Svi, često trapavi pokušaji vlasti još od pre deceniju i po da se AD Dnevnik izvede na dobar privrednički put, pali su u blato minule srede kada ni treći, silom iznuđeni (ili iskukani) pokušaj treće javne prodaje, ovog nekada izdavačkog i grafičkog giganta – nije uspeo. Za trećinu cene od prvobitno projektovanih 7,4 miliona dinara nije bilo kandidata, niti u Agenciji za privatizaciju koverta koji bi nudio, ako ne zelenu granu, ono bar minimim šanse da opstanu listovi Neven i Mali Neven, Dobro jutro, Poljopivrednik… Onih kojih nema na ovom spisku prethodno su završili i u stečaju.

Sa ovakvim finalom, ostatku preduzeća se možda sprema slična sudbina jer je, koliko je poznato, za polovinu novembra spreman predstečajni postupak koji bi trebalo da podmiri poverioce što su AD Dnevniku davali mahom repromaterijal i usluge na reč i bez pravih garancija da će sve to ikada biti i naplaćeno. Mesta i za krivičnu odgovornost svakako ima za one koji su taj novac trošili, ali i za one koji su zamajavali, obećavali bez pokrića, lagali kako je preduzeće potrebno novoj, sadašnjoj lokalnoj vlasti i, svakako, onoj koja sledi Vojvodini na skorašnjim izborima na proleće. I razume se, teškog bolesnika držali na infuzijama kalorijama za grejanje, kilovatima, karticama za Štrand, ponekom polovinom plate od pre četiri meseca.

Besmislena rasprava o budućnosti AD Dnevnik mogla bi da krene u dva pravca, od kojih niti jedan ne donosi fizičko i mentalno zdravlje duboko bolesnim i moralno posrnulim izdanjima, a bogami i ljudima.

Mnogi su se zaradovali da će posle patetičnog pisma direktora AD sa sve podsećanjima na slavnu antifašističku borbu, nebeske tiraže, slavna imena koja su u kući radila, država pristati na još jedan krug privatizacije. To se i dogodilo, jer više nije bila nikakva tajna i nije trebalo imati treće oko i shvatiti da ni od toga neće biti ništa. Jer, sem nekretnine, druge mačke u džaku nije bilo. A, na drugoj strani, država je sve činila omiljenoj »Politici« i potrošila javni kredit. Dnevnik je ipak suviše sitan zalogaj za još jednu afericu.

Zakon nalaže da se u ovakvim slučajevima država mora do 31. oktobra odreći vlasništva i podeliti ga zaposlenima, onima koji su se penzionisali, članovima povezanih društava…. Pod usulovom da nisu svojevremeno naseli na Dinkićevo obećanje od 1.000 eura po stanovniku i upisali akcije NISa (dividenda oko 400 dinara), Telekoma, Aerodroma… Njima neće pripasti ni dinara, osim ako se u vrhu vlasti, po ko zna koji put, odreknu zakonskih principa i nekakvim lex specialisom odluče drugačije. Ali, taman i da bude tako, brojni i skupi poverioci pojaviće se pred stečajnim upravnikom i sudom sa svojim zahtevima za vraćanje dugova uz debele kamate. Otuda nije realno očekivati ni »afericu« .

Šta će ostati radnicima, to sada niko ne zna, ali je dobar primer državne široke ruke slučaj Vranja, gde je u izdavačkoj kući u stečaju radnicimapodeljena tek trećina onoga što im pripada. To je zbog toga sto RTV Vranje nije ni krenulo u proces privatizacije, a trebalo bi da zaposlenima u Dnevniku po zakonu pripadnu sve besplatne akcije, ali videćemo. Sudbina zaposlenih u AD Dnevnik« je jasna. Prema nezvaničnim podacima, uz dug od oko 200 miliona dinara dobavljačima za, pre svega, papir, ploče, boje, usluge … tu je i ogroman dug od 50 milona dinara prema Poreskoj upravi, koja račun AD Dnevnik već dugo blokira.

Čekajući arapske pare

Kada se SNS povezala sa »zdravim« snagama u Štampariji AD Dnevnik (to je jedini novosadski kolektiv koji je javno podržao ondašnji fijasko miting naprednjaka u aprilu), i rukovođenje kućom prepustila ne više tako omiljenoj Trećoj Srbiji, kozačka većina je odlučila da odbije pokrajinski program i novac. Predstavnik grada Miroje Jovanović je tada, usred sednice, izjavio da je upravo u telefonskom razgovoru takav pravac »razvoja« odobrio Aleksandar Vučić a da će novac za zgradu stići od Arapa.
Pljuštala su obećanja, kao i ono gradsko da će »Dnevniku« kupiti novu štamparsku mašinu te da s toga treba odbiti ponudu Pokrajine da se zajedno s »Forumom« podigne novi zajednićki pogon potpuno dovoljan za sve vojvođanske potrebe. Predstavnik republićkog kapitala Bratibor Jovičić ćutao je kao zaliven. Kanda je sve to onda prvi put čuo.

I ostali poverioci uglas zahtevaju stečaj kako bi došli do svojeg novca nastalog prodajom imovine, pravnog lica, izdanja, udela… Čini sa da za deobu zaposlenima i penzionerima (shodno godinama staža provedenih u AD) neće ostati skoro ništa. D(r)ugovi su skoro sve pojeli, a verovatno i više od toga.

Neko od poverilaca prihvatiće se i 40 odsto akcija Dnevnik Vojvodina presa (izdavač lista »Dnevnik«) i uz nešto imovine, eto dobre prilike da se pokrene novi dnevni list. Takvi već njuše oko suda. Tradiciju treba zaboraviti što će posebno prijati onima koji su se u ratna i ova vremena našli na stubovima profesionalnog srama. Ali, o tome uskoro kada na red dođe rašomonijada sa vlasništvom nad listom »Dnevnik« koja se gubi negde između Nemačke, Bogićevića u srbijanskim kazamatima, Rodića, Beograda, Moskve, nepostojećeg »Tusonija« sa Kipra …Ta komedija sledi, najverovatnije, u poznu jesen sa tužnim krajem.

Nejasno je i dalje (ako se imaju na umu samo poštene namere) zašto je uopšte bio potreban treći krug privatizacije! I posle drugog neuspešnog kruga postojala je dobra i poštena mogućnost da se akcije podele zaposlenima. Mada je njima već ozbiljna muka od deoba akcija u evrima i rubljama, skoro polugodišnjih kašnjenja polovina plata, ukidanja skoro svih socijalnih povlastica… Razume se, dobili bi na grbaču i sve višemilionske dugove što i nije tako strašno ako bi bilo pameti: kada bi se deo imovine podao po realnoj ceni, vlasnici akcija bili bi u prilici da izaberu i postave rukovodstvo koje bi štitilo njihove interese. Ovako, to je radio neko drugi za svoj, ali i tuđ račun.

Još reč-dve o prokockanim šansama. Svojevremeno, posle puča u Novom Sadu kada su na vlast došli naprednjaci mimo biračke volje, na jednoj »kozačkoj« skupštini akcionara je protivzakonito izračunato da većinski paket akcija imaju naprednjaci u Republici, Zavod za tržište rada, Grad Novi Sad i još neke lokalne samouprave pod upravom SNS. Sabiranjem baba i žaba, iz većinskog vlasništva je istisnuta AP Vojvodina koja je u tom trenutku imala u budžetu 150 miliona dinara za restrukturiranje AD Dnevnik i program odobren od najviših organa Agencije za privatizaciju. Uz podrsku radnika Štamparije i bez velikog uzbuđenja u Banovini.