Poražavajuće je što se u Beogradu i Banja Luci – među Srbima – javnost samo sa margine upozorava da se Milorad Dodik opasno primiče crvenoj liniji, posle koje sve u BiH i regionu može otići dođavola; da realizacija Dodikovog trik referenduma o takozavnom danu RS zaista „raspakuje“ Dejtonski mirovni sporazum sa nesagledivim posledicama; da bez velikog belaja – kako realistično ocenjuje BiH general Sefer Halilović – nije moguća separacija dela BiH, čime Dodik neprekidno preti Sarajevu i kreatorima Dejtonskog mirovnog sporazuma; da iza Dodikovog inaćenja zdravom razumu i kockanju sa mirom više ne stoji veliki deo JNA (kao svojevremeno iza Karadžića) prekonoć transformisan u Vojsku RS sa silesijom naoružanja i punom logističkom podrškom Srbije.

Poražavajuće je što na te realitete koji su crvena krpa pred očima zaslepljenih nacionalista, ne upozoravaju odgovorni političari – i ne samo oni – iz Beograda i Banja Luke, nego nas upozorava general Halilović iz Sarajeva, odmah diskreditovan sveopštom pljuvačinom. Bez obzira na nacionalističku dreku i nipodaštavanje Halilovića – što je manir ovdašnje politike, političkog slepila – realiteti na koje on upozorava ne mogu se osporiti. Izuzev ako se živi u kafanskim nacionalističkim iluzijama ili drži glava u pesku.

Problem sa Dodikovim trik-referendumom o potpuno nebitnom pitanju za realan život građana i RS i BiH – bitnom jedino za notorne nacionaliste miloševićevce, karadžićevce i mladićevce – jeste ono što proizvodi opravdan strah, povećava neizvesnost u rovitoj BiH i dodatno oko opasnih strasti homogenizuje preplašene mase na svim stranama. Da po notorne srpske nacionaliste apsurd bude veći, Dodikov trik-referendum umesto da dodatno cementira postojanje RS – velik je korak ka dovođenje u pitanje njezinog postojanja. Doduše, RS ionako Srbima koji u njoj žive i nije donela ništa dobrog sem iluzuje o tobože nacionalnoj slobodi. Neizvesnom budućnosti i realnom bedom većine tu iluziju preskupo plaćaju. Drastično pak smanjenom broju Bošnjaka i Hrvata RS donela je samo podređenost i potpunu marginalizaciju.

Dodikovom više nego provokatorskom politikom na kocku se stavlja sudbina svih tamošnjih građana, posebno Srba. Dodik ih sistematski vodi u poziciju Srba u Hrvatskoj, u takozvanoj Republici Srpska Krajina (RSK) pod vođstvom Babića, Hadžića i Martića podržavanih iz Beograda. Znamo kako je završilo kninsko (beogradsko) inaćenje i rezolutno odbijanje bilo kakvog integrisanja te neodržive paradržave u državno-pravni poredak Hrvatske. Vodi li Dodikovo inaćenje pritvorno podržavano iz Beograda i rezolutno odbijanje razumne politike prema BiH ponavljanju sudbine Srba takozvane RSK iz avgusta 1995? Politički slepci, kafanski političari i patrioti o tome ne misle. Halilović je na to na vreme upozorio, a i da nije, svakom trezvenom posmatraču takva realnost je više nego očigledna.

Pre nekoliko dana još jedna utemeljena ocena ovde je dočekana na nož.

Naime, predsedavajući Vojnog odbora NATO – češki general Petr Pavel – na konferenciji tog tela u Splitu u prošlu subotu rekao je da je situacija na Balkanu daleko od stabilne. „Svi smo svesni da je Zapadni Balkan još uvek mogući izvor sukoba. Balkanu preti islamistički terorizam i ruski uticaj“. Šta je sporno u Pavelovoj izjavi, šta u navedenom upozorenju ovog puta ne BiH nego češkog generala na visokoj funkciji u NATO, nije tačno?

Vrući patrioti su valjda povređeni spominjanjem destabilizirajuće uloge Rusije u Srbiji i RS, pa su to odmah protumačili kao pretnju Srbiji i RS. I osuli paljbu i po NATO i po češkom generalu. Ponovo je na sceni negiranje realnosti i političko slepilo. Trezvenost ovde odavno nije na ceni, što dakako ima svoju cenu. Znamo kolika je.

(Autonomija)