Tačno u deset sati pre podne, u četvrtak 17. septembra, znaće se sudbina vojvođanskog i novosadskog AD Dnevnik: u Agenciji za privatizaciju prekinuće se svaka državna novčana infuzija ovoj kući i odlučiti da li će imovina biti prodata za 3,7 miliona eura, sumi upola manjoj od procenjene, ili će se sačekati 31. oktobar što je krajnji rok da se država odrekne vlasništva u korist sadašnjih i nekada zaposlenih u ovoj novinskoj, izdavačkoj i štamparskoj kući.

Prvi javni poziv za prodaju raspisan je pre oko mesec dana i tada je traženo nešto više od 7,4 miliona eura. Kandidata za kupovinu po toj ceni nije bilo, iako je ona za skoro dva miliona eura bila niža od prvobitne knjigovodstvene vrednosti zgrade, prestarelih i neupotrebljivih mašina i uglavnom niskotiražnih izdanja, kao što su revija Dobro jutro, Poljoprivrednik, Neven i Mali neven… Zašto je već na prvom koraku vrednost preduzeća smanjivana verovatno znaju samo oni koji uveliko planiraju da bezmalo za džabe dođu do 10.000 kvadratnih metara kvalitetnog poslovnog prostora u samom centru Novog Sada.

Za kupovinu po novoj ceni, koliko je moguće prodreti u najstrožije čuvanu tajnu u Agenciji za privatizaciju, ipak ima zainteresovanih. Tačnije jedan zainteresovan koji lako može da pomrsi račune onima koji su naumili da, kroz stečaj i ono što sledi u novembru ove godine, lako dođu do velikih para. Zbog toga je ovih dana menadžment preduzeća u panici, jer je njihov plan doveden u pitanje.

Ono što se može napisati je da je jedan novosadski tajkun, do sada hapšen i preslišavan u istražnom zatvoru, pa potom pušten, otkupio dokumentaciju – dobrovoljno ili pod prisilom, svejedno. Prebogati Novosađanin, koji Dunav farba u roze boju, moguće da je ucenjen da donese odluku o kupovini kako bi i ova medijska kuća došla u ruke crno – crvene koalicije spremne da postane vlasnik svih medijskih kuća u Vojvodini. Dobar primer koji podržava ovakvu tezu je prodaja Radio Šida koji je procenjen na oko 7.000 eura, a prodat za 531 hiljadu eura. Izbori se bliže, pa najbogatija srpska partija se ni časa ne libi da za tuđ i ne baš čist novac dođe do svakog medija u Vojvodini.

Međutim, ako se taj novosadski farbar odluči da za 3,7 miliona eura kupi AD Dnevnik, čekaju ga neka neprijatna iznenađenja (koja to možda i nisu, jer naređenje od gore ne poznaje takvu sintagmu). »Politika – novine i časopisi« podneli su tužbu sudu u Beogradu protiv AD Dnevnika zbog duga od 150 miliona dinara (1,25 milion eura) koje ovo preduzeće nije ni napravilo – radi se o dugovanjima Dnevnik Vojvodina presa (izdavač lista Dnevnik) za dve godine štampanja ovog lista, za šta nije plaćen ni dinar. Tužitelj je od suda tražio da se donese privremena mera zabrane raspolaganjem nepokretnosti AD Dnevnik što bi značilo da, ukoliko se usvoji želja tužitelja (a, nema razloga sumnjati u interes države da Politika ojača i stane na zelenu granu pa je, stoga, jedino za ovu kuću privatizacija odložena na još godinu dana), javni poziv za prodaju AD Dnevnika bi morao biti stopiran. Do danas, a ostalo je još 19 dana, to nije učinjeno.

Ukoliko presuda bude u korist Politike (koja je odabrala novosadske advokate da vode ovaj slučaj) onaj ko bude kupio AD Dnevnik, moraće i to da plati bez obzira što je dugove napravilo drugo preduzeće čija je jedina veza sa AD to što potonji raspolaže sa 45 odsto akcija u listu Dnevnik. Ovim sumama trebalo bi dodati još i 70 miliona dinara duga AD prema poveriocima (550 hiljada eura) što u zbiru čini oko 4,5 miliona eura iz džepa farbara (koji je nedavno izjavio novinaru kako nema nameru da učestvuje u tom poslu, a potom otkupio dokumentaciju) ili naručioca, svejedno. Pošto se naručilac hvali da raspolaže sa 2 miliona eura na računima, sva je prilika da pred izbornu kampanju neće hteti da odvoji ni okrajak od ove sume.

Da vidimo šta eventualno donosi drugi scenario. Namera države i njenog ministra filharmonikaša da se, navodno po iskustvima Evrope, mediji privatizuju uništiće medije u Vojvodini (a i Srbiji, osim poželjnih), pa ni AD Dnevnik neće biti izuzetak.

