Hoće li mračnjaci „u simfoniji“ zaista pljunuti (da ne koristimo ružniju reč, a pristajala bi) na zavetnu ostavštinu srpskog Voltera Dositeja Obradovića i umesto svetla i razuma, pored postojećih, u Srbiji osnovati i radikalsko-klerikalni inat Univerzitet Sveti Sava? Onaj rangiran među 500 najboljih svetskih univerziteta, čiji je osnivač Dositej, im ne valja.

U moru sumanutosti kojima nas neprestano obasipa mafijaški režim u „simfoniji“ sa potpuno kompromitovanom Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC), saznadosmo da je Vlada Srbije usvojila „Memorandum o razumevanju između Republike Srbije i SPC“. U njemu se planira da Vlada Srbije sa SPC osnuje Univerzitet Sveti Sava „imajući u vidu potrebu za stalnim unapređivanjem obrazovnog sistema i podizanjem njegovog kvaliteta u skladu sa načelima znanja, vaspitanja i morala… Ovaj univerzitet osniva se sa namerom da saradnja države i Srpske pravoslavne crkve u oblasti visokog obrazovanja bude zasnovana na zajedničkoj odgovornosti za razvoj znanja, očuvanje temeljnih vrednosti pojedinca i društva i negovanje kulturnog i duhovnog nasleđa“.

Šta reći na ovo, sem budi Bog snama???!

Da je stvar bezazlena, moglo bi se reći da besposlen pop jariće krsti. Stvar je međutim daleko od bezazlenosti. Ona govori o paranoji aktuelnih nosilaca svetovne i duhovne vlasti.

Kad su u jesen 1991. godine – za vreme bombardovanja Dubrovnika od strane JNA i rezervistva Crne Gore i Hercegovine tadašnjeg zajapurenog Karadžićevog „ratnog komandanta Trebinja“ Božidara Vučurevića koji je slavio rušilački pohod na Dubrovnik i Konavle neki novinari pitali što se uništava civilizacijska baština svetski poznatog dragulja, predratni vozač kamiona (zvani Boža volan) i guslar koji je u ratnom haosu dospeo do ratnog komadanta pitomog Trebinja – Boža volan je odgovorio kad grad konačno oslobodimo napravićemo „i stariji, i ljepši grad“.

Duh prostaštva i rušilaštva Bože volana – koji je među nacionalizmom, šovinizmom i ratnim ludilom tada narajcovanim masama istican kao primer velikog patritozma „prostog čoveka iz naroda“ – kako vidimo opstao je do danas. I to ne po provincijskim zabitima i kafanskim mudrovanjima. Eno ga na najvažnijim srpskim adresama – u Vladi Srbije i Patrijaršiji SPC – kod Vučića i patrijarha Porfirija. Bez njihovih radikalsko-klerikalnih „prosvetiteljskih vizija“ nije se moglo niti može planirati osnivanje novog univerziteta u Srbiji (u prestonom Beogradu, gde bi drugo, kao kontrast „od naroda i države odmetnutog“ postojećeg državnog univerziteta kojeg su zarobili blokaderski profesori, dekani i rektori, sve sami mrzitelji Srbije i neprijatelji je l’da epohalnog napretka Srbije kakvog istorija ne pamti, dakako pod vođstvom Šešeljevog najboljeg đaka). Tercira mu ponizni vrh SPC ogrezao u vlastoljublju, srebroljublju i hedonizmu, za nauk jevanđelja ko te bre pita.

Šta bi novosrpskim prosvetiteljima Vučiću i Porfiriju Periću da se odluče za zadužbenarski poduhvat i – pored toliko postojećih univerziteta, od kojih je državni u Beogradu sa tradicijom dužom od dva veka (inicijator osnivanja Dositej Obradović sa prosvećenim saradnicima) i sa stečenim značajnim međunarodnim ugledom, rangiran među petsto najprestižnijih u svetu – za osnivanje novog (što bi rekao Božo volan) još „starijeg, prestižnijeg i još srpskijeg“ univerziteta, čije će ime Sveti Savo zblanuti mase, da se klone pitanja čemu ta najnovija sumanutost.

Hoće li se sumanutost iznebuha lansirana sa najvišeg mesta ostvariti ili ne, ostaje nam da vidimo. Nažalost iskustvo poslednjih decenija radikalnog propadanja društva i države nas uči da razne sumanutosti nisu ostajale samo na planovima raznih paranoika, nego se itekako radilo na njihovom ostvarenju bez obzira što je to društvo i državu vodilo u katastrofu, pa smo tu gde smo. U agoniji iz koje – zbog stalno novih ludosti koje lansiraju umišljene nacionalne mesije – kao da nema izlaza.

Jedno je sigurno – inicijativa kleronacionalističkih „prosvetitelja“ koji bi da osnivaju novi univerzitet zaštićen imenom Svetog Save, motivisana je isključivo željom da očuvaju vlast i moć. Ničim drugim. Na postojećim državnim univerzitetima su izgubili moć potpune kontrole (na Novosadskom univerzitetu su uprkos masovnoj protivrežimskoj pobuni studenata, profesora i dela dekana opstala snažna prorežimaka uporišta; dosta moralne truleži u nastavno-profesorskim i upravljačkim strukturama na ovaj ili onaj način koruptivno je vezano uz režim i njegove privilegije ostalo lojalno banditskom režimu). Sa Beogradskim univerzitetom stvari stoje drukčije. Tamo Vučić uprkos svekolikim opstrukcijama, pritiscima i ucenama nije zagospodario državnim univerzitetom, pa ako ne može da ga porobi, daj da ga najpre dezavuiše („roditelji, ne upisujte decu na fakultete gde su dekani blokaderi da vam se deca ne bi vraćala u sanducima“ – reči su režimskog trovača, ministra nečega u Vladi, člana najužeg vrha Vučićevog SNS-a koji besramno zloupotrebljava tragičnu smrt studentkinje Filozofskog fakulteta BU).

Uprkos silnim naporima da pokori najpre BU, Vučiću to ne polazi za rukom. Pa kako bi i pokorio hiljade visoko obrazovanih i moralnih što nastavnika, profesora, dekana, studenata kojima je stalo do prosvećene prosperitetne Srbije nad kojom se paranoici bilo u građanskim odelima, bilo pod svešteničkim mantijama, neće iživljavati?

(Autonomija/karikatura: STUPS)