Na današnji dan, 19. februar, 2021. godine, preminuo je novosadski kantautor Đorđe Balašević.

Preminuo je iznenada, u 67. godini. Njegova smrt potresla je mnoge na jugoslovenskom prostoru, ali i šire od toga.

U danima nakon njegove smrti oproštali su se brojni ljubitelji njegove muzike – od Triglava do Đevđelije, pa i dalje od toga. O smrti ovog ambasadora dobre volje UNHCR-a, i reakcijama na nju, izvestili su tih dana brojni svetski mediji.

„Đorđe Balašević je posedovao redak dar da izrazi osećanja građana širom prethodne Jugoslavije i van nje i da uspostavi emotivnu vezu sa milionima koji su odlazili na njegove koncerte još od kraja 70-ih. Njegove balade ukazivale su na apsurd rata i etničke mržnje, opisivale muke običnih ljudi i slavile ljubav“, piše u oproštajnoj poruci UNHCR-a povodom smrti novosadskog umetnika koji se devedesetih istakao po svom antiratnom angažmanu.

Ipak, tokom života, Balašević je ostavio takav opus, uz stihove koji su večni, da se ne može reći da je „otišao“. Uostalom, njegove pesme, samo na zvaničnom jutjub kanalu, preslušane su gotovo 600 miliona puta.

Balaševićeva karijera jedinstvena je i po tome što su je, praktično, od samog početka obeležili hitovi. Sa grupom Žetva objavio je „U razdeljak te ljubim“, pa su usledili „Računajte na nas“, „Prva ljubav“.

Do svoje tridesete godine već je imao niz pesama koje se i dan-danas pevaju, neke od njih su „Neki novi klinci“, „Priča o Vasi Ladačkom“, „Život je more“, „Pa dobro, gde si ti“, „Ostaji mi to što se volimo“, „Odlazi cirkus“, „Panonski mornar“, „Ratnik paorskog srca“, „Lepa protina kći“, „Boža zvani Pub“, „Za treću smenu“, „Crni labud“, „Svirajte mi ‘Jesen stiže dunjo moja'“, „Neko to od gore vidi sve“.

Tu mogućnost da stvara pesme koje će se slušati Balašević je demonstrirao i na albumima „003“, „Bezdan“, „Panta Rei“, „Tri posleratna druga“, „Marim ja“, „Jedan od onih života“…

Samo neke od pesama od druge polovine osamdesetih su i „Ne volim januar“, „Bezdan“, „Jednom…“, „Requiem“, „Devojka sa ‘čardaš’ nogama“, „D-mol“, „Ringišpil“, Olelole“, „Ja luzer?“, „Krivi smo mi“, „Naposletku“, „Regruteska“, „Sin jedinac“, „Uspavanka za dečaka“, „Živeti slobodno“, „Stih na asfaltu“, „Jaroslava“, „Anđela“, „Eleonora“, „Ja vas, kanda, znam?“, „Lađarska serenata“, „Osmeh se vratio u grad“…

Objavio je više knjiga – „Tri posleratna druga“, „Jedan od onih života“, „Dodir svile“, „Knjiga koje nema“, „Kao rani mraz“, te dva dela „Kalendara mog detinjstva“.

U njegovim pesmama pomenuta su brojna mesta. Na primer Gvadalahara i Meksički zaliv ili Italija, Indija, Burma, Sijera Madre, Karpati, London, Pariz, Amsterdam i Rim… Ali tu su i brojna mala mesta koja su se našla među njegovim stihovima poput Bođana, Opova, Iđoša, Sentomaša, Nedelišća, Lendave, Savudrije…

Balašević je smestio i Novi Sad među svoje pesme, pa u njima pominje i Mičurinovu, Detelinaru, Dositejevu, Telep, Zlatne grede, Liman, Salajku, Zmaj Jovinu, Dunavsku… Tu su i Tvrđava i Matica, a jedna od njegovih poslednjih pesama imala je naziv „Čuvaj mi, Bože, Novi Sad“.

Pa, ipak, pet godina od njegove smrti, Balašević u Novom Sadu nema ulicu, spomenik, tablu… Iako su postojale inicijative odmah nakon njegove smrti da se železničko-drumski most (Novi Žeželjev most) nazove upravo po Balaševiću, objašnjeno je da kantautor nije želeo da mu se podižu spomenici, niti da se imenuju ulice njegovim imenom.

Krajem 2021. godine predstavljen je idejni projekat muzeja posvećenog Đorđu Balašević, koji bi se nalazio u Univerzitetkom parku, kraj šetališta i keja. Objekat je projektovao slovenački projektni biro Bevk Perović, koji je pobedio na internom konkurs, a koji je ovu zgradu nazvao „Atelje snova Đorđa Balaševića“. Međutim, ideja da se muzej gradi na zelenoj površini, u delu javnosti je naišlo na negodovanje, pa se od predstavljanja idejnog rešenja nije odmaklo.

Balašević je svoj poslednji koncert u Novom Sadu, „Na bogojavljensku noć“, održao 2020. godine.

(021, foto: Autonomija)