Na dan tragedije u Novom Sadu, na svom Fejsbuk profilu izrazio sam saučešće žrtvama i njihovim porodicama i pozvao svoje čitaoce krvne grupe 0 i A da doniraju krv. Završio sam sledećom porukom: „Ovakve tragedije uvek imaju odgovorne, koji moraju biti procesuirani i kažnjeni. Korupcija ubija.“

Pa ipak ove, naizgled evidentne – čak i banalne – reči, iznenada su naišle na gnev, i to ne bilo koga, već samog predsednika Republike Srbije. U intervjuu svom klimoglavcu Mariću na TV Hepi pomenuo me je lično: „Rekao je onaj Piotr Nikitin, ruski izdajnik koji napada ljude za koje misli da su za Putina i misli da može da bije po Srbiji koga stigne i kako hoće, govori ’korupcija ubija’. E, koja korupcija? Koja korupcija, lažove jedan?“

Biti lično pomenut od strane predsednika, i to u njegovom neponovljivom neposrednom stilu, uvek je velika čast i zadovoljstvo. Ali osim zahvalnosti na toplim rečima, predsednikovi komentari pokreću i niz pitanja.

Prvo pitanje, oko predsednikovih optužbi da se ja, Piotr Nikitin, šetam po Srbiji i bijem koga stignem i kako hoću, a posebno one koji su za Putina, više je pitanje za lekare. Mentalna stabilnost osobe koja zamišlja sliku kako baš ja, baš po Srbiji, idem okolo i tučem baš ljubitelje Putina, definitivno je upitna.

Drugo pitanje je šta predsednik države radi prateći izjave jednog „ruskog izdajnika“ na društvenim mrežama. Predsedniče, Vi ste zauzet čovek. Ako Vam se moje objave ne sviđaju, možda me jednostavno treba blokirati i okrenuti se poslu? Da znam iza kog profila se krijete, ja bih Vas definitivno blokirao.

Ali mnogo važnije pitanje je ono treće, koje je direktno postavio sam predsednik. To pitanje glasi: „Koja korupcija, lažove jedan“?

I zaista, predsedniče, koja korupcija? Ko je ikada čuo za korupciju u građevinarstvu? A kamoli za korupciju u građevinarstvu po tajnom ugovoru. A kamoli za korupciju u građevinarstvu po tajnom ugovoru sa kineskim kompanijama. A kamoli za korupciju u građevinarstvu po tajnom ugovoru sa kineskim kompanijama pod nadzorom kompanije jednog mađarskog oligarha i ličnog prijatelja Viktora Orbana. Ma nezamislivo. Koja bre korupcija, lažove? Nema korupcije. Greška struke.

Ne, predsedniče. Kada nakon državno-privatne (ne)renovacije usred bela dana padne nadstrešnica i ubije ljude, uzrok nije „greška struke“. Uzrok je odsustvo struke. Uzrok je da je struka ili uklonjena iz projekta, ili je gledala na drugu stranu. A to se zove: ko-rup-ci-ja. Kao što je rekao jedan Novosađanin koji me je naučio srpski jezik: „Ne bi bilo ove krvi da je bilo sve po zakonu.“ Drugog razumnog objašnjenja nema.

Četrnaestoro ljudi je mrtvo. Među njima i deca. Troje je u teškom stanju, izgubili su ruke i noge. Narod puca od tuge, neverice, pravednog gneva. Cela zemlja je na nogama.

Čime se bavi njen predsednik? Visi na društvenim mrežama, psuje neistomišljenike, šušti papirima koji su za ostali svet tajna i viče „koja korupcija, lažove jedan“.

Nisam u Srbiju došao juče, već pre više od dvadeset godina. Dobro poznajem i svim srcem volim ovu zemlju. I znam da ona zaslužuje bolje. Bar malo bolje. Da bi opstala.

Umesto zaključka, citat – koji je Vama, predsedniče, sigurno veoma dobro poznat, s obzirom da ste sami više puta izjavljivali divljenje Fjodoru Mihajloviču Dostojevskom:

„Kako ’ko je ubio?’ Pa Vi ste ubili, Vi i niko drugi.“

Citat je iz knjige koja se zove „Zločin i kazna“. Umesto društvenih mreža, valjalo bi da je ponovo pročitate. Tiče se odgovornosti.

(Peščanik, foto: Autonomija)