Naiđu vremena –  u takvim ovde predugo živimo – u kojima je i visprenim umovima teško definisati ono u čemu se živi. Kako na primer definisati ovo u čemu se živi u Srbiji, regionu, pa sve više i svetu, u kojem se na sličan način pokazuju simptomi – negde više, negde manje –  raspadanja onog što nazivamo normalnost, sređenost, čovečnost? Za nekog je to zlokobna konfuzija, za nekog dekadencija i trulež, za one najskeptičnije to je predapokaliptični rasap.

Bez ambicije tumačenja nevesele stvarnosti sveta za kojeg pesimisti kažu da hrli u haos, zabavimo se slikama i prilikama života u Srbiji od čijeg političkog i moralnog stanja zavisi i stanje u regionu. Kako sublimirati  suštinu ovog u čemu se ovde predugo živi? Je li to smišljena konfuzija koju proizvode oni najbeskrupulozniji? Je li to nepodnošljiva dekadencija i svakovrsni rasap?  Kako god to definisali, to u čemu živimo rezultira – recimo metaforički – truležom društva. A trulež smrdi, bazdi. Da, poslednjih decenija ovde živimo u bazdu bezmalo sveopšte društvene truleži.

Bila bi sreća da je mračan zaključak o truleži društva bez pokrića, da je nesuvislost nekog beznadežnog pesimiste, nekog osujećenog uma. Nažalost, realnost pokazuje da pokrića za tu mračnu ocenu ima na pretek. Raširena društvena patologija na ovim prostorima višedecenijska je svakodnevnica. 

Skandal seksualnog zlostavljanja i silovanja polaznica u privatnoj školi glume smeštenoj u centru Beograda nekoliko dana nije silazio sa naslovnica novina i udarnih televizijskih vesti. Jedna od bivših polaznica te škole, danas etablirana mlada glumica, obznanila je nekidan da je u toj školi bila silovana od uvažavanog vlasnika škole. I to dok je bila maloletnica. Javnost oguglala na afere i skandale bez sudskih epiloga, ovog puta bila je čini se šokirana. Na videlo su izbile mnoge mračne činjenice. Između ostalih, da je škola bila bez ikakve eksterne kontrole, te da je njen vlasnik arkanovac, navodno vrlo strog i veliki vernik koji je časove počinjao molitvom, s Očenašem. Hrabroj glumici koja je posle više godina obzanila svoju traumu pridružilo se još nekoliko ohrabrenih bivših polaznica iste škole sa iskustvom što silovanja, što seksualnog uznemiravanja od strane istog napasnika. Slučaj je u istražnoj fazi, ali već posle nekoliko dana pojavile su se naznake tabloidnog spinovanja koje će – iskustvo sa drugim brojnim aferama na to ukazuje – sva je prilika usmeravati rasplet čitavog slučaja ne u korist namirenja pravde žrtvama. Spin majstori, opskurne ličnosti bez imalo empatija za žrtve, gostuju po studijima režimskih televizija a u redakcije trovačkih tabloida pristižu detalji istrage koji treba da su – zbog obzira prema traumama žrtava – daleko od javnosti. Ko ih i zašto dostavlja trovačima javnosti? Zbog interesa žrtava sigurno ne.

Ne dovodeći u pitanje zločin silovanja i seksualnog uznemiravanja čak i maloletnica, deo odgovornosti pada i na lakoverne roditelje koji su decu tamo upućivali ne interesujući se izgleda puno za uslove u kojima deca borave i za bekgraund škole i njezinog vlasnika. Je li tome kumovala i preambicioznost roditelja za uspeh dece u truležnom društvu po svaku cenu?

Skandal o beščašću u privatnoj školi potisnuo je u drugi plan aferu o prisluškivanju Vučića i možda s njom  povezanu aferu „Jovanjica“ – masovni uzgoj marihuane nadomak Beograda uz koji se povezuju strukture vlasti – koja je u fazi suđenja. Sudski proces u toj aferi porodio je dodatni skandal – mafijašku pretnju novinarki koja prati aferu i tok suđenja. Advokat prvooptuženog – takođe veliki vernik (prvooptuženi) i kako se pisalo po medijima, veliki priložnik crkvi – preneo je „pozdrave“ prvooptuženog novinarki i poruku da prvooptuženi „brine o njenom zdravlju“ (kao i zdravlju tužioca koji zastupa optužnicu i policajca koji ga je uhapsio). I onako uzgred, advokat je, je l’ da, dobronamerno novinarki rekao da ko god se nije lepo ponašao prema prvooptuženom, nije dobro prošao.

Neće dugo proći a u truležnom – ili propalom društvu – na red će doći novi skandali i afere. Beščašće je ovde takoreći opšte mesto, a njegovi glavni akteri su oni koji su se u zločinstvu devedesetih i potonjem haosu „tranzicije“ dokopali nekontrolisane moći bilo da su u politici, biznisu, crkvi, kulturi, zabavi,  sportu… Hobotnica mraka uvezana je i po vertikali i po horizontali. Korupcija i kriminal – koji se čak nešto posebno i ne prikrivaju – proždiru ogromna javna srestva, bede je sve više a masovni egzodus je smanjen samo zbog pandemije koja blokira granice ka sređenijim državama. Uprkos slavopojkama Vučića i kamarile bazd nemorala udara sa svih strana.

(Autonomija)