Ako se preduzeće ne proda do poslednjeg dana oktobra, država će morati da se odrekne vlasništva u korist sadašnjih i bivših zaposlenih. I tu tek počinje zamešateljstvo. Trenutno je u AD Dnevnik šezdesetak zaposlenih, mahom portira, hauzmajstora, čistačica, nekolicina novinara itd. Zakon kaže da pravo na akcije imaju samo oni koji do sada nisu upisali nijednu državnu akciju (NIS, Aerodrom, Telekom…). Svi oni koji su poverovali u Dinkićevih 1.000 eura i požurili u pošte da se što pre nađu na spisku akcionara (a dividenda za NIS je oko 400 dinara godišnje, npr) neće imati nikakve vajde od državne darežljivosti. Njima ostaje da se kaju, a u sadašnjem AD akcije će, u tom slučaju, podeliti 5 – 6 zaposlenih i dobiti »zvanje« malih akcionara. Ali, uz akcije idu i velike obaveze i dugovi. Prednost je što u ovom slučaju neće morati da se sačuva delatnost, a ogromna mana što se uz postojeće dugove, pojavljuju i oni prema državi od oko 100 miliona dinara za neplaćene poreze i doprinose. U ovom slučaju, onaj koga mali akcionare izaberu za zastupnika kapitala, moraće da rasprodaje nekretnine. Njima pripada i 45 odsto državnog vlasništva u DVP. Sladak posao koji već merkaju kandidati nekoliko spratova više u desetospratnici kuće Dnevnik.

Svakodnevno uz Vučića

Nemalo iznenađenje Novosađana izazvala je velika slika Aleksandra Vučića na prvom spratu zgrade, na prozoru kancelarija koje je iznajmio Gradski odbor SNS. Slično je ukrašen i sprat gde se Vučić smeška tik uz kancelariju glavnog urednika i direktora AD. Na pitanje novinara otkud takav likovni aranžman u medijskoj kući, kao papagaji su direktori ponavljali da se zakup kancelarija plaća. Koliko, nikada nisu hteli da kažu. »Tajna« je otkrivena: ugovor o mesečnom zakupu je 132,7 eura, odnosno 4 eura po kvadratnom metru. Sve po propisima, mada se poslovni prostor na toj lokaciji plaća od 4 do10 eura, na koliko je i DVP svojevremeno pristao, pa nikada nije platio.

Čini se da bi najpravednije bilo, u ovom galimatijasu prava, obaveza, ambicija i želja da se lako dođe do novca, da država pokrene stečaj nad AD Dnevnik, proda nekretnine, udele i izdanja. To ne bi donelo veliku sreću zaposlenima, ali bi onemogućilo mešetare da se utale u ono što im ne pripada. A, sve je moglo da bude drugačije da Treća Srbija (kojoj su u internoj podeli vlasti pripali mediji) nije odbila 1,2 miliona eura izdvojenih za restrukturiranje. Samo zato što su to bile pare vojvođanske vlade.

I na kraju, kakva je sudbina DVP, odnosno posrnulog lista Dnevnik, čiji se zaposleni upravo baškare sa tek primljenom prvom polovinom aprilske plate. Vlasnik 55 odsto DVP je vec zaboravljeni WAZ (West Deutsche Algemeine Zeitung) nekadašnji strateški partner iz Nemačke. I pored svih napora da se kao vlasnik predstavi Miroslav Bogićević (po čijem nalogu je, navodno, doveden za glavnog urednika neprikriveni simpatizer SNS Miroljub Mijušković), WAZ-ova Ist medija traži da joj se vrate dugovi od oko pola milijarde dinara, jer se 2 -3 rate koje platio Bogićević smatraju ništavnim. I sve to pod rukovodstvom istih ljudi koji su prvo bili srpski, pa nemački, a sada naprednjački direktori i čije preduzeće 15 godina nije pozitivno poslovalo. Uz dobru platu i godišnje bonuse od 50.000 eura za uspešno rukovođenje! I slikanje na krsnim slavama SNS.

U redakciji lista ostalo je malo novinara (otišlo je tridesetak mladih, školovanih i dobrih žurnalista), od kojih dobar deo sumnjivog profesionalnog i etičkog kvaliteta. Sa smanjenim i retko dobijanim platama, onih koji hoće da rade je sve manje, pa se list održava uglavnom zahvaljući samo onima koji – nemaju gde. Razume se, sve to se odrazilo na tiraž, pa time i na prodaju oglasnog prostora, izuzev markica novosadskih JKP kojima se otplaćuju dugovi za struju, grejanje… Ili, kada grad Novi Sad priskoči u pomoć za maštoviti projekat o naseljenim mestima…

Ruku spasa DVP pružio je sadašnji koalicioni partner SNS čiji je čelnik naložio štampariji Forum da Dnevnik besplatno štampa… Dok, kao i sve, jednog dana ne stigne na naplatu. Baš kao i posle dogovora sa Politikom.

Ipak, moraćemo da sačekamo još koju nedelju i vidimo ko izvlači transfuziju iz vena nekada moćnog preduzeća.

(Autonomija)