrenuti sve kapacitete u nuklearnom postrojenju u Jogbjonu, uključujući za obogaćivanje uranijuma i reaktor od pet megavata, rekao je portparol ministarstva za atomsku energiju, navodi KCNA.

Taj reaktor je bio jedini izvor plutonijuma koji može da se iskoristi za nuklearni program Severne Koreje. Vlasti Južne Koreje su saopštile da pomno prate situaciju.

„To je za žaljenje, ako je izveštaj tačan. Severna Koreja treba da se pridržava sporazuma, uključujući i o denuklearizaciji korejskog poluostrva”, kazao je portparol ministarstva inostranih poslova Ćo Tai Jung.

Kina, koja se smatra saveznikom Pjongjanga ali se nedavno složila sa uvođenjem međunarodnih sankcija, takođe je izrazila žaljenje.

“Denuklearizacija korejskog poluostrva i očuvanje mira i stabilnosti na tom području, kao i severnoistočnoj Aziji, konzistentan je stav Kine. Sadašnja situacija je veoma složena i osetljiva. Pozivamo sve strane da budu uzdržane i što pre se vrate pregovorima”, rekao je portparol ministarstva inostranih poslova Hong Li.

Japan je takođe kritikovao potez Pjongjanga.

„Ako Severna Koreja pokrene svoj nuklearni reaktor, to će biti provokativna akcija, jer bi se time prekršili dogovori u okviru razgovora “šestorke”  kao i rezolucije UN. Moramo da pažljivo reagujemo”, ističe glavni sekretar Vlade Jošihide Suga.

Ovo je poslednja u nizu mera Pjongjanga nakon nuklearne probe u februaru. Severna Koreja je nezadovoljna sankcijama UN i zajedničkim vojnim vežbama SAD i Južne Koreje.

U poslednjih nekoliko sedmica Pjongjang je više puta zapretio Seulu i Vašingtonu, a SAD su odgovorile razmeštanjem avijacije i ratnih brodova oko Korejskog poluostrva.

Američki ratni brod “USS Fitzgerald” koji je doplovio u Južnu Koreju da bi učestvovao u vojnim vežbama te zemlje, poslat je u blizinu jugozapadnog dela korejskog poluostrva, umesto da se vrati u svoju matičnu luku u Japanu.

Ovaj razarač poseduje sistem za praćenje i navođenje „Aegis“ i može da obori eventualno ispaljenu raketu sa teroritorije pod kontrolom Pjongjanga.

Bela kuća: Bez značajnih promena na terenu

Portparol Bele kuće Džej Karni (Jay Karney) je istakao u ponedeljak veče da nema značajnih promena na terenu.

„Napomenuo bih, da uprkos žestokoj retorici koju čujemo iz Pjongjanga, nismo primetili promene u vojnoj poziciji Severne Koreje, kao što je masovna mobilizacija ili veliko pomeranje trupa. No, mi uzimamo te pretnje veoma ozbiljno i pomno pratimo situaciju. Preduzeli smo razborite poteze, kao što su letovi aviona B-2 i B – 52, kao i smanjivanje pristiska na Seul da ne preduzima jednostrane akcije”.

Severna Koreja je 2007. zatvorila reaktor u Jongbjonu, oko 100 kilometara severno od Pjongjanga, u okviru sporazuma „razoružanje za humanitarnu pomoć“. On je kasnije propao delimično zbog nepoverenja SAD i drugih partnera da se Pjongjang istinski pridržava dogovorenog.

Severnokorejske vlasti proterale su 2009. inspektore Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) sa poligona Jongbjon i od tada ne dozvoljavaju pristup ekspertima te agencije.

U ovom postrojenju se može reprocesuirati isluženo nuklearno gorivo do nivoa neophodnog za dobijanje plutonijuma od koga se može praviti nuklearno oružje.

Američki naučnik Sajfrid Heker (Siegfried Hecker) je imao priliku da poseti Jongbjon i u izveštaju iz 2010. je napisao da Severna Koreja može da pokrene sve operacije u roku od 6 meseci. On je rekao da je video hiljadu centrifuga za obogaćivanje uranijuma. Heker je tada izjavio da su ove centrifuge pre svega namenjene za proizvodnju nuklearne energije za civilne potrebe, ali se mogu koristiti i za dobijanje goriva za atomsku bombu.

Ukoliko ovaj reaktor bude korišćen za dobijanje plutonijuma, procenjuje se da bi Severna Koreja mogla da godišnje proizvede jednu nuklearnu bombu.

(Dragan Štavljanin, Slobodna Evropa)