Vlasti Srbije dobile su grejs period od šest meseci da ispuni zahteve potrebne za deblokadu sredstva iz Plana rasta, pre svega, zbog ambijenta u kojem politika proširenja ponovo dobija na zamahu, kaže izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula. Bez obzira na to, kako ističe, ne veruje da će biti „gledanja kroz prste“ i da će to biti period u kojem će vlast u Srbiji morati da pokaže koliko ozbiljno želi da ostvari ono na što se obavezala.

Picula je u uključenju u program N1 rekao da se, posle dužeg perioda u kojem je politika proširenja bila usputna tema na sastancima Saveta Evrope, stvara se jedna vrsta optimizma oko obnovljene politike proširenja u kojem se daje šansa svima onima koji, barem deklarativno, žele ući u Evropsku uniju. Zbog toga je, kako kaže, vlastima u Srbiji dat grejs period od šest meseci za ispunjenje zahteva koji bi doveli do deblokade sredstava iz Plana rasta.

„Čini mi se da Srbija ima svoje mesto, međutim ne ono mesto kako ga interpretiraju provladini mediji u Srbiji, i sigurno da je predsednik Vučić ovoga trenutka u daleko komplikovanijem položaju nego što on i mediji koje kontrolišu žele prikazati. Njegovi susreti u Tivtu sa Ursulom fon der Lajen, Koštom, Merkel i Makronom su u interpretaciji tih medija ulepšavanje realnosti, jer ne navode ona problematična pitanja koja su se tom prilikom sigurno i otvorila. I smatram da se, nakon Tivta i izveštaja koji tek treba usvojiti na plenarnoj skupštini, ipak šalje jedna jasna poruka da uprkos svim medijskim smicalicama i pokušajoma lobiranja, Srbija jednostavno ne može napredovati na putu Evropske unije u ovim okolnostima i s ovakvom vlašću”, naveo je on.

Dodaje da su kriterijumi EU potpuno jasni, da ih se treba pridržavati, i da bez obzira na ovu vrstu zamaha politike proširenja, ne vjeruje da će biti “gledanja kroz prste”.

“Pre svega, jednoj vlasti koja već pune četiri godine ne uspeva otvoriti nijedno pregovaračko poglavlje, i koja je početkom ove godine, poslala jasan signal usvajanjem takozvanih Mrdićevih zakona, ja ih nazivam Vučićevim zakonima, da ona ne namerava ozbiljno usvajati demokratske standarde koji su potrebni ne samo da bi se napredovalo na putu prema članstvu, nego su to standardi koji treba da funkcionišu u svakoj zemlji koja se naziva demokratskom”, kaže izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.

Period od šest meseci koji je dat Srbiji, prema njegovim rečima, je period u kojem će vlast morati da pokaže koliko ozbiljno želi da ostvaruje ono na što se obvezala. Šta će se u tom periodu desti, kako kaže, teško je predvideti, ali da je mišljenja da će se, ako nije bilo prostora za usuglašavanje i dijalog do sada, situacija još teže realizovati u idućih šest meseci.

“Meni se čini da sada i Srbija ulazi u jedan period u kojem se neke razlike neće moći više sakrivati, jer one će postati i tema unutarašnje političke borbe, jer najavljuju se izbori u Srbiji. Ne znamo, doduše, kada će oni biti, i čini mi se da je ovo trenutak kada, ukoliko dođe do izborne kampanje, tada će se odnosi samo zaoštravati. To znači da će vlast insistirati na svemu onome što će je održati na vlasti, dok će politička opozicija insistirati na razlikama u odnosu na vlast i tu nekog prostora za dogovor neće biti. Meni se čini da su ovi izbori izuzetno važni, jer vlast želi preživeti u trenutku kada trpi nezapamćen pritisak onih koji žele da je smene“, naveo je sagovornik N1.

Komentarišući to što se čini da iz EU, sa jedne strane, stižu nikad oštriji izveštaji o Srbiji, a sa druge, se čini da pojedini evropski zvaničnici u svojim izjavama imaju blagonaklon stav prema predsedniku Srbije, Picula kaže da treba razlikovati ono što se kaže pred novinarima na zakazanim pres konferencijama, od sadržaja koji se komuniciraju u četiri zida.

“Ja sam siguran da su poruke predsedniku Vučiću kada razgovara sa nekim od čelnika država članica Evropske unije bitno drugačije od onih koji se artikulišu kada se oni susretnu zajedno pred novinarima, iako tu pomalo već vidim i neke promene. Dakle, pojedine države članice imaju sigurno i nešto drugačije nijansirane interese na Zapadnom Balkanu, ali još uvek nastoje prikazati da su deo jednog zajedničkog stava Evropske unije prema proširenju, koje se ovog trenutka ipak ponovo vratilo kao jedan od prioriteta i Komisije i Evropskog parlamenta i Saveta. Tako da su prave poruke one koje sigurno se ne komuniciraju na pres konferencijama nakon sastanka”, naveo je on.

Dodao je i da spoljna politika Srbije ne otvara vrata Brisela, te da je mišljenja da je predsednik Vučić na sastancima čuo i poruke koje mu se nisu svidele.

“U slučaju Srbije to je potpuno jasno, da u ovom trenutku kada je Rusija napala susednu državu koja je takođe kandidatkinja za ulazak u Evropsku uniju, koja je žrtva agresije, u trenutku kada imate vrlo, vrlo napete odnose sa dojučerašnjim saveznikom u Vašingtonu, gde je na čelu verovatno najneprijateljskije orijentisana administracija prema Evropskoj uniji u istoriji transatlantskih odnosa, kada imate odnose s Pekingom koji ovog trenutka ipak diže obrve jednom dobrom delu članica Evropske unije zbog kineskih ambicija, ne samo na jugoistoku Evrope, nego u Evropi, tada sigurno takva spoljna politika ne otvara vrata Brisela. Ipak, spoljnopolitički aspekt je bitan, i dobro je da o njemu govorimo, ali prava šteta je za Srbiju što nema tog unutrašnjeg dijaloga, ne postoji vrsta zajedničke svesti koliko je članstvo u Evropskoj uniji važno, ili možda za neke od aktera i nije toliko važno“, rekao je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula.

(N1/foto: N1)