Legenda kaže – a nije daleko od pameti da je događaj istinit – da je jedan visoki funkcioner bivše SFRJ tražio da se „zaustavi Rojters“ kada je počeo izveštavati o demonstracijama kosovskih Albanaca 1981. godine. Elem, tako se neće znati za državni problem i neprijatnost narušenog propagandnog sklada države. Birokratska pamet tako pristupa problemima društva. Ono čega nema u kontrolisanim medijima, to i ne postoji. Prikrivaj i ćuti, pa nek traje koliko traje. Znamo kako je i koliko posle sve to trajalo i kako je, između ostalog, i zbog takve pameti završila i bivša država i kosovski problem.

Nešto slično desilo se ovih dana i u Srbiji. Komentarišući nagli pad vrednosti dinara, guvernerka Narodne Banke Srbije Jorgovanka Tabaković, ako je verovati medijima, neki dan je uzroke slabljenja dinara našla u stavovima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Fiskalnog saveta (FS) o stanju javnih finansija i sistemskim problemima privrede Srbije. Upozorenja MMF i FS o velikim problemima javnih finansija i sistemskim slabostima srpske privrede navodno su uplašila investitore, što je izazvalo poremećaje na valutnom tržištu.

Možda u tome ima delom i istine. Investitori i kapital po logici stvari su plašljivi. Ipak, stavovi ma koliko kritikovanog MMF itekako se pažljivo osluškuju. Glavne razloge za slabljenje dinara neopravdano je prebacivati na upozoravajuće stavove MMF i FS. Slabljenje dinara prvenstveno je posledica realnog stanja u privredi i društvu. Kakav god da je, kurs dinara nije uzrok nego samo pouzdan indikator akutnog stanja privrede, kao što je i telesna temperatura indikator stanja organizma.

I bez dobronamernih upozorenja MMF i FS, ako izostanu suštinske intervencije u javnu potrošnju i sređivanje privrednog ambijenta, slom dinara desio bi se samo na drastičniji i bolniji način. Guvernerka NBS izabrala je liniju manjeg otpora. Kada se uzroci nekog problema traže tamo gde primarno nisu, šta može biti drugo posredi nego izbegavanje zameranja aktuelnoj vlasti zbog izostanka suštinskih reformi i političke hrabrosti da se menja neodrživ sistem koji guta nezarađeno? Šta je to nego populizam? Kao da nam je populizam sudbina.

Da je bilo političke hrabrosti i mudrosti i onda kada je traženo da se „zaustavi Rojters“, da se nije bežalo u populizam i u njegovu ekstremnu pojavnost, nacionalizam, sudbina bivše zemlje, Kosova i naše pojadinačne sudbine – bile bi manje tragične. Nažalost, vlade, partije i funkcioneri se smenjuju, populizam opstaje. U politici, ekonomiji, kulturi, religiji… Posle svih tragičnih iskustava bežanja od suočavanja sa realnošću, to je ono što obeshrabruje. Suočavanje sa pravim uzrocima krize skupo se plaća.

Ne treba biti veliki ekonomski stručnjak, pa shvatiti da je Srbija u višedecenijskoj hroničnoj ekonomskoj krizi. Suviše je znakova koji predugo upozoravaju o neodrživom stanju privrede i posledično toga, lošeg stanja celog društva. Velika nezaposlenost, inflacija i slaba domaća valuta su najvidljiviji znaci. Građanima su manje vidljivi suštinski uzroci, kao što su veliki deficiti po svim bitnim pokazateljima. Loša je privredna struktura, zastarele su tehnologije i u ono malo sačuvane proizvodnje, nekonkurentni smo čak i na manje zahtevnim tržištima. Nepouzdan je pravni poredak i sigurnost kapitala. Sistemska korupcija je razbokorena, a politička stabilnost je još rovita. Sve to investicioni ambijent čini rizičnim. Posebno za proizvodne investicije i nove tehnologije, koje Srbiji vapijuće nedostaju. O tome je valjda trebalo da govori guvernerka NBS kad govori o slabljenu vrednosti dinara i perspektivi njegovog oporavka. Naravno, ako joj je stalo do stručnog digniteta, a ne do „korektnosti“ prema Vladi i političarima. Uzroke pada vrednosti dinara ne traži tamo gde su, nego u dobronamernim preporukama i pouzdanim dijagnozama MMF i FS.

Ako je za utehu, guvernerka nije tražila da se zaustavi MMF i naš predugo ćuteći FS, kao što je onomad traženo da se „zaustavi Rojters“. Možda je to znak da smo u demokratiji ipak donekle uznapredovali.

(Autonomija)